Roba je i dalje na putu da objavi svoju prvu ukupno „zelenu“ godinu još od 2010. godine, međutim problemi ostaju na više frontova. Sirova nafta i zlato posebno se suočavaju sa nizom rizičnih događaja koji mogu sniziti cene pre početka 2017. godine.
Roba ostaje na putu da zabeleži svoju prvu godinu sa pozitivnim povratom na investicije još od 2010. Međutim, sa Blumbergovim indeksom roba koji je viši za nešto manje od 10%, to bi sve ipak moglo da se promeni do kraja godine. Dok energetski sektor nastavlja da se stabilizuje nakon dvogodišnje prodaje, prvenstveno je sektor dragocenih metala sa 26% dobiti pomogao u zaustavljanju rasula robe, konstatuje u svojoj analizi direktor sektora strategije trgovine berzanskom robom u Sakso Banci, Ole Hansen.
Globalna potražnja za robom tek treba da se oporavi jer se stalno postavljaju pitanja globalnog rasta. Umesto toga, većina dobitaka, osim onih kod plemenitih metala, su dospeli za isplatu zbog podešavanja snabdevanja, bilo kroz smanjenje proizvodnje (nafta i industrijski metali) ili putem prinudnih poremećaja usled vremenskih uslova (meka roba).
Niska cena nafte na duže
Iz tačke gledišta sa početka 2016, očekivano je da poslednji kvartal pruži čvrst oporavak cena nafte. Mislilo se da bi produžena slabost cena izazvala snažan rast potražnje, dok bi smanjenje visokih troškova proizvodnje bilo dovoljno da se uspostavi ravnoteža na tržištu. Umesto toga, tržište nafte ostaje zaključano u rasponu od 45 do 50 dolara za barel iz kog će se boriti da pobegne do kraja godine.
Rastuće isporuke članica OPEK (i one iz nove proizvodnje kao i iz manjih prekida), zajedno sa ruskom proizvodnjom dostižu nove rekordne nivoe, još jednom odlažući proces rebalansa. Dodatno, prethodni kvartal je pokazao otpornost među američkim proizvođačima sa visokim troškovima, koji ponovo pojačavanju bušenje usred stabilizacije proizvodnje nafte.
Strategija pumpanja – pražnjenja koju je uvela Saudijska Arabija u novembru 2014. godine je otkazana 28. septembra kada su članice OPEK-a na sastanku u Alžiru odlučile da smanje proizvodnju do 700.000 barela dnevno sa raspodelom koja se očekuje da bude dogovorena na sledećem zvaničnom sastanku OPEK-a 30. novembra. Odluka je doneta radi uspostavljanja dna na tržištu sa gornjim limitom dok globalne zalihe ne počnu da pokazuje znake smanjenja.
Nekoliko pitanja je, međutim, ostalo bez odgovora, piše Ole Hansen:
1) Ko će da smanji proizvodnju kada će neke članice poput Nigerije, Libije, a ne samo Iran, biti isključene iz dogovora.
2) Ko će obezbediti smanjenje potencijalnog povećanja barel za barel koje dolazi iz Nigerije i Libije?
3) Hoće li OPEK zapravo biti na visini zadatka u skladu sa njihovom odlukom? Novija istorija pokazuje da je stvarna proizvodnja većinu vremena premašivala dogovorene limite.
4) Kada će smanjenje stupiti na snagu? Ako ne budu dogovoreno pre 30. novembra njihov uticaj verovatno se neće osetiti do daleko u 2017.
Potrebno je sve dobro razmotriti. To je bila laka odluka u poređenju sa predstojećim teškim pregovorima na sastanku 30. novembra.
Američki proizvođači koriste prednosti mogućnosti zaštite od rizika u 2017. i 2018. U međuvremenu, eksperimenti centralnih banaka, sa negativnim prinosima, obezbedili su da mnogo investitora bude spremno da pozajmi novac sektoru. Ako OPEK-ov dogovor uspe to će oraspoložiti SAD i druge proizvođače sa visokim troškovima s obzirom na potencijal koji pruža radi stabilizacije i eventualnog povećanja proizvodnje.
Povrh svega toga, u budućnosti su i dalje potrebne više cene nafte sa ciljem privlačenja investicija neophodnih radi osiguranja stabilnog snabdevanja. Tokom poslednjeg kvartala očekuje se da bude održan nivo od 45 do 50 dolara za sirovu naftu tipa brent. Dogovor među OPEK proizvođačima o smanjenju proizvodnje teško da će imati veći pozitivan uticaj na cene u ovoj fazi. To će, međutim, smanjiti vreme potrebno za smanjenje viška globalnih zaliha koje vise nad sirovom naftom i proizvodima od nafte.
Trajni uticaj takve akcije se verovatno neće oseti do 2017. godine pod pretpostavkom da će rast globalne potražnje nastaviti da raste. U nedavnom izveštaju, Međunarodna agencija za energetiku je saopštila da se rast tražnje nafte iz Kine i Indije usporava bržim tempom nego što je prvobitno predviđeno jer temeljni makroekonomski uslovi ostaju neizvesni.
Hedž fondovi doneli su veći deo nestabilnosti u trećem kvartalu jer je priroda graničnog opsega stvorila nekoliko lažnih signala u oba smera. Ovi signali zauzvrat su podržali brzu oseku i plimu u spekulativnom pozicioniranju, koja je pomogla u velikoj meri stvaranju nestabilnosti. Kako ulazimo u poslednji kvartal, finansijska sredstva i dalje karakteriše preterano povećanje cena ali je broj dugih pozicija smanjen za 40% u odnosu na maksimume u aprilu i avgustu ove godine.
Plemenite metale očekuje nestabilan kvartal
Skorašnji izbori u Americi, rast kamatne stope u decembru, smer dolara, globalne obveznice i rastuća zabrinutost oko eksperimenta negativnih kamatnih stopa nekoliko centralnih banaka… To su samo neke od tema sa kojima će trejderi zlatom morati da se suoče u narednim mesecima.
Zlato je provelo veći deo trećeg kvartala zarobljeno u rasponu ustanovljenom 23. juna nakon glasanja o Bregzitu. Kako se trgovanje žutim metalom nastavilo u okviru opadajućeg opsega (prvobitno između 1.300 i 1.375 dolara za uncu) potražnja je počela da bledi. Ukupni fondovi u proizvodima trgovanim na berzi su porasli za 38% tokom prve polovine godine ali su bili gotovo nepromenjeni od tada. Hedž fondovi su ostali nepromenjeni ali su ipak podigli uloge tokom poslednja tri meseca.
Više od fizičke potražnje, investiciona potražnja je bila glavni pokretač povećanja cene ranije ove godine. Dok su ukupni fondovi kroz proizvode trgovane na berzi i pozicije portfolio menadžera u terminskim ugovorima dostigli nivo od samo 13% manje od vrha u 2012. godini, nominalna vrednost ove pozicije ostaje ispod nekih 35%.
Faktor koji se izdvaja među ključnim pokretačima impresivnog rasta viđenog kod zlata i srebra je bio kontinuirani pad globalnih prinosa obveznica. On je umanjio ili u nekim slučajevima čak uklonio oportunitetne troškove držanja zlata u odnosu na sigurne državne obveznice sa niskim ili negativnim prinosima.
Ostali pokretači koji su nastavili da privlače pažnju su opsesija tržišta budućim smernicama za američke kratkoročne kamatne stope, dolarom i generalnim cenovnim trendovima u sektoru robe u celini.
Međutim, ponašanje tržišta tokom poslednjih nekoliko meseci bi moglo da ukazuje na to da je žutom metalu potreban duži period za konsolidaciju tokom kojeg možemo videti test ključne podrške ispod 1.300 američkih dolara za uncu.
Tehnički gledano, rast vrednosti zlata je nakon Bregzita ostao bez energije na nivou od 1.375 dolara za uncu, nivo koji se poklapa sa oba trenda, vrha dostignutog 2012. godine i korekcije prodaje od 38,2% kojoj smo bili svedoci sve do prošlog decembra.
Eventualni prekid ovog nivoa bi na startu mogao povesti zlato ka cilju od 1.485 dolara za uncu. Do tada, postoji najveći rizik od pada tokom narednih meseci. Potencijalni pad ispod 1.300 američkih dolara za uncu vidimo kao pozitivno dešavanje jer će to primorati tržište da reaguje i pokaže svoje planove.
Često se dešava da se u trenucima slabosti može izmeriti prava snaga tržišta i s obzirom na skok od 23% procenta od početka godine zlatu će možda biti potreban takav test.
Sa zabrinutošću da bi dolar mogao da povrati snagu tokom narednih meseci, vidimo da je zlato uračunato u druge valute radi uzlaznog zamaha. Prema Forex prognozi i uvodu glavnog ekonomiste Sakso banke Stina Jakobsena, neke od alternativnih valuta bi mogle biti evro, novozelandski dolar i japanski jen.