Home VestiEkonomija Da li Srbija ulazi u “dužničko ropstvo”

Da li Srbija ulazi u “dužničko ropstvo”

by bifadmin

Ekonomisti su različito ocenili troškove zaduživanja Srbije zbog pomoći privredi prodajom državnih obveznica za dve milijarde evra na međunarodnom tržištu kapitala po stopi prinosa od 3,375 odsto, a sa rokom dospeća 2027. godine.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je da su obveznice najisplativiji i najefikasniji vid zaduživanja jer se unapred znaju uslovi i za kupca i za prodavca.

U ekonomiji ne postoji jeftin novac i poklon već samo “ekonomske relacije”

“Kod kredita nije tako jer uz kamatu idu i drugi uslovi. Možda je Srbija sada mogla da se zaduži i jeftinije uz neke ekonomske i političke uslove”, rekao je Savić za Betu.

Savić je rekao da u ekonomiji ne postoji jeftin novac i poklon već samo “ekonomske relacije”.

“Srbija se u vreme prethodne ekonomske krize zadužila emitovanjem jedne milijarde evroobveznica po kamatnoj stopi od 7,24 odsto, što je skuplje od ovog zaduživanja”, rekao je Savić.

Zaduživanje preko kredita banaka može, prema njegovim rečima, biti skuplje jer cena pozajmice može biti promenljiva i podrazumevati i druge uslove, pa je tako kod kredita za infrastrukturu uslov raspisivanje međunarodnog tendera na kome se za izvođače radova traže međunarodne reference i promet od nekoliko stotina miliona evra ili dolara što domaće kompanije ne mogu da ispune.

Kina sada daje jeftine kredite

“Kina sada daje jeftine kredite, a uslov je da u realizaciji projekta učestvuju njeni radnici i da se koristi njihov repromaterijal, a učešće domaće građevinske operative je nisko i to je verovatno cena korišćenja jeftinog kredita”, ocenio je Savić.

Dodao je da veliko interesovanje investitora za kupovinu evroobveznica Srbije nije bilo podstaknuto samo tvrdnjom vlasti da je Srbija na dobrom putu, već i činjenicom da je država najsolidniji poverilac i uglavnom izvršava svoje obaveze, inače bankrotira.

Što je država, kako je rekao, bogatija, efikasnija i uređenija stopa prinosa, zaduživanje je niže.

Profesor ekonomije na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević rekao je da se Srbija sada izuzetno skupo zadužila prodajom evroobveznica.

“Crna Gora je dobila pola milijarde evra na deset godina po kamatnoj stopi od 2,5 odsto, Hrvatska 1,5 milijardi evra po stopi od 1,32 odsto, a Rumunija će platiti kamatu od 2,04 odsto za 1,5 milijardi evra na 12 godina”, rekao je Radosavljević.

Dodao je da je Srbija mogla da dobije jeftiniju pozajmicu od EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Radosavljević je rekao da, iako se pozajmljena sredstva od MMF-a koriste za podršku platnom bilansu i kursu novčane valute, da se pregovorima moglo izdejstvovati da se upotrebe i za pomoć privredi i da je i sam učestvovao u sličnim pregovorima.

Pozajmica će koštati u proseku godišnje oko 59 miliona evra narednih sedam godina

“Tačno je da novac koji se dobije od MMF i EU kao pozajmica nije bez uslova, ali se moglo pregovarati o tome. Problem je što se novac mora trošiti transparentno, a vlast hoće da ga koristi i za izbore”, ocenio je Radosavljević.

Ekonomista Dragovan Milićević rekao je da će Srbiju ta pozajmica koštati u proseku godišnje oko 59 miliona evra narednih sedam godina.

“Cena zaduživanja nije visoka, ali Srbija pada u dužničko ropstvo”, rekao je Milićević.

Tabaković: Netačne tvrdnje o zaduživanju

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenila je da navodi da se Srbija emitovanjem evroobveznica zadužila više nego što bi to bio slučaj sa zaduživanjem kod međunarodnih finansijskih institucija nisu tačni i da su zasnovani na nepotpunim i nestručno protumačenim podacima.

Kako je saopšteno iz kabineta guverenerke, Tabaković je navela da sredstva MMF-a ponuđena kroz instrument brzog finansiranja RFI (Rapid Financing Instrument) podrazumevaju da država koja ih koristi ima problema u finansiranju platnog bilansa, a da Srbija ne spada među takve države.

“Povlačenje ovih sredstava nije tako povoljno, osim za relativno manje iznose i u kraćem roku nego što je Srbija uspela da pribavi emisijom evroobveznica. Uzimanje ovih sredstava podrazumevalo bi za Srbiju de fakto ulazak u novi trogodišnji stend-baj aranžman sa ovom finansijskom institucijom, odnosno bilo bi jednako tom aranžmanu, iako Srbija nema potrebe za tom vrstom finansijskog aranžmana u kojem povlači sredstva”, kazala je Tabaković.

Tabaković je navela da bi to “svakako poslalo negativan signal i moglo da dovede do povećanja premije rizika zemlje u budućnosti, odnosno troškova zaduživanja, jer bi potencijalni investitori mogli pogrešno da razumeju da Srbija ima određenih makroekonomskih problema u dužem periodu, što nije istina”.

Globalna premija rizika značajno je porasla

“Krediti MMF-a imaju povoljnije uslove za relativno manje iznose i na kratak rok jer na taj način ta međunarodna finansijska institucija obeshrabruje dugoročno zaduživanje zemalja u većim iznosima. Zbog toga nije moguće prosto upoređivanje uslova pod kojima su se pojedine zemlje zadužile kod MMF-a sa uslovima pod kojima je Srbija emitovala evroobveznicu”, navela je Tabaković.

Tabaković je navela da “treba imati u vidu da nema osnova porediti uslove pod kojima su emitovane evroobveznice tokom prethodne godine sa uslovima u vreme globalne ekonomske krize koja je uslovila porast kamatnih stopa za sve zemlje koje se zadužuju”.

“Globalna premija rizika značajno je porasla, a Srbija je i u takvim uslovima uspela da tokom aukcije smanji trošak zaduživanja za 50 baznih poena, pri čemu je tražnja međunarodnih investitora bila izuzetno velika. Svakako će Srbija, kada se budu stekli uslovi na međunarodnom tržištu, razmišljati da sredstva prikupljena putem evroobveznica zameni pod još povoljnijim uslovima, kako je to učinila i prošle godine“, najavila je Tabaković.

Tabaković je naglasila da je “posebno važno da je ova stopa daleko niža od onih po kojima se Srbija zaduživala pre 2012. godine”, i to u dolarima kada su, prema njenim rečima, “neodgovorni nosioci ekonomskih politika prihvatali i dodatni devizni rizik”, koji je mnogo koštao.

Izvor: Beta

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar