Home VestiEkonomija Da li su i ove godine srpske bostandžije ‘obrale bostan’?

Da li su i ove godine srpske bostandžije ‘obrale bostan’?

by bifadmin

Ove godine uprkos lošim vremenskim uslovima, lubenice su dobro rodile, ali je bila otežana prodaja zbog velikog uvoza. Domaće tržište ne može da realizuje ponudu uvoznog i domaćeg bostana, pa je neophodno da i naše bostandžije sa većim količinama krenu u izvoz na strana tržišta.

Da li su i ove godine srpske bostandžije ‘obrale bostan’? Narodna izreka koja ukazuje na neki posao bez računice, ove godine se odnosi i na proizvođače slatkog povrća. Bostan, uglavnom lubenice, gaje se na zavidnim zemljišnim površinama u Srbiji. Najviše u Vojvodini, ali i u centralnim, istočnim i južnim krajevima naše zemlje.

Domaći poljoprivrednici izloženi su jakoj konkurenciji bostandžija iz Grčke i Albanije, gde ovo voće ranije sazreva i u velikim količinama se uvozi u našu zemlju. Zbog povoljne klime i većih državnih subvencija, strani proizvođači su cenovno konkurentniji od domaćih.

Kalemljenje na tikvu i navodnjavanje

Da bi koliko-toliko uticali na smanjenje uvoza, naši proizvođači su poslednjih godina promenili tehnologiju gajenja bostana. Biraju sorte i hibride koje imaju kraću vegetaciju i ranije sazrevanje, proizvode rasad i kaleme ga na tikvu (vrg) koja ima robustan korenov sistem, pa kalemljena lubenica lakše prebrodi stresove zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Na zemlju pre sadnje postavlja se i crna folija koja privlači sunčeve zrake i ujedno sprečava nicanje korovskih biljaka.”Osim kalemljenog rasada i sadnje na foliji i pokrivanja parcela folijom (agrotekstilom), biljke zalivamo sistemom kap po kap. Da bismo osigurali sukcesivno branje plodova na trećini proizvodnih površina lubenice gajimo direktno iz semena i tako produžavamo berbu koja obično traje od juna do oktobra”, kaže Dejan Simić iz Osipaonice kod Smedereva, koji je ove godine sadio bostan na osam hektara.

Iako naše lubenice ranije sazrevaju – uvoz sve veći

Izmena proizvodne tehnologije je sada omogućila da ovo povrće kod nas sazrevaju krajem juna, ali ni taj rok nije uticao na smanjenje uvoza.”Već krajem maja na našem tržištu stižu strane lubenice. Ove godine cena im nije bila visoka, pa su ih potrošači češće kupovali, a kad je mesec dana kasnije sazreo i naš bostan, prodaja je znatno smanjena jer su se potrošači zasitili ovim voćem.”

Danci jedu naše lubenice

Goran Blanuša iz Ašanje u Sremu je naš najveći proizvođač bostana. Na površini od oko sto hektara svake godine proizvodi lubenice i dinje. Ukupna godišnja proizvodnja kreće se od 3.000 do 5.000 tona.

“Oko 90 odsto proizvodnje plasiram na domaće tržište, odnosno trgovinskom lancu Delez. Ova firma od mene zahteva, pre svega, kvalitet, velike i redovne količine isporučenih plodova. Ostatak proizvodnje, oko 10 odsto, izvezem u Dansku. Danci uglavnom traže sitnije besemene plodove od dva-tri kilograma ili sa malo semenki”, ističe Blanuša.

I proizvođač iz Deronja, Dragan Miljanović, svoju računicu našao je u izvozu. Uvođenjem u proizvodnju sistem kvaliteta Global-gap, svoje besemene lubenice izvozi na tržišta zemalja Evropske unije.

Umesto udruženja bolja zadruga

Zbog niskih cena i usporene prodaje na tržištu, obrani plodovi domaćeg povrća propadaju dugo čekajući na kupce. Zbog toga su bostandžije iz Pomoravlja pokrenule inicijativu za osnivanje specijalizovane zadruge proizvođača lubenica.Dosadašnje udruženje proizvođača nije mnogo uticalo na stabilizaciju proizvodnje i pronalaženju novih tržišta.

Organizovali smo kvantašku pijacu u Osipaonici, na veliko nabavljali seme i foliju, organizovali turističko-privrednu manifestaciju Bostanijada. Udruženju su privrednim propisima bile vezane ruke kad je zvanična prodaja i izvoz u pitanju. U Privrednoj komori nam je rečeno da tim poslovima može da se bavi zadruga a ne udruženje”, kaže Simić i poziva proizvođače lubenica iz pomoravskih sela da se jave i da udruženim zadružnim snagama nađu potencijalne kupce kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Izvor: Agroklub

 

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar