Home VestiEkonomija Koliko rezerva zlata ima po zemljama u regionu

Koliko rezerva zlata ima po zemljama u regionu

by bifadmin

Unazad manje od godine dana, od novembra prošle godine, zalihe zlata u Srbiji narasle su s 21 na 32 tone, vredne su ukupno 1,66 milijardi evra.

Svaka od poluga teška je oko 12,5 kilograma, a ove srpske su dimenzija 17,78×9,21×4,45 centimetara. Čini se kao ciglica, no ona najsjajnija, najvrednija i najtraženija, koja na neki način “gradi” i finansijsku stabilnost države.

Najviše se poluga čuva u trezoru Narodne banke Srbije (NBS), odnosno dve trećine, a ostatak je na računima NBS-a u inostranstvu, čuvaju se u relevantnim i sigurnim ustanovama.

Hrvatska ni grama

O potrebama povećanja državnih zlatnih zaliha govorio je više puta predsednik Aleksandar Vučić, ističući da zlatne poluge znače i državnu sigurnost. I što ih je više zemlja je – sigurnija. Tako čine i neke od država u okruženju Srbije, poput Rumunjske, Mađarske, Slovačke, pa i Turske, dok je, na primer, Poljska u nekoliko godina povećala svoje rezerve za 100 tona, vrativši ih iz inostranstva.

Guverner Guverner Adam Glapinski tom je prigodom ocenio da je “zlato simbol snage zemlje”. Hrvatska je, pak, navodi Poslovni.hr, izuzetak, jer je svoje rezerve ovoga plemenitog metala (ras)prodala, zadnje još 2001., prema podacima Lidera.

“HNB je 2001. godine odlučila da prodati 13,127 tona zlatnih rezervi po tadašnjoj ceni od 272 dolara po unci, što je državi pribavilo oko 115 miliona dolara. Ostatak zlatnih rezervi je ‘otišao’ 2005. godine po ceni od 496 dolara po unci pri čemu je država zaradila oko 31 milion dolara.

Hrvatska je svoje zlato prodala za 146 miliona dolara, a danas bi za njega mogla dobiti 710 miliona dolara”, navodi Lider krajem 2019.

Zlato predstavlja i devizne rezerve, koje su, u bruto iznosu, u Srbiji, prema poslednjim podacima s kraja septembra, bile 13 milijardi evra. Blic je analizirao da 12,7 posto tih rezervi otpada na one u zlatu.

Oblik zaštite

“Ovaj plemeniti metal služi i kao garancija poverenja u centralnu banku, naročito u izazovnim vremenima. Osim toga, na ovaj oblik aktive je teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, dok ono uobičajeno služi kao oblik zaštite od inflacije na duži rok”, navodi Blic.

Pored toga, niska korelacija zlata s tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, poput američkog dolara, čini zlato korisnim u svrhu dodatne diversifikacije portfolija.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić nedavno je za agenciju Tanjug kazao da se zlato uvek pokazivalo kao dobar čuvar vrednosti u “nemirnim” vremenima, pogotovo kada traje ekonomska kriza i kada je nepredvidivo kako će velike posledice ona imati.

Prema podacima World Gold Council (Svetsko veće za zlato), najpreciznije baze informacija o rezervama po državama, u drugom tromesečju ove godine  Srbiju sledi Severna Makedonija sa 6,89 tona, Slovenija 3,17 tona, Bosna i Hercegovina 2,98. Za Hrvatsku jasno stoji – 0.

Crnogorske rezerve založene za kredit

Crnogorske rezerve zlata od 38.477 unci ili 1.090 kilograma, koje su nasleđene od nekadašnje SFRJ, nisu povećane ni za gram i ne nalaze se u zemlji. Po treći put su 2017. godine založene za kredit kod Credit Suisse banke. Tamo će ostati do 2027. dok se zajam ne otplati, jer je uzet na deset godina, a tek je nedavno istekla godina grejs perioda. Crna Gora po stanovniku, u državnim rezervama, ima 1,7 grama zlata. Toliko po gruboj računici ispada kada se 1.090 kilograma podeli na 625.266 stanovnika po poslednjem popisu.

“Zlatne rezerve založene su za kredit u iznosu od 78 miliona evra, zaključen sa Credit Suisse AG London u aprilu 2017. Kreditni aranžman je podeljen u dve tranše jedna u iznosu od oko 48 miliona, a druga 30 miliona evra i kao kolateral su založene ukupne državne rezerve zlata”, kazali su ranije iz Ministarstva finansija.

Izvor: Bankar.me

 

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar