Nakon što je NBS iznenadila tržišta smanjenjem referentne kamatne stope na tri procenta u aprilu, ton monetarne politike mogao bi ostati nepromenjen tokom godine, pošto su trenutne niže rate inflacije (u februaru, indeks potrošačkih cena je iznosio 1,5 odsto međugodišnje i nalazio se na donjoj granici ciljnog koridora) uglavnom posledica efekta niže baze, a ne manjka potražnje, kažu analitičari Erste Grupe i iznose očekivanja da će se inflacija postepeno ubrzati u drugoj polovini godine, kako efekat baze bude počeo da nestaje.
Kada je reč o faktorima koji utiču na ponudu i potražnju u našoj zemlji, aktivnosti emisije HoV u prvom kvartalu 2018. bile su prvenstveno usmerene ka zanavljanju hartija u lokalnoj valuti, a najvažnija novina na tržištu bilo je uvođenje petogodišnjih i desetogodišnjih dinarskih benchmark hartija od vrednosti (poslednja 10-ogodišnja dinarska hartija je izdata u oktobru 2014. godine). Prinos na 10-ogodišnju obveznicu na poslednjoj aukciji 3. aprila bio je 5,17 odsto, 18 baznih poena niže u odnosu na prvu aukciju u februaru. U drugom kvartalu 2018. godine, kalendar aukcija pokazuje da će se Uprava za javni dug uglavnom usredsrediti na reotvaranje emisije petogodišnjih (do 55 milijardi RSD) i desetogodišnjih (do 30 milijardi RSD) dinarskih hartija od vrednosti, dok će devizne aukcije, planirane na nivou od 324 miliona EUR, biti diverzifikovanije u pogledu datuma dospeća. Analitičari očekuju da će se zadržati slična praksa emisije.
Najzanimljiviji događaj, kažu oni, biće finansiranje jedne milijarde evroobveznica u dolarima, koje dospevaju u četvrtom kvartalu 2018. godine, pošto je još uvek nejasno da li će država pokušati da iskoristi povoljne uslove i izađe na međunarodna tržišta ili će ostati pri aktuelnoj strategiji smanjivanja eksternog dela javnog duga. Vidimo da je emisija evroobveznica opet planirana u budžetu za 2018, ali iskustvo u proteklih nekoliko godina pokazuje da Srbija obično preskače izdavanje, uprkos usvojenom planu finansiranja.
Na strani potražnje očekuju da će zanimanje stranih investitora i dalje biti veliko, pošto niži, ali još uvek atraktivni prinosi na domaće i međunarodne hartije od vrednosti, praćeni stabilnom inflacijom, povoljnijim fiskalnim rezultatima i pozitivnim tonovima koji dolaze iz agencija za ocenu kreditnog rejtinga, predstavljaju faktore podrške opštoj potražnji srednjoročno gledano.
Što se tiče ostalih faktora, važan momenat za 2018. jeste ugovor o 25-godišnjoj koncesiji Aerodroma Beograd, potpisan u martu, koji bi Srbiji trebalo da donese do 1,5 milijardi EUR, od čega bi država mogla da dobije oko 419 miliona EUR u vidu inicijalne uplate tokom septembra ove godine i 4,4-15,1 miliona EUR godišnje u naknadama. Takođe, Uprava za javni dug najavila je određene operacije otkupa na domaćem tržištu, ali nikakvi detalji još uvek nisu dostupni. Još jedan važan faktor jeste očekivan postepeni porast benchmark prinosa u USD i EUR (hartije u USD su benchmark za dinarske hartije).
S obzirom na sve to, Erste analitičari očekuje da će se prinos na srpske dinarske hartije sa dospećem 2023. kretati ka 4,5 procenta tokom godine, uz pritisak da povećanje eventualno bude i veće zbog kretanja benchmark prinosa, dok bi spredovi trebalo da ostanu relativno nepromenjeni.