Oporavak sektora berzanske robe u 2016. godini od petogodišnjeg pada cena će se najverovatnije produžiti i u 2017. iz niza razloga, od kojih nije manje važan taj da su proizvođači nafte izgleda odlučili da preduzmu značajne korake kako bi usvojili dogovor OPEK-a iz novembra o smanjenju proizvodnje. Tako misli Ole Hansen, direktor sektora strategije trgovine berzanskom robom u Sakso Banci. U daljem tekstu prenosimo njegovu prognozu.
Uprkos pozitivnim pokazateljima u ovoj oblasti, mnoge nesigurnosti su i dalje prisutne, uključujući politiku nove američke administracije, smer američkog dolara, putanju američkih kamatnih stopa i brzinu ekonomskog rasta u Kini.
Blumbergov indeks berzanskih roba dobio je prethodne godine oko 13% u prilično široko obuhvaćenom rastu, a pokretači tržišta spremni su da taj rast i nastave u okviru energetskog sektora, sektora plemenitih metala, a potencijalno i u sektoru poljoprivredne robe, koji je bio pod pritiskom dobrih nekoliko godina.
Analitičari Sakso banke veruju da će energetski sektor polako pronaći način da napreduje. To će biti period sa teškim trenucima, čak i sa kretanjem od jednog do drugog ekstrema, ali se od ovog sektora očekuje da krene ka višim vrednostima.
U sektoru plemenitih metala, moguće je da će doći do oporavka sličnog onom koji smo videli prošle godine, koji delimično zavisi od američkog dolara. Odluka oko dolara još nije doneta. Prilično veliki broj ljudi još uvek očekuje da će dolar skočiti iz mnogo razloga. Postoje i nagađanja da bi mogao da oslabi, a nedavni komentari novog američkog predsednika Donalda Trampa imaju tendenciju da podrže ovaj stav. Slabiji dolar bi generalno bio dobar za robu.
Inflacija postaje problem sa kojim se treba suočiti
Jedna od tema koja će ponovo biti aktuelna i u 2017. godini je inflacija. Vidimo inflatorne pritiske koji počinju da rastu u Kini, i ako ta tema potraje, onda će roba privući neke kamatne stope kao što je zaštita od inflatornog rizika.
Ublažavanje kineskog rasta
Kina će nastaviti da podržava potražnju za robom, ali ne bi trebalo da očekujemo nivo rasta viđen ranije. To će biti drugačija vrsta potražnje – više usmerena ka robama namenjenim potrošačkom razvoju nego ka robi za tešku industriju. Iznenadno usporavanje u Kini je malo verovatno, ali ključno pitanje je i dalje koliko dodatnog stimulansa može da obezbedi kineska vlada bez stvaranje još većeg dužničkog mehura, što predstavlja bojazan.
Pojedine neizvesnosti će zavisiti od valute. Cene kineskih proizvođača rastu i zbog toga smo videli da je valuta izložena pritisku kako bi Kina ostala konkurentna na međunarodnom tržištu. Povećana potražnja za energijom u Kini će se nastaviti zbog rasta srednje klase, što se odražava i na kontinuiranu veliku potražnju za automobilima. Neke nesigurnosti okružuju robu teške industrije, čelik, rudu gvožđa, gde smo videli velike skokove tokom 2016. godine. Neki od njih su bili spekulativni, ali i vođeni inicijativama vlade koje bi mogle da nestanu tokom 2017. godine.
Prognoza za Kinu je generalno pozitivna, ali je odnos između Sjedinjenih Država i Kine ključni faktor, i samo će naredni meseci pokazati kako će se taj odnos razvijati.
Fed zagonetka
Monetarno stezanje američkih Federalnih rezervi je samo na papiru naklonjeno dolaru zato što podiže razlike u kamatnim stopama između dolara i ostalih valuta, uz Fed koji je trenutno jedina centralna banka koja je u režimu stezanja dok je većina ostalih ili u pripravnosti ili i dalje u režimu popuštanja.
Zasnovano na pretpostavci da će stezanje Fed-a dovesti do jačeg dolara, to bi moglo da ima negativan uticaj na robu. U isto vreme, porast troškova finansiranja u trenutku kada dolar jača nije ono što je potrebno ekonomijama zemalja u razvoju. Veliki deo njihovih dugova je u američkim dolarima, a rastući teret duga bi mogao da smanji mogućnost servisiranja ostalih područja ekonomije.
Mnogo je političkih rizika u 2017. godini, od kojih je najveći da li će Trampova protekcionistička i politika izolacije imati značajan uticaj. Evropa se takođe suočava sa izborima u ovoj godini, u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj, i na ovo treba pripaziti jer je Bregzit u Velikoj Britaniji prošle godine očigledno pojačao brigu oko budućnosti Evrope i Evrozone u obliku kakva nam je poznata.
Videli smo da je deo tog raspoloženja već uticao na vrlo pristojan oporavak plemenitih metala od sredine decembra, a i neizvesnost u vezi sa Trampovim predsedavanjem je pomenuta kao jedan od razloga za te skokove.
Uspostavljanje ravnoteže na tržištu nafte
Smanjenje proizvodnje dogovoreno krajem novembra pod vođstvom OPEK-a će funkcionisati, a verovatno će da potraje duže nego što se trenutno očekuje. Nema sumnje da su najveći OPEK proizvođači već preduzeli značajne korake i objavili da su smanjili proizvodnju, neki od njih čak i više od onoga što su prvobitno naveli. To su uradili da bi poslali jasan signal tržištu da su ozbiljni, što je takođe neophodno zbog slabog poštovanja odluke o smanjenju proizvodnje u novijoj istoriji. Takođe je neophodno pokazati jaku posvećenost osiguravajući da se Rusija slaže sa smanjenjem od 300.000 barela po danu, što je ključna dimenzija za ovaj proces.
U međuvremenu, vidimo napredak u proizvodnji kod onih koji su formalno poznati kao proizvođači sa visokom troškovima, naročito u američkoj industriji naftnih škriljaca. Visoki trošak u ovoj oblasti i nije više toliko visok. Većina ovih proizvođača sada proizvodi sa profitom što je prouzrokovalo obnavljanje broja bušotina a takođe i oporavak u proizvodnji.
Nepoznanice i brzina kojom će tržište nafte uspostaviti ravnotežu će očigledno zavisiti od nivoa proizvodnje pre svega u Sjedinjenim Državama, a takođe – i verovatno najvažnije – kod dva nedosledna proizvođača, Libije i Nigerije. Obe države proizvode dosta ispod svojih kapaciteta, i sve dok bude doslednog napretka, kao što je to slučaj u Libiji tokom poslednjih nekoliko meseci, gde se bezbednost na terenu poboljšava, biće mogućnosti za dalje povećanje proizvodnje. To će predstavljati veliki izazov za OPEK jer svaki barel koji ove zemlje dodaju će morati da smanji neko drugi kako bi se dalje održala ravnoteža.
Ukratko, OPEK ima pravo sredstvo. Šalje signal na tržište, a tržište ga je jasno prihvatilo.
Mada je kratkoročno gledano rekordan broj spekulativnih dugih pozicija na tržištu nafte u ovom trenutku najverovatnije najveći izazov. Cene nafte skočile su za 20% nakon pada u novembru, i za sada su ovomesečne cene u relativnom malom opsegu. To ukazuje na činjenicu da se interes za kupovinom smanjio, i u ovoj fazi, uzimajući u obzir tako veliku poziciju na tržištu, a one koji se drže tih pozicija treba potkrepljivati pozitivnim vestima kako bi se izbeglo iskušenje ostvarivanja profita. To povećava rizik od ostvarivanja dobiti, makar kratkoročno.
Posmatrajući celu godinu, u kratkom roku postoji rizik od cene od 50 dolara po barelu pre nego od 60 dolara po barelu koja bi bila najveći rizik. Kako budemo dublje ulazili u 2017, sve dok rast globalne potražnje bude ostao snažan onoliko koliko se trenutno očekuje, što je u rasponu od 1,5 miliona barela po danu ove godine, onda će tržište nastaviti proces rebalansiranja, što ostavlja otvorenim mogućnost da cena bude 60 dolara po barelu na kraju godine.
Sve dok se nafta zadrži u svom trenutno relativnom niskom cenovnom opsegu, gde potencijal za rast iznad 60 dolara po barelu ostaje razumno ograničen, to onda neće imati značajan uticaj na evropsku ekonomiju. Ne očekujemo nikakve skokove na tržištu – skokove jedino mogu da izazovu nepredvidivi geopolitički događaji. Ali na osnovu pravca u kome se tržište kreće i smera rasta potražnje, trenutno očekivanje je da će tokom narednih nekoliko godina cena nafte generalno rasti godišnje za po 5 dolara po barelu, završavajući dekadu najverovatnije bliže opsegu od 70 do 80 dolara po barelu.
S obzirom da smo doživeli da cena nafte tokom tri godine, od 2011. do 2014. godine. bude 110 dolara po barelu ovo je nešto što je tržište već doživelo u prošlosti i ne bi trebalo da predstavlja prevelik izazov.
Poljoprivredna roba zavisi od vremenskih uslova
Vremenski uslovi, ponuda i potražnja, a i do izvesne mere i dolar, ključni su faktori za poljoprivrednu robu. Višak ponude, posebno žitarica, nastao je nakon dobrog roda za četiri uzastopne godine, i svakako predstavlja izazov po potencijal rasta cene žitarica. S obzirom da su tokom većeg dela godine cene bile niske, pojaviće se spekulacije na proleće oko toga da li će biti promena u mešavini proizvoda koje farmeri planiraju da zasade, naročito u SAD. To bi moglo da pruži malo podrške žitu.
Soja se nedavno oporavila jer su brige oko vremenskih uslova u Južnoj Americi, naročito u Argentini, podržale tržište. To pokazuje da nepogodni vremenski uslovi, bilo da su kraći ili dugoročniji, imaju potencijal da preokrenu tržište.
Što se tiče „meke“ robe, postoje suštinski optimistična očekivanja kako za kafu tako i za šećer. Ponovo smo svedoci deficita u snabdevanju ove godine. Proizvodnja kafe u Brazilu će najverovatnije biti niža od onoga što se dešavalo prethodnih nekoliko godina, a to može p.