Zbog oslobađajućih presuda na ime odšteta i troškova krivičnog postupka, prema podacima do kojih je došao Insajder, iz budžeta Srbije je u periodu od 2016. do danas isplaćeno više od sedam milijardi dinara, odnosno oko 60 miliona evra. Za poslednje četiri godine, iznosi koje zbog neosnovanog pritvora i nosnovane osude isplaćuje Ministarstvo pravde uvećani su i do 13 puta.
Stečajna mafija pravosnažno je oslobođena nakon 12 godina, Miroslav Mišković oslobođen je optužbi za zloupotrebe s putarskim preduzećima, Stanko Subotić oslobođen je optužbi za šverc cigareta, nema dokaza protiv Dragoslava Kosmajca… Ovo su samo neki od brojnih slučajeva u kojima tužilaštvo nije uspelo da dokaže navode iz optužnice ili su zbog predugih sudskih postupaka predmeti zastareli.
Visine odšteta u ovim slučajevima nisu nimalo zanemarljive, već je naprotiv, reč o ogromnim sredstvima koja se svake godine po tom osnovu isplaćuju iz budžeta. To pokazuju i najnoviji podaci Visokog saveta sudstva.
Na ime nadoknade troškova krivičnog gonjenja sudovi su tokom 2016. platili 2,6 milijardi dinara. Gotovo isto toliko iznosili su troškovi odštete u 2017. dok je samo za prvih šest meseci 2018. isplaćeno 1,8 milijardi dinara.
To je za dve i po godine oko 60 miliona evra koji su izdvojeni iz budžeta za troškove postupaka, izdatke okrivljenog, branioce, veštake…
Osim troškova krivičnog postupka, Ministarstvo pravde isplaćuje odštete zbog neosnovanog pritvora i neosnovane osude.
Prema podacima Ministarstva, od 2016. godine do danas u te svrhe s njihovog računa, odnosno iz budžeta, isplaćeno je ukupno oko 45 miliona dinara.
Samo prošle godine na ime odštete za neosnovani pritvor izdvojeno je oko 23 miliona dinara, što je 13 puta više od iznosa koji je po istom osnovu Ministarstvo platilo 2014. U prvih šest meseci 2018. oštećinima je isplaćeno oko 10 miliona dinara.
Ovi iznosi se odnose samo na odobrene zahteve, a prema podacima koje je Insajder dobio od Ministarstva pravde mnogo je više onih slučajeva u kojima nije postignut sporazum. Od 2016. do danas, od ukupno 625 podnetih zahteva o kojima je odlučivala Komisija Ministarstva pravde, sporazum za naknadu štete postignut je u 176 predmeta. U ostalim slučajevima oštećeni imaju pravo da nadoknadu traže na sudu, pa se pretpostavlja da je ukupan iznos isplaćen na ovaj način još veći.
Dugo trajanje sudskih postupaka i dalje je jedna od najvećih boljki pravosuđa u Srbiji. Prema podacima iz poslednjeg izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava, u Prekršajnom sudu u Beogradu 2016. godine zastarelo je 35.468, u Novom Sadu 6.983, Nišu 6.611, a u Kragujevcu 3.917 predmeta. To je čak 30 odsto predmeta koji su u radu u navedenim sudovima. Nakon zastarevanja, opuženima se više ne može suditi, a građani Srbije plaćaju ogromne iznose na ime troškova postupaka.
Beogradski centar za ljudska prava ističe da u Udruženju tužilaca Srbije kao jedan od osnovnih problema navode manjak kadra. Tužioci su preuzeli vođenje istrage, a da nisu dobili značajno povećanje broja ljudi. Takođe, kao jedan od problema u radu tužilaštva navodi se nemogućnost efektivne i efikasne kontrole nad radom policije.
Istovremeno, već godinama evropske institucije i domaća nezavisna tela upozoravaju na politički uticaj na pravosuđe. Pokretanje istaga i sudskih postupaka političari koriste za pravljenje kampanja, u kojima tek osumnjičene proglašavaju krivima. Neretko se baš ti slučajevi završavaju odbacivanjem optužnica.
Izvor: Insajder