/ Posle 5 / Stop maltretiranju ljudi reklamnim porukama preko telefona
BiF Analize Čitajte B&F online

Stop maltretiranju ljudi reklamnim porukama preko telefona

This post has already been read 410 times!

Vest u naslovu ne odnosi se na Srbiju, već na SAD, ali to je zato što su građani u našoj zemlji daleko privilegovaniji nego Amerikanci kada je reč o maltretiranju ljudi različitim reklamnim porukama preko telefona. Ako ne verujete, čitajte dalje…

Naime, u Srbiji stanovnike preko telefona maltretiraju reklamnim prukama drugi ljudi koje su iznajmile kompanije da za male pare po ceo dan zivkaju potencijalne mušterije, upozoravaju bankarski službenici koji su takođe ljudi, ma šta ko mislio o tome – a kada se približe izbori, pozive obavljaju i stranački aktivisti koji se, uprkos svemu, i dalje svrstavaju u ljude i kojima nije teško ni da vam lično dođu na vrata.

Nasuprot „ljudskoj toplini“ u Srbiji, u SAD većinu toga rade roboti, sa kojima, na primer, nema ubeđivanja da li je iznos duga na bankovnom računu baš toliki kao što tvrdi banka, a još manje oko mogućnosti da se njegovo izmirivanje odgodi. Tamo i glasače ubeđuju roboti za koga bi trebalo da glasaju, pa nema spontanog ćaskanja sa stranačkim aktivistima niti prilke da se „biranim rečima“ objasni da vam se „skinu s vrata“.

Da ne treba uvek zavideti Amerikancima pokazuju podaci američke agencije „YouMail“ koja prati i nudi pomoć kako se mogu blokirati neželjeni telefonski pozivi. Podaci pokazuju da je samo tokom marta meseca 2019. godine u Sjedinjenim Državama obavljeno čak 5,23 milijardi robotskih poziva, što je mesečni rekord od kada se prate takvi podaci. Za samo prva tri meseca tekuće godine roboti su obavili više od 29 milijardi telefonskih poziva, ili prosečno skoro 90 poziva po stanovniku. To je daleko više od polovine u odnosu na ukupan broj robotskih poziva koji su obavljeni u 2018. godini, kada ih je bilo „samo“ 48 milijardi za celu godinu, odnosno 1.500 u sekundi!

Pomenuti podaci o ovako ubrzanom rastu automatskih poziva bili su „kap koja je prelila čašu“, pa je Povereništvo za energiju i trgovinu američkog Kongresa pokrenulo 17. jula ove godine proceduru za izmenu aktuelnog zakona o komunikacijama, kako bi se građani zaštitili od maltretiranja preko telefona, ali i od mnogobrojnih prevara koje se uzele maha kroz nuđenje nepostojećih nagrada ili lažnih poziva u ime poreskih organa, banaka i drugih finansijskih institucija.

 

Zabrane pokrenute tek kada su se osetili ugroženim političari

Činjenicu da su robotski pozivi u Evropi i dalje daleko manje rašireni nego u SAD, analitičari objašnjavaju jezičkim barijerama, drugačijom kulturom, ali neki smatraju da je to pre svega zasluga razvijenije zaštite potrošača i efikasnijih mehanizama za otkrivanje i kažnjavanje počinitelja telefonskih prevara. No, ima i onih koji ističu da se, s obzirom na globalne trendove u digitalizaciji i automatizaciji, institucije ne bi toliko potresale oko posledica po radnike koji gube posao ili potrošače koji su izloženi maltretiranju, da se roboti nisu umešali i u političke zloupotrebe.

Jedna od najskandaloznijih „robotskih“ političkih prevara (dodajmo među onima koje su otkrivene i predočene javnosti) dogodila se tokom izbora u Kanadi 2011. godine, kada su robotski pozivi poslužili za lažno obaveštavanje birača da se promenila lokacija biračkog mesta, kako bi bili sprečeni da glasaju, a organizator tih poziva je završio u zatvoru.

Da se tako nešto ne bi ponovilo i u SAD, savezne države su donele propise s ciljem da se automatski pozivi strogo regulišu. Neke države su ih potpuno zabranile, druge zahtevaju da se u samoj poruci eksplicitno navede ko je naručuje i plaća, treće ograničavaju broj poruka na najviše dve na dan…. Takva šarenolikost, međutim, uveliko je iskomplikovala kapmpanje koje se vode na saveznom nivou.

Uz to, pokazalo se da uprkos pomenutim ograničenjima, američkoj Saveznoj komisji za komunikacije (FCC) stiže više stotina hiljada pritužbi godišnje zbog maltretiranja građana automatskim pozivima preko telefona, a taj broj iz godine u godinu raste. S druge strane, da se doneta zakonska rešenja nisu pokazala preterano efikasnim, govori i podatak da je na američkom tržištu nastala prava lavina komercijalnih softverskih i hardverskih proizvoda za zaštitu potrošača od robotskih poziva svih vrsta, pa i onih koji digitalno oponašaju neki glas dobro poznat vlasniku telefona, na primer glas njegovog ličnog bankara.

Ako američki Kongres usvoji pomenuti predlog zakona iz jula ove godine, to znači da bi regulativa mogla postati ujednačenija na teritoriji cele zemlje. Prednosti, kako ih vide predlagači, bile bi višestruke. Prvo, prevare ostvarivane telemarketingom nedvosmisleno će se tretirati kao protivzakonite sa striktno definisanim zaprerćenim kaznama, što bi trebalo da olakša i otkrivanje i sankcionisanje prestupnika.

Takođe, preduzeća koja se bave telemarketingom ili robotskim obaveštavanjem, moraće prvo da zatraže saglasnost svojih klijenata za takve pozive. Istovremeno, telefonske kompanije će imati obavezu da korisnicima svojih usluga garantuju da je broj koji ih poziva ili im šalje SMS, i koji je ispisan na ekranu fiksnog ili mobilnog telefona zaista autentičan, a ako nije, moraće da ga blokiraju bez posebne naplate takve usluge.

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close