Elektroprivreda Srbije od 20 javnih i državnih preduzeća na dan 9. septembra potražuje čak 18,6 milijardi dinara, odnosno blizu 170 miliona evra, saznaje „Blic“. Trošenje struje na veresiju nije prestalo, iako je MMF tražio u prethodnom aranžmanu da se to zaustavi.
To je nešto manje nego u istom periodu prošle godine, kada su ove kompanije dugovale oko 22 milijarde dinara. Ovom smanjenju najviše je doprinelo plaćanje obaveza od strane kineske kompanije Zijin, koja je nakon preuzimanja RTB Bor, njegov prošlogodišnji dug od 7,5 milijardi dinara, svela na 1,6, pa je ova kompanija sa neslavnog prvog mesta najvećih dužnika pala na treće.
Za razliku od RTB, odnosno „Serbia Zijin“, preostalih 19 firmi, koje su uglavnom u kategoriji javnih i državnih preduzeća, dugovanja za struju su uvećala, što pokazuje da nije ispoštovan zahtev MMF. Da li će njihovi predstavnici 2. oktobra, kada dolaze u Beograd, staviti primedbu na ovu pojavu, ne zna se, ali ono što se zna je da su krivci za ovaj neslavni bilans godinama iste firme, kojima se struja i pored enormnih dugovanja, ne isključuje. Ono što je karakteristično za ovu godinu to je da se na listu dužnika upisala i jedna lokalna samouprava, gradska uprava Kragujevca, koja je napravila dug od 840 miliona dinara, pa su na petom mestu.
Prvo mesto na ovoj listi pripada „Železari Smederevo“ d.o.o. koja je pod ingerencijom države, sa 4,7 milijardi dinara. Sledi „Resavica“ sa 2,2 milijarde, treći je sa 1,6 milijardi dinara pomenuti „Serbia Zijin“, dok je sa dugom od 1,38 milijarde na četvrtom mestu „Energetika“ Kragujevac. Iza njih su i „Infostan tehnologije“ Beograd, Fabrika stakla – Paraćin, GSP Beograd, „Radijator Beograd“, Azotara, „Trajal“ i mnogi drugi, ali njihov dug je ispod milijardu dinara.
Izvor „Blica“ iz EPS-a tvrdi da zbog nastavka ove prakse, misija MMF može opet da stavi primedbu, tim pre što nisu preduzete restriktivne mere kako bi se dug naplatio.
„To se, pre svega, odnosi na prekid isporuke električne energije, ali i naplatu dugovanja preko suda. Zbog toga neka javna i državna preduzeća nisu uplatila ni dinar od početka godine, poput „Železare Smederevo“ d.o.o., dok većina sa ove liste od 20 najvećih dužnika uplaćuje neke minorne cifre. Sve u svemu, izgleda da ovoj srpskoj praksi korišćenja struje na veresiju nije uspeo da stane na put ni MMF koji je to izričito tražio od srpskih vlasti. Tih 170 miliona evra bila bi dragocena cifra za investicije u ovoj kompaniji. Ispada da je EPS socijalna ustanova za neuspela državna preduzeća koja struju troše, a ne plaćaju je i država to dozvoljava. Ta praksa, pored drastičnog zaostajanja u ceni kilovata, može da bude dodatni povod da MMF tokom predstojećih pregovora, insistira na povećanju cene struje“, kaže naš izvor.
Stručnjaci, pak, kažu da je nedopustivo je da se direktorima javnih i državnih preduzeća dopušta da ne plaćaju ono što su potrošili.
„Sva njihova dugovanja opet mogu pasti na grbaču običnih građana kojima se za dug od 10.000 seče struja ili se šalju izvršitelji. To je nedopustivo, jer je onda reč o diskriminaciji“, kaže Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija.
EPS potvrdio
Iz Elektroprivrede Srbije je potvrđeno da je dug 20 kompanija blizu 19 milijardi dinara. Rukovodstvo EPS-a, međutim, nije želelo da komentariše zašto se ne preduzimaju rigoroznije mere kako bi se naplatila ova potraživanja.
Izvor Blic