Juče je u svečanoj sali Kluba poslanika, u organizaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, održan skup povodom Dana zaštite podataka o ličnosti. Ovaj Dan se obeležava u svim državama potpisnicama Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, kao i drugim državama širom sveta. Konvencija predstavlja prvi pravno obavezujući međunarodni ugovor u ovoj oblasti.
Na skupu je prikazano stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti u Srbiji, kao i novine koje donosi novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Takođe, predstavljena je i četvrta publikacija Poverenika u oblasti zaštite podataka o ličnosti „Zaštita podataka o ličnosti – stavovi i mišljenja Poverenika“.
Prisutnima se prvo obratila Stanojla Mandić, zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. „Obeležavanjem ovog međunarodnog Dana zaštite podataka o ličnosti želimo da skrenemo pažnju o značaju ove teme u savremenom svetu, pogotovo u vreme sve masovnije elektronske komunikacije, digitalne ekonomije, upotrebe društvenih mreža. Tim povodom danas bi bilo veće zadovoljstvo kada bismo mogli da govorimo više o primerima dobre prakse, ali nažalost, bojim se da ove godine imamo mnogo manje razloga za optimizam u odnosu na prethodne. Dva su osnovna razloga zbog kojih ne možemo biti optimistični. Prvi je što ovaj Dan obeležavamo bez poverenika, bez ključne ličnosti na čelu institucije, jer kao što znate gospodinu Rodoljubu Šabiću je istekao mandat krajem prošle godine, a Narodna skupština još nije donela odluku o izboru novog poverenika. Drugi razlog zbog kojeg smo mnogo više zabrinuti je novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji nije najbolje uređen, a sa čijom primenom bi trebalo da počnemo za 7 meseci“, naglasila je Mandić.
U daljem izlaganju je napomenula da će sa primenom novog zakona biti mnogo izazova, a da je Služba Poverenika dala svoj doprinos, tokom perioda pripreme tog zakona, u otklanjanju prepreka, kroz predloge i konkretne modele zakona i rešenja, ali da oni nažalost nisu prihvaćeni i da sada imamo izglasan jedan zakon koji je težak i konfuzan za tumačenje. Protekli period je obeležilo i zalaganje da se ukaže na najštetniju odredbu zakona, odredbu koja briše ustavnu garanciju da se prava građana na zaštitu podataka mogu ograničavati samo na osnovu zakona. Podnet amandman nije prihvaćen, Zakon je usvojen takoreći bez rasprave i postoji osnovana bojazan kako će se ovaj zakon primenjivati od 21. avgusta ove godine. Dosadašnja praksa je ukazala na to da su građani sve svesniji važnosti postojanja uređene oblasti kada govorimo o prikupljanju, obradi i čuvanju podataka o ličnosti. Iz godine u godinu broj slučajeva prijavljenih Povereniku raste, jer je sve veći broj ekscesnih situacija kada govorimo o nedozvoljenoj obradi ličnih podataka.
Srbija je u sklopu pristupanja EU počela usklađivanje sa poglavljima 23 i 24 koja tretiraju oblasti Pravosuđa i temeljnih prava, sloboda i bezbednosti, a pravo na zaštitu podataka o ličnosti zauzima značajno mesto.
Šef delegacije EU u Srbiji, Sem Fabrici, je svoje izlaganje započeo isticanjem važnosti obeležavanja Dana zaštite podataka o ličnosti i osvrnuo se na značaj same Konvencije koja je ustanovila temelje u ovoj oblasti. Tokom svog izlaganja osvrnuo se na tri ključne tačke: važnost obeležavanja Dana zaštite podataka o ličnosti, Opštoj uredbi o zaštiti podataka (GDPR) koja se primenjuje od maja prošle godine i ključnoj ulozi institucija u zaštiti podataka o ličnosti. „Svi znamo da su moderne komunikacije i stvaranje podatakarealnost našeg svakodnevnog života. Svi mi stvaramo obilje podataka koje ostavljamo onlajn u različite svrhe. Ova ogromna količina podataka treba da nas natera da se zabrinemo i zapitamo o tome kako se ti podaci skuljaju, gde se skladište… a Srbija nije izuzetak iz ovog pravila. Zaštita podataka kroz zaštitu privatnosti na Internetu je fundamentalno pravo u poglavlju 24 EU.“, istakao je Fabrici.
Andrea Orizio, šef misije OEBS u Srbiji, je izrazio zadovoljstvo što je prisustvovao skupu i što se ovaj Dan obeležava i u Srbiji. Prema njegovim rečima ovaj skup je odlična prilika da se diskutuje o novom zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Kontrola podataka i uređenje te oblasti od strane vladajućih struktura je nešto što je veoma bitno i u čemu OEBS uvek želi da pomogne. „Ovaj Dan obeležavamo kao dan fundamentalnog prava i verujemo da je poštovanje ljudskih prava osnova za zaštitu podataka o ličnosti. Zaštita podataka zahteva izgradnju poverenja između institucija i građana, kao i javne debate i pristup tumačenju ove oblasti. Novousvojeni Zakon treba da bude samo osnova u zaštiti podataka o ličnosti i pravima građana. Ali, ni najbolji zakon nije mnogo, ako se ne implementira kako treba. Kao Misija želimo da pomognemo Srbiji u ovoj oblasti, a dugujemo i veliku zahvalnost gospodinu Rodoljubu Šabiću na odličnom radu tokom njegovog mandata“, zaključio je Orizio.
Prilikom obraćanja prisutnima, Tobijas Flesenkemper, šef misije Saveta Evrope u Beogradu, osvrnuo se na značaj medija u osvešćivanju građana o značaju tema koje se odnose na zaštitu podataka o ličnosti. On je istakao da smo u proteklom periodu dosta svedočili slučajevima zloupotrebe podataka o ličnosti, samo skorašnji slučaj sa Fejsbukom može ukazati koliko je ovo ozbiljno pitanje. U svom izlaganju se osvrnuo i na ono o čemu je Snouden govorio priključivši se virtuelno skupu u Francuskoj kada su mladi u pitanju tj. koliko mladi ostavljaju svakodnevno onlajn svojih ličnih podataka koji mogu biti predmet zloupotrebe. Tokom izlaganja je istaknuto i da vreme kada je Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka doneta je bilo drugo vreme i drugačiji su rizici bili prisutni tada u odnosu na ono s čime se suočavamo danas. Zato je bila neophodna revizija ove konvencije, što se i učinilo krajem 2018. godine, i za sada je 25 država potpisalo novu Konvenciju Saveta Evrope.
Na skupu su se prisutnima obratili pomoćnici generalnog sekretara Službe Poverenika Zlatko Petrović, Nevena Ružić i Slavoljupka Pavlović. Zlatko Petrović je izneo presek stanja u oblasti zaštite podataka o ličnosti, kao i podatke o broju primljenih prijava građana Povereniku, kojih je tokom 2018. kojih je bilo preko 7500. Ukazao je da se dosta ljudi obraćalo i zbog novousvojene Uredbe EU (GDPR). Nevena Ružić se osvrnula na to šta nam izglasani Zakon koji 21. avgusta ove godine stupa na snagu donosi. Novi zakon nam je bio potreban, jer je prethodni bio anahron. Zaštita podataka nam nije bitna samo zbog EU integracija, već ima prioritet jer se iza toga krije pojedinac i zato što Zakon treba da zaštiti prava ljudi. Izglasani zakon ima manjkavosti, a najveća se odnosi na odredbe o ograničenju prava. Novine koje donosi izglasani Zakon su, primera radi, pravo na zaborav, pravo na prigovor.
Slavoljupka Pavlović je prisutnima prezentovala sadržinu četvrte publikacije Poverenika u oblasti zaštite podataka o ličnosti „Zaštita podataka o ličnosti – stavovi i mišljenja Poverenika“. Prva dva poglavlja ove publikacije se odnose na to kakvi bi standardi trebao da budu u ovoj oblasti, u kom pravcu bi trebalo razmišljati. Poglavlje 3, 4 i 5 se odnose na konkretne odgovore šta raditi i kako postupati u konkretnim slučajevima sa kojima se građani i rukovodioci susreću. Poglavlje 6 se odnosi na slučajeve teškog kršenja obrade podataka o ličnosti (odabrana su tri slučaja: kada je Agencija za privatizaciju kompromitovala lične podatke preko 5 miliona građana, kao i kada je jedna od političkih partija neovlašćeno prikupila podatke PIO fonda i slučaj aplikacije „Izabrani doktor“.
Zaštita podataka o ličnosti je tema koja će i u narednom periodu biti veoma aktuelna. Do stupanja na snagu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti predstoji donošenje i usaglašavanje podzakonskih akata. Nadajmo se da će nadležne institucije imati više sluha u rešavanju postojećih spornih delova Zakona na koje je kancelarija Poverenika već ukazivala, da će u skorije vreme biti imenovan novi Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i da ćemo u budućnosti, uprkos ne tako optimističnim prognozama, imati manji broj slučajeva nezakonitog prikupljanja, obrade i čuvanja podataka o ličnosti.