Uspešno vinogradarstvo, kao deo porodične tradicije koji je vremenom prerastao u veoma veliki i poštovan posao, uz konstantan rast proizvodnje i izvoza u proteklih petnaest godina, zvuči kao priča iz holivudskog filma sa hepiendom. Miroslav Kovačević u razgovoru za „B&F“ ističe da je prošao trnovit put da bi to postigao, ali da postoji veliki potencijal za dalji rast, kako njegove vinarije, tako i celokupnog tržišta.
Prošle godine je agencija Rojters širom sveta objavila da su se „srpska vina vratila na svetsko tržište“, zahvaljujući činjenici da je proizvodnja vina jedna od najbrže rastućih oblasti u domaćoj poljoprivredi, jer direktno i indirektno upošljava oko 100.000 domaćinstava.
U stvarnosti, brojke ipak nisu toliko svetle, količina hektara pod vinogradima se zapravo smanjila poslednjih godina, delimično i zato što su nekadašnji veliki proizvođači stavili katanac na svoje vinske podrume. Međutim, razlozi za optimizam leže u sve boljoj opštoj vinskoj kulturi i sve većem broju kvalitetnih privatnih vinskih podruma u zemlji.
Jedna od porodičnih vinarija koja se svojim kvalitetom i ponudom izdigla već tokom prvih godina tog naleta privatnih proizvođača, bila je „Vinarija Kovačević“. Njen vlasnik Miroslav Kovačević prethodno se bavio ugostiteljstvom i trgovinom, a pošto je njegova porodica već posedovala vinograd na Fruškoj Gori, sve je vodilo ka započinjanju ozbiljnije proizvodnje vina.
Tek pošto je Srbija izašla iz perioda sankcija i ratnog stanja, u trenucima dok, sad već respektabilna, vinska scena još uvek nije počela da se otvara, Kovačević je prvo sagradio vinski podrum, a onda počeo polako i da izgrađuje brend svoje nove vinarije – 2001. godine je proizvodnja iznosila tek oko 6.000 litara, ali uz gotovo dvostruki rast na godišnjem nivou, sada je kapacitet vinarije preko dva miliona a proizvodnja vina oko milion boca.
Uvek nove „pikanterije“
Naravno, takvo širenje zahtevalo je i značajna ulaganja. Vlasnik „Vinarije Kovačević“ ističe da su ona najvećim delom dolazila iz sopstvenih sredstava, mada vinarija redovno konkuriše za bespovratna sredstava u oblasti vinogradarstva, ugostiteljstva ili turizma. „Što se banaka tiče, one se sada utrkuju da nam ponude što povoljnije kredite, ali kada je bilo najteže, u trenucima kada smo započinjali svoje poslovanje, njih nigde nije bilo, odnosno uslovi za dobijanje bankarskih zajmova bili su znatno oštriji“, objašnjava Kovačević.
Do ovakve promene sentimenta došlo je vremenom, kako je raslo preduzeće, ali i celokupna vinska scena u Srbiji. „Pojavilo se puno malih vinarija koje odskaču svojim kvalitetom, ali i celokupna vinska kultura se podigla na zavidan nivo. Takav trend na tržištu ne doživljavam kao konkurenciju, jer vinska kultura podrazumeva da se stalno isprobavaju nova vina u ponudi. Uvek ima prostora za ’nove pikanterije’, koje će, na kraju, oceniti potrošači. Samim tim, i mi smo neprekidno u procesu kreiranja novih vina, kako bismo zadržali stare i privukli nove kupce“, ističe naš sagovornik i napominje da svi brendovi njegove vinarije beleže rast prodaje, ali je, po pravilu, rast veći kod novih vina, mada nije zanemarljiv ni u slučaju proizvoda koji su se već etablirali na tržištu. Primera radi, najprepoznatljiviji brend vinarije, njen šardone, plasiran među prvima još pre petnaest godina, beleži stopu godišnjeg rasta od 10 odsto.
„Vinarija Kovačević“ 2013. godine kupuje stari „Iriški podrum“ čime značajno uvećava svoj proizvodni kapacitet za naredne godine. Kako bi nastavila dugu tradiciju „Iriškog podruma“, iste godine je na tržište plasirala cenovno pristupačniju novu liniju vina „Orfelin“. Godišnja prodaja ovih vina prelazi 200.000 boca, a porast na godisnjem nivou je oko 60 odsto.
Vinarija je pre dve godine započela i proizvodnju specifičnih „oranžnih vina“, koja se proizvode od belog grožđa a koja su na potpuno prirodan način pravljena po proizvodnoj tehnologiji crvenih vina.
Za proizvodnju „oranžnih vina“, objašnjava Kovačević, treba izuzetno zdravo grožđe, duge maceracije, čak i do šest meseci u amforama, kako bi vino dobilo svoju specifičnu uljastu i glatku strukturu – posle toga provede još godinu do dve u bariku, pa još godinu dana u boci. Naravno, to nije slučaj sa svim vinima – penušavim vinima, po tradicionalnoj ili šampanoaz metodi, treba dve godine dok ne izađu na tržište, a kod mladih vina, kao što im i ime kaže, ceo proces je znatno kraći.
Domaća vina na putu po svetu
To je rečit pokazatelj koliko je u proizvodnji vina neophodno obratiti pažnju na vremensko usklađivanje svakog segmenta u proizvodnji, koja, pri tom, veoma zavisi od meteoroloških uslova. U slučaju loše godine, najveći problem predstavlja nabavka „sirovina“, odnosno kvalitetnog grožđa. „Ukoliko je godina loša, kao što je bila 2014. onda se pokaže koliko je važno imati zalihe, koje će omogućiti kontinuitet u proizvodnji. Ključno je, međutim, da se ne ponove dve loše godine zaredom“, napominje Kovačević. Prema njegovim rečima, prošla godina je bila dobra, za razliku od aktuelne koja „nije toliko loša“. Šta više, za neke sorte može da se pokaže i kao dobra, kao na primer za beli sovinjon.
Vinarija „Kovačević“ izvozi između 10 i 15 odsto svoje ukupne proizvodnje, od čega najviše u zemlje regiona, pre svega Bosne i Crne Gore. Na listi izvoznih tržišta nalaze se i države evrozone, Skandinavija, kao i Sjedinjene Države i Australija, mada je tu reč o manjim količinama.
Što se tiče dugoročnih planova, preciznu kalkulaciju svih faktora koji utiču na ovu delatnost, od ekonomskih do poljoprivrednih, gotovo je nemoguće napraviti. Ako životni standard zaista bude rastao, kao što se svi nadamo a neki ekonomisti i predviđaju, to će uticati i na rast tražnje za kvalitetnijim alkoholnim pićima, pa time i na prodaju kvalitetnih srpskih vinarija, kaže naš sagovornik.
Mada je dobra prognoza tržišnih kretanja jedna od osnova uspešnog poslovanja „Vinarije Kovačević“, njen vlasnik iskreno priznaje da na samom početku pre petnaest godina, nije mogao ni da sluti kako će mu izgledati poslovna 2016. godina. „Trenutno proizvodimo oko milion boca na godišnjem nivou, a kupovinom „Iriškog podruma“ naš proizvodni kapacitet može da bude povećan na tri do četiri miliona litara, tako da sada imamo obezbeđen prostor za dalji rast“. Kovačević dodaje, da osim kapaciteta, za dalji rast imaju i konkretne planove, koji se odnose na izvoz za rusko i kinesko tržište.