Home TekstoviB&F Plus Proizvodnja u Vojvodini izvan poljoprivrede: Tiha voda breg roni

Proizvodnja u Vojvodini izvan poljoprivrede: Tiha voda breg roni

by bifadmin

Vojvodina je svima poznata kao „žitnica Srbije“, ali u njenom izvozu preovlađuje prerađivačka industrija, sa velikim brojem domaćih inovativnih firmi koje su bez mnogo pompe u javnosti osvojile ne samo domaće, već i strana tržišta. Neke od njih su se veoma brzo snašle i u aktuelnoj krizi, a pojedine su čak povećale izvoz i zaposlenost.

Iako je Vojvodina odavno sinonim za domaću poljoprivredu, poslednji dostupan izveštaj Privredne komore Vojvodine za prvu polovinu prethodne godine pokazuje da je najveći procenat izvoza činila prerađivačka industrija sa skoro 89% učešća, dok je poljoprivreda bila na drugom mestu. Najznačajniji izvozni proizvodi u prerađivačkoj industriji su iz sektora prehrambene industrije i proizvodnje motornih vozila, a slede proizvodnja mašina i opreme, potom gume i plastike, dok je na petom mestu bila proizvodnja električne opreme.

Vojvodina i izvan poljoprivrede i te kako ima svoje adute, naročito u Banatu i Sremu gde uspešno posluje na desetine domaćih firmi. One su pronašle ili same stvorile tržište, okrećući se proizvodima koji su bili deficiitarni i uglavnom su se nabavljali iz uvoza.

Prehrambeni sektor je prepoznatljiv zbog svog značaja za domaću privredu i izvan Vojvodine, posebno kada je reč o kvalitetnom mleku, voću i mesu, ali veoma dobro posluju i neke druge industrije koje nisu toliko „na radaru“ šire javnosti, kaže za „Biznis i finansije“ Zoran Trpovski, sekretar Udruženja industrije Privredne komore Vojvodine.

Takav primer je metalski kompleks, gde su nekadašnje velike, ali propale fabrike zamenila mnoga manja, a veoma inovativna preduzeća, ističe Trpovski i dodaje: „Metalski kompleks je vrlo dinamičan. U njemu posluju firme koje se bave obradom metala, izradom saobraćajnih sredstava, proizvodnjom poljoprivredne mehanizacije… Zato dosta mašina sami pravimo, ne moramo da ih uvozimo. Sve te firme rade tiho, bez mnogo pompe u javnosti, ali sve imaju osvojena tržišta“.

Aluminijum iz Banata na zgradama u Njujorku

Mada Bačka i Srem prednjače u proizvodnji, jedan veliki vojvođanski igrač na svetskom tržištu dolazi iz Banata. Pančevački „Tehnomarket“ već skoro 30 godina proizvodi aluminijumske prozore, vrata i fasade. Osnivač je i vlasnik najvećeg regionalnog distributivnog centra za aluminijumske kompozitne panele, a kompletna proizvodnja je zaokružena 2015. godine, pokretanjem prve ekološke linije za plastifikaciju profila u Srbiji.

Prema rečima direktora „Tehnomarketa“ Dragana Kršanina, kompanija izvozi u više od 40 zemalja na svim kontinentima, a njeni proizvodi su ugrađeni u neke od najprestižnijih objekata, poput novog stadiona Zenit u Sankt Petersburgu ili savremenih hotela u Njujorku.

Kršanin ističe kao povoljnu okolnost upravo to što posluju u Pančevu, gradu sa velikom industrijskom tradicijom, jer proizvodnja kojom se bave zahteva viskoobrazovane i specijalizovane kadrove. Kada se izvozi na svetsko tržište to je višestruka prednost, ali su i okolnosti u borbi sa konkurencijom mnogo složenije, priča Kršanin, posebno kada dođe do velikih globalnih potresa kao sada, zbog posledica pandemije.

„Ipak, svaka kriza predstavlja i priliku. Ovu situaciju smo iskoristili za dalju digitalizaciju poslovanja i stratešku reorganizaciju, uključujući i otvaranje novog distributivnog centra na 6.500 kvadrata. Deluje skoro neverovatno da smo u ovom periodu povećali broj zaposlenih i ostvarili rekordan izvoz, uz gotovo simbolično smanjenje prodaje na domaćem tržištu”, kaže direktor pančevačkog „Tehnomarketa“.

Pioniri u proizvodnji biogasa u Srbiji

Dok se u Srbiji troši silna energija u raspravama kako će naša zemlja proći u pregovorima sa EU oko čuvenog Poglavlja 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama, neke lokalne firme su mnogo ranije prepoznale značaj obnovljive energije i održivog poslovanja, vodeći se primerima iz razvijenih zemalja.

Danko Vuković je još 2012. osnovao udruženje „Biogas“, da bi potom postao pionir u proizvodnji energije – iz otpada sa njiva. Proizvodnjom biogasa je počeo da se bavi 2016. godine, pokretanjem bioelektrane u selu Ilandža kod Alibunara. Tom poduhvatu su, kaže, prethodile godine učenja u inostranstvu, u zemljama koje su već imale biopostrojenja, jer je dobijanje energije tretiranjem organskog otpada u domaćoj praksi bila „misaona imenica“.

„Ljudi nisu bili sigurni kako u stvari funkcioniše bioelektrana i koliko je bezbedna po okolinu“, priseća se Vuković. „Zato smo uporedo sa razvojem poslovanja morali da edukujemo javnost o koristima biogasa i njegovom doprinosu u zaštiti životne sredine. Taj proces nije završen. Kada na domaćem tržištu nemate nikoga na čijim greškama možete da učite, shvatite da će vaš put biti znatno duži nego da ste se bavili nekim drugim poslom. Mi nismo imali primer koji bismo sledili, jer i ono što smo radili i tehnologija koju smo primenjivali – u svemu tome smo bili među prvima u Srbiji. Danas je investitorima daleko lakše“, ocenjuje Vuković, „jer su dostupniji znanje, ekspertiza, a pre svega iskustvo stečeno na postrojenjima koja već rade“.

Brzo prilagođavanje i u krizi

Udruženju kao što je „Biogas“ jako je važno da se oblast upravljanja otpadom u Srbiji konačno reši na odgovarajući način. U trenutnim uslovima, nije lako obezbediti sirovinu za preradu, a nabavku bi u velikoj meri olakšalo pravilno skladištenje otpada. Vuković, međutim, ističe da u Srbiji još uvek ne postoje takse za skladištenje otpada sa poljoprivrednih imanja na ekološki način, te da većina poljoprivrednika neodgovorno postupa sa ostacima proizvodnje, „što je apsolutno neprihvatljivo“.

Osim u borbi za zdraviju sredinu, industrije poput ove značajne su i zbog zapošljavanja građana koji mahom žive i rade na selu. Industrija obezbeđuje zaradu prodajom električne energije, a sa usavršavanjem tehnologija i unapređenjem podsticaja za proizvodnju iz obnovljivih izvora ona će se uvećavati. Na pitanje kako ovaj sektor funkcioniše u vreme globalne krize, predsednik udruženja „Biogas“ kaže da je situacija relativno stabilna.

„Imali smo utisak da je čitav svet na trenutak stao, a onda smo se prilagodili. Iako su u toku pandemije neka postrojenja smanjivala kapacitet proizvodnje, mi smo odlučili da to ne radimo. Bilo je logističkih problema koji su, srećom, kratko trajali. U ovom poslu morate biti vizionar. Biogas je energija budućnosti i zato je potrebno da razmišljate kako će sve to izgledati za 30 godina. Zato smo se i ovoj situaciji, koja je svima nanela ogromne štete, prilično uspešno prilagodili“, zaključuje Vuković.

Od čega zavisi uspešno tržište?

Mnogo faktora igra bitnu ulogu u razvoju tržišta jednog regiona, poput Vojvodine, a samim tim i države. Vojvodina, prema rečima Zorana Trpovskog iz Privredne komore Vojvodine, daje ogroman doprinos rastu BDP-a, pa je samim tim i bitno da ne posustaje u razvoju tržišta, naročito domaćeg jer će na taj način smanjiti uvoz, a povećati izvoz.

„Generalno, vreme uloženo u razvoj industrije, kapital i naročito želja da taj kapital ostane u državi najbitniji su faktori svake proizvodnje. Tako može da se objasni i, na primer, uspeh Turske da ne zavisi od uvoza, već može da zadovolji većinu sopstvenih potreba – pa tako u podzemnoj železnici u Bursi idu vozovi proizvedeni u Bursi. Činjenica je da se rast BDP-a ne može zasnivati samo na stranim investicijama, moramo da podstičemo razvoj domaćeg kapitala“, ističe Trpovski i dodaje da se na taj način formira privredna struktura koja će biti otpornija na globalne potrese.

Gorica Nikolin

broj 177, septembar 2020.

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar