Prema sveobuhvatnoj analizi kompanije PwC, od 150 aktuelnih tehnologija, osam će imati najveći uticaj na promene poslovanja u kompanijama, industrijama i na globalnom tržištu u narednih pet do sedam godina, a u razvijenim ekonomijama taj period će biti još kraći.
Inovacije nisu otkriće ovog vremena, budući da su menjale celokupnu ljudsku istoriju, ali 21. vek jeste jedinstven zbog sveprisutnosti tehnologija, njihove dostupnosti i uticaja. Tehnološki napredak sada direktno utiče na sve ostale ključne trendove u svakoj industriji i kompaniji, bez obzira na njenu veličinu i lokaciju, usled nekoliko fundamentalnih tehnoloških karakteristika: niža cena, globalizacija, masovnost u korišćenju, konkurentnost i multiplikatorski efekat pojedinačnih tehnoloških rešenja.
Tri osnovne tehnologije računarstva, skladištenja i povezivanja, danas su eksponencijalno jeftinije i efikasnije nego pre nekoliko decenija. Zahvaljujući brzom razvoju interneta, mobilnosti i tehnologiji cloud-a, zajedno sa open-source rešenjima i boljim pristupom kapitalu, nova preduzeća i netradicionalni konkurenti sve lakše ulaze na tržište i mogu brzo da se razvijaju i preokrenu poslovanje u različitim industrijama u svoju korist.
Po prvi put, razvijene i zemlje u razvoju kreiraju, komuniciraju, konzumiraju i sarađuju na sličnim tehnološkim platformama, čime se podstiču inovacije na globalnom nivou. Od 146 tehnoloških kompanija „jednoroga“ koje prati Wall Street Journal, 27% dolazi iz regiona Azije i Pacifika, što predstavlja porast u odnosu na 20% od pre dve godine. Ove renomirane, brzorastuće nove kompanije imaju globalne ambicije i razvijaju inovativne platforme za upotrebu u raznolikim sektorima, poput finansija, „online-to-offline“ usluga i ekonomije deljenja.
Uporedo sa sve masovnijom ličnom i profesionalnom upotrebom interneta, računara, mobilnih urađaja, programa koji olakšavaju timski rad (collaboration tools) i drugih tehnologija, društvo sve lakše usvaja sve vrste tehnologija. Poslovni korisnici sada očekuju istu jednostavnost korišćenja tehnologija na svom radnom mestu kao na svojim ličnim uređajima, u čemu se prepoznaje ogroman uticaj potrošačke tehnologije.
Anketa „Digital IQ“, koju je sprovela kompanija PwC, pokazala je da kompanije koje su tehnološki lideri u svojim industrijama mogu dvostruko brže da ostvare prihode i rast profita u odnosu na one koje tehnološki kaskaju. Iako su u početku prevashodno smatrane alatkom za unapređenje efikasnosti, tehnološke inovacije su sada najbrže sredstvo za nove izvore prihoda i transformisanje tradicionalnih industrija.
Uz sve navedene prednosti, danas se pojedinačne tehnologije uzajamno nadograđuju i pojačavaju efekte jedna drugoj, čime se otvara prostor za takozvanu „četvrtu industrijsku revoluciju“. To potvrđuje i zaključak učesnika na nedavno održanom tehnološkom panelu koji je organizovala kompanija PwC, da nove tehnologije poput veštačke inteligencije i robota predstavljaju pokretačku silu koja iz fabričkih pogona prelazi u hotele i kancelarije.
Lista vodećih tehnologija
Navedeni trendovi, istovremeno, nameću i velika pitanja vodećim ljudima u kompanijama. Kako objašnjava Kris Kuran, glavni tehnolog filijale kompanije PwC u SAD, za direktore je od posebnog značaja kako da na najefikasniji način prate tehnološke trendove, prepoznaju u koje tehnologije bi trebalo da ulažu i kako da smanje rizike od loših procena ili neuspeha u primeni?
Kako bi se dobili odgovori na ta pitanja, kompanija PwC je analizirala više od 150 aktuelnih tehnologija i razvila metodologiju za identifikaciju koje od njih će izvršiti najveći uticaj na poslovanje, počev od poslovne jedinice i same kompanije, preko celokupne industrije, do globalnog poslovnog okruženja. Pomoću kriterijuma s više faktora, ispituje se poslovni uticaj i komercijalna održivost ovih tehnoloških dostignuća tokom narednih pet do sedam godina (a u razvijenim ekonomijama i tri do pet godina). Primeri kriterijuma uključuju: značaj date tehnologije za kompaniju, industriju ili više industrija, od bankarstva i osiguranja do ugostiteljskih usluga i procesa industrijske proizvodnje; globalni domet; tehničku održivost, uključujući potencijal za masovnu upotrebu; udeo na tržištu i potencijal rasta; stopu javnog i privatnog ulaganja u datu tehnologiju.
Dobijeni rezultati (www.pwc.com/ techmegatrend), ukazuju da će u pomenutom periodu, najznačajniji uticaj imati osam aktuelnih tehnlogija: veštačka inteligencija, proširena stvarnost, Blockchain, dronovi, Internet stvari, roboti, virtuelna stvarnost i 3D štampa.
Veštačka inteligencija (AI), predstavlja softverske algoritme sposobne da obavljaju zadatke koji bi inače zahtevali ljudsku inteligenciju, kao što su vizuelna percepcija, prepoznavanje govora, donošenje odluka i prevođenje jezika. Reč je o sveobuhvatnom konceptu sa brojnim podoblastima, kao što su mašinsko učenje, fokusirano na razvoj programa koji mogu sami sebe da nauče da uče, razumeju, rezonuju, planiraju i deluju (tj. postanu „inteligentniji“) kada su izloženi novim podacima u pravilnim količinama.
Proširena stvarnost (AR), odnosi se na dodavanje informacija ili vizuelnih elemenata fizičkom svetu putem grafičkog, odnosno audio sloja, kako bi se poboljšalo iskustvo korisnika za neki zadatak ili proizvod. Ovo „proširivanje“ stvarnog sveta se postiže putem dodatnih uređaja koji pružaju i prikazuju te informacije.
Blockchain predstavlja distribuirani elektronski registrator, koji koristi softverske algoritme kako bi pouzdano i anonimno evidentirao i potvrdio transakcije. Evidenciju događaja deli više strana i jednom unete informacije se ne mogu menjati, pošto odlazni lanac podržava dolazne transakcije.
Dronovi su vazduhoplovni ili vodni uređaji i vozila, koja lete ili se kreću bez prisustva ljudskog pilota i razlikuju se od autonomnih kopnenih vozila. Dronovi mogu da lete samostalno (preko ugrađenih računara) na unapred definisanim letovima, ili se mogu kontrolisati daljinski.
Internet stvari (IoT) predstavlja mrežu objekata (uređaja, vozila itd.) sa ugrađenim senzorima, softverom, mrežnom vezom i računarskim sposobnostima, koja može da prikuplja i razmenjuje podatke preko interneta. IoT omogućava da se uređaji povežu, nadgledaju ili kontrolišu daljinski. Pojam IoT sada se odnosi na svaki uređaj koji je „povezan“ i kome se može pristupiti putem mrežne veze.
Roboti, elektro-mehaničke mašine ili virtuelni agenti koji automatizuju, proširuju ili pomažu ljudske aktivnosti, autonomno ili u skladu sa zadatim uputstvima — često je u pitanju računarski program. Dronovi su takođe roboti, ali ih ovde navodimo kao zasebnu tehnologiju.
Virtuelna stvarnost (VR) omogućava simulaciju trodimenzionalne slike ili čitavog okruženja koju generiše računar u okviru definisanog i kontrolisanog prostora (za razliku od AR), s kojim korisnici mogu da stupe u interakciju. VR ima za cilj da pruži potpuno iskustvo i uglavnom zahteva opremu, najčešće kacigu i slušalice.
Osma tehnologija na ovoj listi je 3D štampa, odnosno dodatne proizvodne tehnike koje se koriste za kreiranje trodimenzionalnih objekata na osnovu digitalnih modela, pomoću slojeva ili „štampanja“ uzastopnih slojeva materijala. Ova vrsta štampe se oslanja na inovativna „mastila“, koja uključuju plastiku, metal i, u skorije vreme, staklo i drvo.
Prilagođavanje, jedini izbor
Tehnološki napredak, uz navedene ključne tehnologije, pokreće i širenje stotine dodatnih, što zahteva da se akcioni plan za primenu novih tehnologija integriše u sveobuhvatnu korporativnu strategiju. To prethodno podrazumeva da poslovni lideri utvrde da li kompanija ima održiv proces i strategiju za inovacije, da li je razvila odgovarajuću metodologiju za merenje uticaja novih tehnologija, kao i ažurnu „mapu puta“ za njihovu implementaciju, kako bi predviđene aktivnosti obezbedile najbolji efekat uloženih sredstava.
Jedno je sigurno: nije lako biti korak ispred novih tehnologija. Kompanije, međutim, nemaju drugog izbora osim da pronađu najbolji način kako da se prilagode takvom trendu.
Danijela Opačić, menadžerka za informacione tehnologije u kompaniji PwC Srbija
Biznis top 2015/16.