Ministarstvo finansija je sačinilo nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima, koji će omogućiti domaćim kompanijama i fizičkim licima da ulažu u startap kompanije i inovacije.
Mala i srednja preduzećima u Srbiji, kojima prema nekim procenama nedostaje oko milijardu evra kapitala, uskoro će osim bankarskih pozajmica na raspolaganju imati dodatne izvore finansiranja. Zapravo, domaći korporativni, privatni i kapital fizičkih lica moći će preko fondova preduzetničkog kapitala da u njih ulaže.
Nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima otvara mogućnost za registrovanje fondova preduzetničkog kapitala (venčer kapital fondovi) u Srbiji.
U Ministarstvu finansija, koje je s Komisijom za hartije od vrednosti sačinilo ovaj propis, naglašavaju da su ovi namenjeni profesionalnim i institucionalnim investitorima, a moći će da ulažu i poluprofesionalni investitori (koji jednokratno ulože 50.000 EUR i proceni se da imaju dovoljno znanja i iskustva).
Odredbe koje se tiču malih investitora, javne ponude i prekograničnog obavljanja delatnosti društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima imaće odloženo dejstvo stupanja na snagu– kažu u ministarstvu.
Jedan od razloga za sačinjavanje zakona je, kako navode, potreba da se omogući veći stepen zaštite u slučaju rizičnih ulaganja alternativnih investicionih fondova, kao i da se bliže i detaljnije definišu pravila koja se primenjuju na društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima.
Stoga nacrt zakona propisuje organizacione zahteve koji se odnose na društava za upravljanje i lica koja upravljaju, a koji obuhvataju pravila poslovnog ponašanja kao što su upravljanje, politike naknada, upravljanje rizicima i likvidnošću, pravila vrednovanja, delegiranje poslovnih procesa, kao i delatnost i odgovornost depozitara.
Istovremeno, zahtevi transparentnosti će uključivati obaveze izveštavanja lica koja upravljaju alternativnim fondom prema investitorima, što obuhvata jasan opis investicione politike, uključujući opise vrste imovine u koju će ulagati, pravila otkupa, vrednovanje, držanje imovine, administriranje, politike upravljanja rizicima, cene, troškove i naknade povezane s investicijom – navode u ministarstvu.
Društava za upravljanje ovim fondovima imaju obavezu da godišnje objave investicionu strategiju i ciljeve fonda kada stiču kontrolu nad kompanijama, kao i opšte informacije o profitabilnosti kompanije nakon što je stekao kontrolu.
Ovaj propis razlikuje otvorene alternativne investicione fondove u kojima su udeli otkupivi na zahtev člana ili investitora, i zatvorene alternativne investicione fondove kod kojih nije moguće tražiti otkup udela od samog fonda.
Novina je što će biti moguće osnovati alternativni investicioni fond koji ima svojstvo pravnog lica s internim upravljanjem, koji neće morati da ima društvo za upravljanje. Međutim, i na upravljanje tih fondova primenjivaće se odredbe ovog nacrta koje uređuju društva za upravljanje alternativnim investicionim fondom – kažu u ministarstvu.
Vodeći računa o trenutnom stanju na domaćem tržištu, u ovom nacrtu zakona je propisano da u periodu do ulaska u Evropsku uniju, depozitar (umesto dosadašnjih kastodi banka i kastodi usluge) može biti samo kreditna institucija, odnosno banka i da će biti moguće delegirati poslove čuvanja imovine na domaće i strane banke, ukoliko su ispunjeni propisani uslovi i uz prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti.
Dodatno, još jedan od razloga za donošenje ovog zakona leži i u potrebi da se mikro, malim i srednjim privrednim subjekata pruži mogućnost pristupa dodatnim izvorima finansiranja za dalji razvoj njihovog poslovanja – navode u Ministarstvu finansija.
Igor Živkovski, predsednik pravnog odbora Saveta stranih investitora, pojašnjava da se u naš pravni sistem prvi put uvode alternativni investicioni fondovi koji prikupljaju novac od investitora s ciljem njihovog daljeg ulaganja u druge oblike imovine. S tim da se za alternativne investicione fondove ne zahteva i dozvola za rad, u smislu zakona koji reguliše osnivanje i rad otvorenih investicionih fondova s javnom ponudom.
Naš sagovornik napominje da će alternativnim fondovima prvi put biti omogućeno da se registruju kao takvi, a ne kao društva s ograničenom odgovornošću, što je do sada bio slučaj.
Kao naročito zanimljivo pravno rešenje u novom zakonu izdvaja se institut zatvorenog alternativnog investicionog fonda koji ima svojstvo pravnog lica s internim upravljanjem. Reč je o vrsti investicionog fonda koji svojom imovinom upravlja sam, a ne preko društva za upravljanje i koji istovremeno predstavlja društvo za upravljanje – navodi Živkovski.
Usklađen s Direktivom EU
Zakon o alternativnim investicionim fondovima je u najvećoj meri usklađen s Direktivom Evropske unije, koja se odnosi na upravljanje alternativnim investicionim fondovima, kažu u Ministarstvu finansija. Ali je nametnuo potrebu za izmenama Zakon o investicionim fondovima koji će regulisati samo otvorene investicione fondove s javnom ponudom koji ulažu u prenosive hartije od vrednosti i društva za upravljanje ovim fondovima. Osim ovoga biće sačinjen novi zakon o otvorenim investicionim fondovima s javnom ponudom.
Izvor Politika