Da li znate gde se nalazi Babušnica? To je malo mesto na jugoistoku Srbije koje je Dragan Ćirić, osnivač i vlasnik D-Company, učinio prepoznatljivim u velikom svetu auto-industrije. Proizvodnju kalupa za pneumatike je započeo sa nekoliko radnika, jednim strugom i glodalicom, a danas zapošljava više od 380 ljudi i izvozi svoje proizvode na četiri kontinenta.
U srpskoj auto-industriji teško se mogu pronaći proizvođači koji su veoma uspešni, a iza kojih stoji domaći kapital. Upravo takav primer predstavlja preduzeće D-Company iz Babušnice, koje godišnje proizvede oko 1.500 kalupa za skuter-moto, agro, industrijske i automobilske gume. Kompanija se bavi i obradom specifičnih proizvoda i komponenti i ujedno pruža veliki broj usluga u auto-sektoru, kao što su remonti, dorade i reparacije. Proizvodnju je, pri tom, započela pre nešto više od četvrt veka, odnosno u vreme koje je postalo sinonim za najgoru krizu u savremenoj istoriji naše zemlje.
„Opredelio sam se za pokretanje proizvodnje kalupa za gume zbog neposredne blizine Pirota i fabrike Tigar Tyres, koja je početkom devedesetih godina imala problema sa nabavkom kalupa iz inostranstva. Tada sam okupio nekoliko radnika i nabavio prvi strug i glodalicu, pa smo zajedno krenuli u osvajanje jedne veoma zahtevne proizvodnje“, objašnjava Dragan Ćirić, osnivač i vlasnik kompanije D-Company kako se odlučio za poslovanje koje će malo mesto sa jugoistoka Srbije učiniti prepoznatljivim u velikom svetu auto-industrije.
Koliko košta uspeh?
Ako se na prvi pogled čini da su sve priče o uspehu slične, odnosno da je presudno neprestano ulaganje u razvoj, način na koji se primenjuje ta „jednostavna receptura“ u konkretnom slučaju možda najbolje objašnjava šta je sve potrebno preduzeti kako bi se uvek načinio pravi korak. Stoga, iako Srbija nije u „epicentru“ svetskih inovacija, Ćirić je našao rešenje kako da prati razvoj tehnologije u delatnosti kojom se bavi, a što je, ističe, neizostavni činilac za upostavljanje saradnje sa svetski priznatim kompanijama, kao što je, na primer, francuski gigant Michelin, u čijem vlasništvu je danas i Tigar Tyres.
„Uvek morate biti spremni da odgovorite na najrazičitije zahteve klijenata. Zbog toga često posećujemo međunarodne sajmove tehnike na kojima se mogu videti sve novine koje izlaze na tržište, ali takođe pratimo naše konkurente i trudimo se da idemo u korak sa njima. Prilikom nabavke nove opreme obavezno ugovaramo i obuku naših zaposlenih, a budući da je u pitanju veoma skupa proizvodnja, godišnje u opremu ulažemo između dva i tri miliona evra, odnosno oko 15-20 odsto od ukupnih prihoda kompanije“, ističe naš sagovornik, i dodaje da je, pored praćenja tehnoloških dostignuća, neophodno investirati i u standardizaciju u svim segmentima poslovanja, kako bi i najzahtevniji kupci bili zadovoljni, a sama kompanija lakše funkcionisala.
Ovakav pristup ima visoku cenu ali se, zato, proizvodi iz fabrike u Babušnici danas prodaju ne samo na domaćem tržištu, već i proizvođačima guma u Francuskoj, Španiji, Rumuniji, Poljskoj, Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Norveškoj, kao i u zemljama Severne i Južne Amerike.
Kroz višegodišnju komunikaciju sa velikim korporativnim klijentima, vlasnik D-Company je upotpunjavao i svoju sliku o tome šta sve zahteva uspešno poslovanje u auto-industriji. „Najveće svetske kompanije, kao što je Michelin, uvek idu korak ispred, pa kreiraju standarde i postavljaju nova pravila, u želji da maksimalno obezbede svoje poslovanje. Iz tog razloga one postavljaju visoke zahteve svojim dobavljačima, ali su takođe tolerantne i spremne da pomognu u novinama koje nameću kao kupci. Od njih smo naučili dosta o poslovanju – da poštujemo svoje procedure, da održavamo kvalitet, da se brinemo o zaposlenima i o bezbednosti na radu, ali i da štitimo životnu sredinu. Učili smo od najboljih i to je jedan od razloga za naš uspeh“, naglašava Ćirić.
Do odgovarajućih kadrova teže nego do zarade
S druge strane, jedna od otežavajućih okolnosti za ovu kompaniju je ta da najveći broj potrebnih sirovina mora da uveze, pre svega čelik i aluminijum. Uprkos promenama njihovih cena na svetskim berzama, Ćirić kaže da uspevaju da ostanu konkurentni sa svojim proizvodima i da dalje unapređuju svoju poziciju u svetu. U tome značajnu ulogu ima povoljan geografski položaj, „koji nam pruža prednost za tržište Evrope, jer smo konkurentniji sa rokovima isporuke od azijskih kompanija, a istovremeno imamo niže cene od onih koje nude proizvođači kalupa za pneumatike iz Evropske Unije“, objašnjava preduzetnik iz Babušnice.
U regionu koji je već godinama ekonomski ugrožen, uspeh koji ostvaruje D-Company doprinosi i razvoju celokupne lokalne zajednice. „U maloj sredini kao što je Babušnica postojanje jedne ovakve kompanije mnogo znači. Na prvom mestu, zapošljavamo ljude veoma različitih kvalifikacija i obrazovanja – od zanatskih do viskoobrazovanih kadrova, a pored toga uvek nastojimo da ulažemo u zajednicu kroz različite vidove donacija i sponzorstava“, navodi Ćirić, ali dodaje da postoje i druge osobenosti ove „poslovne geografije“, koje na žalost koče brži razvoj. Slično uspešnim preduzetnicima koji takođe rade u manje razvijenim područjima Srbije, i D-Company se suočava s poteškoćama koje donosi nedovoljno razvijena infrastruktura, a još veći problem je nedostatak odgovarajućih radnika.
Ćirić navodi primer da je, praktično, nemoguće pronaći već obučenog radnika za rad na numeričkim mašinama, jer u Srbiji veoma mali broj kompanija koristi ovakvu opremu na kojoj bi radnik tog profila mogao da se dodatno usavrši, ali još veći problem od toga je činjenica da takvi obrazovni profili nisu ni predviđeni za školovanje u srednjem stručnom obrazovanju. Osim toga, koliko god da su dobri, „uslovi koje nude male sredine ne privlače obrazovane i već obučene kadrove“, objašnjava vlasnik D-Company kako konstatacija na papiru o „neravnomernom regionalnom razvoju“ utiče na konkretno poslovanje.
Pošto nužda „zakon menja“, Ćirić kaže da je morao da iznađe nešto drugačiju strategiju. „Zapošljavamo radnike iz različitih struka, pa ih sami obučavamo u procesu proizvodnje, što uvek nosi rizik da se negativno odrazi na celokupno poslovanje, bilo da je reč o neplaniranom produžavanju rokova proizvodnje ili opasnosti da kvalitet ne ispuni postavljene standarde“. No, kada ste toga svesni, onda istovremeno uspostavljate i preventivni sistem da do takvih posledica ne dođe, ističe vlasnik D-Company.
A kada se rezimira šta je sve ovaj preduzetnik morao da preduzme i šta i danas čini kako bi svoju Babušnicu „širio“ na mapi svetskih igrača u autoindustriji, onda postaje i jasnije kako je došlo do toga da ova kompanija trenutno ima 380 zaposlenih iz Pirotskog okruga i stalni rast poslovanja koji bi, na osnovu zvanične regionalne statistike, malo ko očekivao.
Male firme danas teško mogu da pronađu svoju nišu
Komentarišući šanse srpskih proizvođača u auto-industriji da se uključe u moderne trendove, te na vreme prilagode industrijskoj i tehnološkoj transformaciji, Dragan Ćirić konstatuje da je malim kompanijama posebno teško da pokrenu proizvodnju, ili budu inovativne bez pomoći sa strane. „Za ovakvu industriju potrebno je dosta ulaganja kako bi se postigao kvalitet, što je malim firmama bez velikog kapitala veoma teško. Zbog toga su i veće šanse na strani velikih kompanija, koje su već ranije razradile svoje poslovanje.“