U trećem kvartalu 2016. bilans uspeha Intesa Sanpaolo grupe ostao je snažan, što potvrđuje znatno veći neto poslovni prihod nego u trećem kvartalu 2015, naspram sezonskog pada u odnosu na drugi kvartal 2016. Bilans stanja takođe je ostao stabilan, uz dalji napredak na planu priliva i nivoa nenaplativih plasmana.
„Prvih devet meseci 2016. godine su dokaz sposobnosti Intesa Sanpaolo da ostvari dobre rezultate u veoma složenom okruženju. Neto prihod iznosio je 2,3 milijarde evra, a ukoliko se u obzir uzme i kapitalna dobit od prodaje Setefija i Intesa Sanpaolo Card neto dobit dostiže 3,2 milijarde evra. Time smo već premašili iznos planiran za isplatu dividendi Grupe od 3 milijarde evra za tekuću godinu“, izjavio je Karlo Mesina (Carlo Messina), generalni i izvršni direktor Intesa Sanpaolo.
„Intesa Sanpaolo je jedna od najefikasnijih banaka u Evropi, sa pokazateljem odnosa troškova i prihoda manjim od 50% naspram proseka u sektoru od 65%, a takođe smo u samom vrhu Evrope kada je u pitanju profitabilnost zahvaljujući doprinosima svih naših divizija. Nastavak usmerenosti na upravljanje problematičnim kreditima donosi značajne rezultate: u proteklih 12 meseci, portfolio problematičnih kredita je smanjen za 5 milijardi evra, dok je udeo problematičnih kredita u ukupnim kreditima umanjen sa 10% na 8,5%, a ovaj pozitivan trend će se nastaviti i u narednom periodu. Održavamo konzervativnu politiku rezervisanja na osnovu čega u možemo očekivati pozitivne efekte u budućem periodu“, istakao je Mesina.
Ostvaren je neto dobitak od 628 miliona evra u trećem kvartalu 2016, u poređenju sa 901 milion evra u drugom kvartalu 2016. i 722 miliona evra u trećem kvartalu 2015. Kada se izuzmu troškovi uplata u fond za sanaciju (ukupan običan prinos za 2016. je rezervisan u prvoj polovini godine) i program osiguranja depozita (procenjen običan prinos za celu 2016. je rezervisan u prvih devet meseci), neto dobitak za treći kvartal 2016. iznosio je 697 miliona evra u odnosu na 912 miliona evra u drugom kvartalu 2016. i 724 miliona evra u trećem kvartalu 2015. U prvih devet meseci 2016, neto dobitak iznosio je 2.335 miliona evra, u poređenju sa 2.726 miliona evra u istom periodu 2015. (u prvoj polovini 2015. zabeležen je posebno pozitivan trend na finansijskim tržištima).
Kada se izuzmu troškovi uplata u fond za sanaciju i program osiguranja depozita, neto dobitak za prvih 9 meseci 2016. iznosio je 2.517 miliona evra, u odnosu na 2.830 miliona evra u prvih 9 meseci 2015. Neto dobitak za prvih 9 meseci 2016. iznosio je 3,2 milijarde evra što je iznad iznosa od 3 milijarde evra izdvojenog za dividende za 2016. – kada se uzme u obzir i neto kapitalni dobitak od približno 895 miliona evra koja potiče od prodaje Setefi i Intesa Sanpaolo Card. Ugovor u vezi sa ovom prodajom potpisan je u drugom kvartalu 2016. a kapitalna dobit će biti zabeležena u četvrtom kvartalu 2016.
Neto poslovni prihod iznosi 1.919 miliona evra u trećem kvartalu 2016, što predstavlja rast od 9% u odnosu na treći kvartal 2015, kada se izuzmu obaveze po osnovu uplata u fond za sanaciju i program za osiguranje depozita iz oba kvartala i naplata od odštetnih zahteva iz trećeg kvartala 2015; poslovni prihod iznosi 4.036 miliona evra u trećem kvartalu 2016, što predstavlja rast od 6% u odnosu na treći kvartal 2015, kada se izuzmu obaveze po osnovu uplata u fond za sanaciju i programa za osiguranje depozita iz oba kvartala i naplata od odštetnih zahteva iz trećeg kvartala 2015; neto prihod od naknada dostigao je 1.745 miliona evra u trećem kvartalu 2016, što je u nivou rezultata ostvarenih u trećem kvartalu 2015. nakon pada u prvom i drugom kvartalu 2016. u poređenju sa istim periodom 2015. (5,6% odnosno 4,8%), pored poboljšanja u oblasti upravljanja sredstvima.
Neto priliv iznosio je oko 4,3 milijarde evra u trećem kvartalu 2016, u poređenju sa 3 milijarde evra u drugom kvartalu i 1 milijardom evra u prvom kvartalu, uprkos štednji nastavio je da pokazuje sklonost ka likvidnosti u kontekstu postepene stabilizacije tržišta nakon velike nestabilnosti u prvom delu godine. U 2015, neto priliv iznosio je oko 4 milijarde evra u trećem kvartalu, 7 milijardi evra u drugom kvartalu i 14 milijardi evra u prvom kvartalu.
Visoka efikasnost, izražena pokazateljem odnosa troškova i prihoda od 49,9% u prvih 9 meseci 2016, odnosno 49,5% kada se isključe uplate u fond za sanaciju i program osiguranja depozita i prihod od prodaje udela u VISA Evropa, svrstava Intesa Sanpaolo na sam vrh u odnosu na evropske konkurente; kontinuirano upravljanje troškovima, uz rast operativnih troškova na 6.318 miliona evra u prvih devet meseci 2016, što predstavlja povećanje od 1% u odnosu na prvih 9 meseci 2015, kao posledica povećanja od 3% troškova za zaposlene usled podsticaja za rast i pada administrativnih troškova od 4%; dobit pre oporezivanja iznosila je 941 milion evra u trećem kvartalu 2016. u odnosu na 1.360 miliona evra u drugom kvartalu 2016. i 1.078 miliona evra u trećem kvartalu 2015. Kada se isključe uplate u fond za sanaciju i program osiguranja depozita, dobit pre oporezivanja iznosila je 1.044 miliona evra u trećem kvartalu 2016, 1.377 miliona evra u drugom kvartalu 2016. i 1.080 miliona evra u trećem kvartalu 2015. Dobit pre oporezivanja je usklađena za kreditne gubitke u iznosu od 917 miliona evra za treći kvartal 2016. što je u skladu sa konzervativnim pristupom primenjenim u drugom kvartalu 2016. (923 miliona evra) i naspram 769 miliona evra u trećem kvartalu 2015, ne uzimajući u obzir poboljšanje kreditnog trenda.
Bruto priliv novih problematičnih kredita značajno je umanjen u trećem kvartalu 2016. godine i stoji na najnižem kvartalnom nivou od formiranja Intesa Sanpaolo: 1,3 milijarde evra u trećem kvartalu 2016, što predstavlja smanjenje za 8% sa 1,4 milijarde evra u drugom kvartalu 2016. Ovo je dovelo do bruto priliva problematičnih kredita od 4,3 milijarde evra u prvih 9 meseci 2016, što predstavlja najniži iznos za devet meseci od formiranja Intesa Sanpaolo i smanjenje od 36% sa 6,7 milijardi evra u prvih 9 meseci 2015.
Neto priliv novih problematičnih kredita iz kategorije dobrih kredita zabeležio je snažan pad u trećem kvartalu 2016, što predstavlja najnižu kvartalnu cifru od formiranja Intesa Sanpaolo: 0,2 milijarde evra u trećem kvartalu 2016, što predstavlja smanjenje za 82%, sa 0,9 milijardi evra u drugom kvartalu 2016. Ovo je dovelo do 2,2 milijarde evra neto priliva problematičnih kredita u prvih 9 meseci 2016, što predstavlja najnižu cifru za devetomesečni period od formiranja Intesa Sanpaolo, odnosno smanjenje od 52% sa 4,6 milijardi evra u prvih devet meseci 2015.
Neto portfolio problematičnih kredita smanjen je za 4% u odnosu na jun 2016. i za 6% u odnosu na decembar 2015. dok je bruto portfolio smanjen za 3% u odnosu na jun 2016. i 5% u odnosu na decembar 2015. Posebno, neto iznos teško naplativih kredita smanjen je za 7% u odnosu na jun 2016. i za 9% u odnosu na decembar 2015, dok je bruto iznos teško naplativih kredita smanjen za 5% u odnosu na jun 2016. i za 8% u odnosu na decembar 2015.
Bruto portfolio najlošije kategorije plasmana smanjen je za 1% u odnosu na jun 2016. i za 3% u odnosu na decembar 2015.
Značajna pokrivenost problematičnih kredita
Stepen pokrivenosti problematičnih kredita od 48% na kraju septembra 2016. u odnosu na 47,6% na kraju 2015. (prosek konkurenata u Italiji bio je 43% u drugom kvartalu 2016.), uz stepen gotovinske pokrivenosti za loše plasmane od 60,5% na kraju septembra 2016. (61,8% na kraju 2015.)
Ukupna stopa pokrivenosti za problematične kredite, uključujući i sredstva obezbeđenja, od 147%, na kraju septembra 2016. (139% na kraju 2015.) i 155% uz dodatne lične garancije (146% na kraju 2015.), uz stopu ukupnog pokrića loših plasmana od 148% (140% na kraju 2015.) i 155% uz dodatne lične garancije (147% na kraju 2015.)
Podrška realnoj ekonomiji sa oko 40 milijardi evra srednjoročnih/dugoročnih novih kredita u prvih devet meseci 2016. Približno 34 milijarde evra ovih kredita plasirano je u Italiji (rast za 17% u odnosu na prvih 9 meseci 2015.); oko 29 milijardi evra od ovih kredita odobreno je domaćinstvima i malim i srednjim preduzećima, predstavljajući povećanje od 25% u odnosu na prvih 9 meseci 2015. U prvih 9 meseci 2016, Banka je pružila podršku preko 17.000 italijanskih kompanija kako bi iz kategorije problematičnih potraživanja povratili status dobrih plasmana, što od 2014. do danas predstavlja više od 45.000 kompanija.
Veoma snažan osnovni kapital uz pokazatelje kapitala iznad propisanih zahteva, čak i u slučaju negativnog ishoda stres testa. Zaključno sa 30. septembrom 2016, pro-forma pokazatelj zajedničkog kapitala u potpunosti prilagođen Bazelu 3 iznosio je 13% i predstavljao je jedan od najviših nivoa među vodećim evropskim bankama, a stopa faznog akcijskog kapitala iznosila je 12,8%. Ovaj obračun isključuje dividende u iznosu od oko 2.250 miliona evra koje se odnose na prvih devet meseci 2016 (pod pretpostavkom da je ovaj iznos jednak neto prihodu za devet meseci bez pripisanih kupona za dodatni kapital prvog reda).
Stopa akcijskog kapitala nakon izvršenog stres testa za 2018. bila bi 10,2%.
Jaka likvidnost i sposobnost finansiranja uz likvidna sredstva od 127 milijardi evra i veliku dostupnost neopterećenih slobodnih sredstava koja odgovaraju likvidnosti od 76 milijardi evra na kraju septembra 2016. Usklađivanje sa Bazel 3 zahtevima u pogledu pokazatelja pokrivenosti likvidnosti i pokazatelja neto stabilnog finansiranja već je izvršeno znatno pre regulatornih rokova (2018). Poslovi Grupe koji se odnose na refinansiranje zaduživanja kod ECB da bi se optimizovali troškovi finansiranja i podržalo poslovanje klijenata iznosili su u proseku 36,4 milijade evra u trećem kvartalu (27,6 milijardi evra, u proseku, u prvom kvartalu 2016, 27,7 milijardi evra, u proseku, u drugom kvartalu 2016. i 23,2 milijarde evra, u proseku, u 2015.), i sastojale su se u potpunosti od četvorogodišnjeg TLTRO finansiranja. Na kraju septembra 2016, Grupa je pozajmila oko 5 milijardi evra prema drugom TLTRO II programu, nakon preuzetih oko 36 milijardi evra prema prvom TLTRO II programu na kraju juna 2016, naspram prethodno vraćenih 27,6 milijardi evra koje je pozajmila prema TLTRO I programu.