Punopravno članstvo Srbije u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) predstavlja veliku šansu za domaću nauku, ali i za tehnološki napredak privrede. Preduslov za taj zajednički iskorak su veća ulaganja u naučnoistraživački razvoj, ne samo države već i privatnih preduzeća. Srbija čak nema ni evidenciju o ukupnom iznosu privatnih ulaganja u nauku, a praksa pokazuje da se ta saradnja svodi na pojedinačne uspešne primere u primenjenim istraživanjima za tržište, ali ne i u osnovnim istraživanjima bez kojih nema ni primenjene nauke. O tome da li će se položaj nauke poboljšati najavljenim reformama u finansiranju naučnoistraživačkog rada, kroz već usvojeni Zakon o Fondu za nauku i najavljeni krovni Zakon o nauci i istraživanjima, mišljenja su veoma podeljena. Deo naučne zajednice je već burno reagovao na pojedine odredbe krovnog zakona, upozoravajući da one dovode u pitanje očuvanje kvalitetnog kadra na fakultetima.
Periskop
8. KAKO ĆE NAJAVLJENA LIBERALIZACIJA ZAPOŠLJAVANJA STRANACA UTICATI NA NEMAČKU: Hans Majer u društvu Murata, Čena, Enrika, Vladimira….
U Nemačkoj, glavno pitanje za buduće pridošlice nije više da li su spremni da rade u uslovima „gvozdene nemačke discipline“, nego da li su spremni da se, osim sa Nemcima, nadmeću sa mnoštvom drugih Evropljana, Azijata ili Arapa, i koliko su sposobni da se integrišu u nemačku „globalnu arenu“. Sadašnja Nemačka nema mnogo veze sa pričama „gastarbajtera“ iz druge polovine prošlog veka, a sa najavljenom liberalizacijom zapošljavanja stranaca promene će biti daleko veće.
11. MEĐUNARODNI SPOROVI OKO EKSPLOATACIJE PODVODNIH RESURSA: Kolonizacija imovine pod vodom
Ako su Mediteran i dva kineska mora, Južno i Istočno, ključna žarišta današnjice u borbi za eksploataciju podvodnih resursa, žarište sutrašnjice će gotovo izvesno biti Arktički okean, na čiju „imovinu“ pod vodom polažu pravo Rusija, SAD, Kanada, Norveška i Danska.
14. „NACIONALNOM BEZBJEDNOŠĆU“ PROTIV KONKURENCIJE: Slobodno tržište i ostale bajke
U pozadini kampanje SAD i još nekih zapadnih država da se kineskoj kompaniji Huawei zabrani pristup zapadnom tržištu u ime „nacionalne bezbjednosti“ je mnogo prozaičniji razlog, ili preciznije 500 milijardi dolara razloga. Upravo na toliko je procjenjena vrijednost globalnog tržišta nove mobilne 5G tehnologije, u kojoj Huawei prednjači i daleko je povoljniji od američkih i drugih zapadnih kompanija.
16. NAJBOGATIJI SVETSKI GRADOVI: Države za sebe, moćnije od stvarnih država
Ukupna vrednost BDP-a deset najbogatijih gradova u svetu je jednaka iznosu bruto društvenog proizvoda Nemačke i Japana zajedno. Oni preuzimaju primat nad nacionalnim ekonomijama kao globalni centri moći, a pojedini gradovi poput Tokija, Šangaja, Moskve, Londona ili Njujorka, postali su toliko samodovoljni da bi komotno mogli da funkcionišu kao samostalne države.
Biznis
18. KAKO „METALAC“ USPEVA DA DOBRO POSLUJE VEĆ ŠEST DECENIJA: Sposobnost da se donesu dobre odluke i u najtežim vremenima
Kompanija „Metalac“ je počela svoj „radni staž“ kao društveno preduzeće u plavoj boji radničkog mantila, a u aprilu slavi 60 godina poslovanja kao akcionarsko društvo, za koje se na Beogradskoj berzi traži „deonica više“. Govoreći o tome kako je ova kompanija iz Gornjeg Milanovca uspela da nadživi sve društvene preokrete, generalni direktor Aleksandar Marković kaže: „U dobru je lako dobar biti, ali važno je ići napred i u teškim vremenima. Provesti brod kroz nemirne i opasne vode – to je najveća mudrost“.
22. AKVIZICIJE TELEKOMA SRBIJA: Politička igranka bez granica
Kada je nedavno nacionalni telekomunikacioni operater obelodanio da će pokušati da kupi rivala koji posluje na tržištu Albanije, malo ko je posumnjao da sledi još veća politička igranka. Premda sve kompanije sa epitetom državne posluju i u kontekstu nacionalne politike, preuzimanje Kopernikusa, i sve što je usledilo nakon ove transakcije, nadmašilo je najgoru vrstu politikanstva odomaćenog na ovdašnjim prostorima.
24. CIVILNO TRŽIŠTE ORUŽJA: Naoružani narod
Nema nas nigdje kada se priča o najnovijim tehnologijama, vještačkoj inteligenciji, kvantum kompjuterima, istraživanju svemira ili genetskoj terapiji, ali zato kad se radi o oružju, balkanske države su u svjetskom vrhu.
26. POŠTE U POTRAZI ZA NOVIM USLUGAMA: Pripazi na moje roditelje
U nastojanju da se izbore sa novim pravilima na tržištu i konkurencijom internet kompanija, državne i privatne pošte širom sveta i same uvode robote u poslovanje, otvaraju internet prodavnice za prodaju nacionalnih proizvoda na konkurentskim tržištima, uključujuči i podršku izvozu malih domaćih firmi. S druge strane, poštari sve više postaju oslonac staračkim domaćinstvima, pa i majstori za manje radove oko kuće.
Finansije
30. POSLEDICE NEDOSLEDNE POLITIKE PORESKIH PODSTICAJA U SRBIJI: Ono sve što znaš o meni, to je stvarno tako malo
Najnovije izmene Zakona o porezu na dobit, osim što potvrđuju kako praksa da se propisi menjaju „preko noći“ i bez konsultacija sa stručnom javnošću i privredom postaje običaj, ukazuju i na lutanja naše države u politici poreskih podsticaja. Već sada su upitni efekti novih podsticaja za ulaganja u inovativne delatnosti ako se ima u vidu pod kojim uslovima oni mogu da se ostvare, a slični podsticaji su bili na snazi i 2013. godine, ali su trajali kraće od perioda njihovog najavljivanja.
32. REŠAVANJE PROBLEMATIČNIH KREDITA U SRBIJI: Rezultati i prevencija u slučaju nove krize
Najvidljiviji rezultat sprovedenih aktivnosti na rešavanju problematičnih kredita u Srbiji je smanjenje apsolutnog iznosa problematičnih kredita za više od 250 milijardi dinara na kraju trećeg kvartala 2018. godine u odnosu na kraj 2015. godine. Bez obzira da li će nova svetska kriza o kojoj se sve više priča nastupiti za dve ili za dvadeset godina, potrebno je nastaviti sa aktivnostima na rešavanju i prevenciji NPL-a i na taj način ublažiti potencijalne efekte eventualnog novog talasa nenaplativih kredita.
34. ODNOS BANAKA I INVESTICIONIH FONDOVA U FINANSIRANJU MSP: Što nema u izlogu, ima u radnji
Bankari prepoznaju uspešna MSP kao osnovu budućeg privrednog, ali i rasta sopstvenog poslovanja, a investicione fondove kao partnere koji mogu pomoći manjim firmama da uvedu profesionalno upravljanje, jer za uspešan razvoj nije dovoljan samo preduzetnički duh niti finansiranje iz sopstvenih izvora.
36. ZAŠTO INVESTITORI VOLE SPV: Preduzeća skrojena po meri
Odluka države da preduzeća za izgradnju povoljnih stanova za zaposlene u sektoru bezbednosti organizuje kao „SPV“ skrenula je pažnju na taj koncept, koji poslovna zajednica širom sveta često i rado koristi. SPV ili Special Purpose Vehicles su kompanije osnovane za određeni projekat ili svrhu, a često i na određeno vreme, ali uvek u formi propisanoj zakonom zemlje čiji su „državljani“. Na našem tržištu postale su vidljivije nešto pre svetske finansijske krize, kada su reklamirane kao efikasan način da se unapred regulišu vlasnički udeli i obaveze u okviru poslova izgradnje nekretnina, dok se u svetu SPV koriste još od 80-ih, takođe kao „instrument upravljanja rizikom“.
Biznis i finansije 158 – Nauka i privreda: Samo akcija izaziva reakciju
39. REFORMA FINANSIRANJA NAUČNIH ISTRAŽIVANJA U SRBIJI: FV1Z – Fali Vam još jedan Zakon
Sa usvajanjem Zakona o Fondu za nauku na samom kraju prošle godine, formalno je napravljen prvi korak u onome što Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja najavljuje kao ambicioznu reformu sistema finansiranja naučnog rada u našoj zemlji. Tri ključna koraka u toj reformi – prelazak sa projektnog na institucionalno finansiranje, promena statusa istraživača na fakultetima i afirmacija principa da naučni rad mora da donese konkretnu korist državi i društvu – do sada su, međutim, pretrpela ozbiljne kritike dela stručne javnosti. Zajedničko svim zamerkama je nepoverenje da će u toj oblasti zaista doći do suštinskih i korisnih promena, posebno kada se ima u vidu da tek treba da bude usvojen krovni Zakon o nauci i istraživanjima.
42. PETAR ADŽIĆ, PREDSEDNIK SRPSKE KOMISIJE ZA SARADNJU SA CERN-OM I PREDSTAVNIK SRBIJE U SAVETU CERN-A: Šansa za tehnološki napredak privrede
Zahvaljujući punopravnom članstvu naše zemlje u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN), višestruke koristi će imati i nauka i privreda, naročito u primeni tehnoloških rešenja, ali je potrebno da se uporedo u Srbiji sprovedu reforme koje će podstaći razvoj nauke i poboljšati položaj naučnika, kaže u razgovoru za „Biznis i finansije“ Petar Adžić, predstavnik Srbije u CERN-u.
46. ŠVAJCARSKA PODRŠKA NAUČNOM RAZVOJU U SRBIJI: Preduzetništvo u nauci
U gotovo trideset projekata koje Švajcarska u ovom trenutku sprovodi u Srbiji, podrška naučnom razvoju istaknuta je kao jedan od prioriteta. Ona se sprovodi kroz stvaranje uslova za komercijalizaciju naučnih proizvoda i usluga, kao i za uspostavljanje regulative i institucija za privatno finansiranje domaćih naučnika. Glavni cilj ovakvog pristupa je smanjenje „odliva mozgova“ i omogućavanje mladim stručnjacima da iskažu puni potencijal u svojoj domovini, ističe Ursula Lojbli, direktorka Švajcarske kancelarije za saradnju u Srbiji.
48. KAKO NOVE SORTE VOĆAKA DOSPEVAJU U PROIZVODNJU: Put od epruvete do voćnjaka
Stvaranje novih sorti voćaka je kreativan i isplativ posao, ali istovremeno složen i prilično neizvestan jer od oplemenjivanja do priznavanja novih sorti prođe i po dve decenije, a nakon toga i još nekoliko godina za njihovu sertifikaciju pre nego što se krene u proizvodnju. Mada su u Institutu za voćarstvo Čačak do sada stvorili 43 sorte ralizičitih voćaka, od kojih su neke zaštićene u zemljama EU, ovdašnji proizvođači voća i dalje ne koriste dovoljno prednosti koje im omogućava domaća nauka.
50. KOMERCIJALNO FINANSIRANJE FAKULTETA: Ogledna polja kao mala preduzeća
Ogledna polja koštaju. Da bi ih održao i unapredio, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu razvio je čitav niz komercijalnih proizvoda i usluga koji mu omogućavaju da pokrije troškove tih polja, ali i da manje zavisi od sredstava dobijenih od države ili iz drugih izvora.
52. BASF – ULAGANJA U MLADE NAUČNIKE U SRBIJI: Korisna rešenja traže podršku
Država nije jedina odgovorna za uslove koji će podstaći naučni razvoj, već je to i zadatak privrede. Logično je da će kompanije najveći deo sredstava ulagati u primenjenu nauku, ali je nemerljivo važno da određen iznos bude namenjen i razvoju fundamentalnih nauka koje predstavljaju osnovu za sve i bez kojih ne bi bilo ni primenjivih naučnih rešenja, ističe Simon Franko, izvršni direktor BASF Srbija u razgovoru o tome zašto je ova nemačka kompanija nagradila mlade srpske naučnike koji su osmislili najbolja rešenja za podršku održivom razvoju.
54. FUNDAMENTALNA ISTRAŽIVANJA I TRŽIŠTE: „Naelektrisana“ voda iz domaće laboratorije
Posle decenije multidisciplinarnih naučnih istraživanja, u Srbiji je pokrenuta proizvodnja prve visokoprogresivno alkalne pijaće vode, koja je dobijena primenom električne energije na vodu i čija svojstva su korisna u zdravstvenoj prevenciji. Manje količine su već izvezene u Kinu i Sloveniju, a ove godine je pored domaćeg, planiran značajniji proboj na tržita Hrvatske, Rusije i Evropske unije.
56. SOFTVER IZ SRBIJE ZA AUSTRALIJSKI NACIONALNI UNIVERZITET: Domaće znanje bolje prolazi na stranom tržištu
Kompanija Global IT Factory nedavno je završila izradu softvera za Australijski nacionalni univerzitet, a direktor Zdravko Lončar se nada da će sofisticirani sistem za upravljanje nastavnim planom pridobiti i druge klijente među univerzitetima i fakultetima širom sveta. U razgovoru za B&F, međutim, procenjuje da je mala verovatnoća da će u skorije vreme takav program zatrebati nekoj domaćoj visokoškolskoj ustanovi jer, kako kaže, domaći univerziteti još uvek nemaju tako široke mogućnosti upravljanja svojim nastavnim programima da bi imali potrebe za ovakvim softverom.
Intervju
58. GORAN SKROBONJA, PISAC I PREVODILAC: Pisaca ima, ali da li ima čitalaca?
Za svakog ljubitelja horora i naučne fantastike sa ovih prostora ime Gorana Skrobonje predstavlja sinonim za dobar prevod i kvalitetnu žanrovsku književnost od osamdesetih naovamo. Kao jedan od kreatora domaće literarne scene, podatak o sve većem broju objavljenih dela naših autora – kako u oblasti fantastike, tako i u književnosti glavnog toka – objašnjava ekonomskim i tehnološkim razlozima. „Izdavačima se više isplati kada štampaju dela domaćih autora, a istovremeno je prodor interneta doprineo da danas svako može da objavi svoju knjigu. Stoga, ponuda nikad nije bila veća, ali zato imamo sve manje vremena za pažljivo čitanje, pa kvalitet često prođe ‘ispod radara’“.
Skener
62. PRILAGOĐAVANJE SAOBRAĆAJNE INFRASTRUKTURE U GRADOVIMA: Ekologija pešačenja
Globalna prenaseljenost i seoba stanovništva u urbane sredine odvijaju se tolikom brzinom da veliki gradovi ne mogu pravovremeno da prilagode postojeću infrastrukturu novonastalim saobraćajnim, ali i ekološkim zahtevima. Primer dugoročne strategije širenja Beča pokazuje da je kvalitetniji život u budućnosti moguć ukoliko građani „pristanu“ da voze bicikle i pešače više, a za duže destinacije koriste podzemni javni prevoz ili usluge karšeringa e-automobilima.
64. FINANSIRANJE ŽENSKOG FUDBALA U SRBIJI: Fudbalerki sponzor ne veruje
Za razliku od košarke ili rukometa, ženski fudbal u Srbiji je ne samo u finansijskom, već i u pravnom limbu jer ženska liga nije statusno regulisana kao profesionalna. Iako upućeni u ženski fudbal tvrde kako je on perspektivan, sponzori ne vide interes u tome da ga podrže. Zato se sredstva za preživljavanje obezbeđuju isključivo preko prijateljskih veza, kažu u ženskom fudbalskom klubu „Sloga“ iz Zemuna.
66. STARTAP PREDUZEĆA U PREHRAMBENOJ PROIZVODNJI: U potrazi za idealnim receptom
Mada se proizvodnja hrane i dalje pretežno doživljava kao tradicionalna delatnost, stratap firme u ovoj industriji moraju da budu podjednako inovativne kao i početnici u oblasti novih tehnologija, da bi uopšte bile primećene među ogromnom konkurencijom na tržištu. Mali proizvođači ne mogu da budu cenovno konkurentni velikim kompanijama, i zato su njihove šanse na tržištu u specijalizovanoj proizvodnji, poput funkcionalne hrane, koja treba da bude maštovito upakovana i predstavljena kroz originalnu promociju na društvenim mrežama.
Nove tehnologije
68. DOKLE JE STIGLA PRIMENA BLOKČEJN TEHNOLOGIJE: Prednosti i „dečje bolesti“
Od najava da se na tržištu pojavljuju prvi mobilni telefoni zasnovani na blokčejnu, možda je još veća vest da se ovoj tehnologiji priklanjaju i najtradicionalnije industrije, poput proizvođača čelika ili vina. Dosadašnja iskustva ukazuju ne samo na prednosti, već i na „dečje bolesti“ nove tehnologije, ali je već sada izvesno da će ona obeležiti neposrednu budućnost, a zajedno sa finteh rešenjima i budućnost banaka, ističe Goran Kunjadić iz NLB banke.
Nauka
70. DA LI SU EGIPĆANI PRETEKLI KOLUMBA: Nepoznanice kokainskih mumija
Više od četvrt veka naučnici ne mogu da pronađu konačan odgovor na pitanje otkud prisustvo velikih količina nikotina i kokaina u drevnim egipatskim mumijama? Dok jedni u tome vide dokaz da su stari Egipaćni plovili do Amerike mnogo pre Kolumba, drugi pretpostavljaju da pomenute droge potiču iz mešavine egipatskih biljaka koje su izumrle tokom klimatskih promena. U najnovijoj studiji, međutim, navodi se teza da širom Afrike i dalje postoji mnoštvo autohtonih biljnih vrsta koje sadrže nikotin i kokain, ali da do sada nisu dovoljno ispitane.
Koktel
72. RAZVOJNI PUT PROIZVOĐAČA SRPSKOG DŽINA: Selo Vuković na direktnoj vezi sa svetom
U seocetu u blizini Đerdapske klisure, kompanija „Pruna“, koja posluje u sastavu „Putnik Grupacije“, samostalno uzgaja voće od kojeg proizvodi vino, rakiju i – džin, veoma popularno piće u svetu. „Pruna“ izvozi 85 odsto svog džina, uglavnom u zapadne zemlje, a od nedavno i u Japan. U kompaniji kažu kako im je lakše da pronađu kupce u svetu nego da obezbede odgovarajuće obradivo zemljište u Srbiji, te da je u našu zemlju lakše dovesti investitore nego naći radnike koje bi oni mogli da zaposle.
74. NOVI PAGANI U SRBIJI: Šamanske radionice i slovenske borilačke veštine
Mada bi se moglo reći kako mnogoboštvo u Srbiji nikada nije izumrlo ako se ima u vidu sklonost većine njenih žitelja da, bez obzira kako se verski izjašnjavaju, pridaju božanske moći političarima, fenomen neopaganizma u strogo akademskom smislu je u našoj zemlji relativno nov fenomen. Ovaj raznorodni pokret suštinski predstavlja podgrejano jelo, uvezeno iz sveta, uz dodatak nešto domaćih začina. Uprkos tome što sebe smatraju alternativom, novi pagani slede glavni tok podele u Srbiji između EU i Rusije.
Komunikacije
76. DIGITALNA DIKTATURA NA KINESKI NAČIN: Stvarni život u negativnoj utopiji
Kineska vlast, nezadovoljna sve učestalijim skandalima u društvu, pokrenula je projekat za podsticanje društveno odgovornog ponašanja svojih građana, koji se testira u odabranim „pilot“ opštinama. Građani koji se prijave za učešće prihvataju da budu pod stalnim digitalnim nadzorom koji se sprovodi u saradnji sa kompanijama. Svaki pojedinac, na osnovu svojih svakodnevnih aktivnosti prikuplja poene, odnosno izdaje mu se takozvani „društveni kredit“ koji, zavisno od rezultata, može da mu donese ili da mu ukine neke povlastice.
Reprint
78. MODERNIZACIJA RIMOKATOLIČKE CRKVE: Aplikacija za molitve
Od Pape koji ume da izjavi da su SMS, internet i društvene mreže „dar od Boga“ nije se ni moglo očekivati manje od – aplikacije za molitvu preko pametnih telefona. Da, dobro ste pročitali, Vatikan odnedavno svojim vernicima nudi aplikaciju koja im omogućava da se istovremeno sa „Svetim ocem“ mole po pitanju mnogih tema koje muče čovečanstvo ovih dana, ali i sopstvenih ličnih problema.
Vremeplov
80. INDUSTRIJA PROTIV NAUKE: Otkriće štetno po zaradu
Geolog Kler Peterson je polovinom prošlog veka prvi utvrdio starost Zemlje, ali je tokom tog istraživanja primetio da je atmosfera zatrovana ogromnim količinama olova, što mu je zapečatilo karijeru. Sporedno otkriće pretvorilo se u Petersonovu upornu borbu protiv štete koju je industrija olova nanosila ljudskom zdravlju. Kompanije predvođene „Etil korporacijom“ ne samo da su ga zbog toga prognale sa radnog mesta, već i u zaborav, tako delotvorno kao da nikada nije ni postojao.
Otisak meseca
Profesorka Srbijanka Turajlić je ovih dana u jednom intervjuu iznela suštinu problema: „Kad mladi odlaze, na to, između ostaloga gledam i kao na njihovu radoznalost i potrebu da se oprobaju u svetu. U tom smislu podržavam odlazak mladih, ali još više podržavam povratak, koga na žalost nema“. Trenutno, u svetu se izdvajaju dve zemlje koje uspevaju da obezbede povratak svojih stručnjaka. To su Poljska i Kina. Zajedničko im je to da iako plate i dalje nisu naročito atraktivne u poređenju sa najbogatijim zemljama, ekonomske i razvojne perspektive jesu.