Home VestiPolitika i društvo Da li bi građani u Srbiji trebalo da plaćaju neispravnu vodu?

Da li bi građani u Srbiji trebalo da plaćaju neispravnu vodu?

by bifadmin

Zbog činjenice da u pojedinim delovima Srbije u vodi ima čak i arsena, reagovala je i Evropska unija. Iako su pojedini građani dobili presudu na sudu da ne moraju da plaćaju vodu lošeg kvaliteta, komunalne službe to ne priznaju.

U oblasti kvaliteta vode, nivo usklađenosti Srbije sa zakonima Evropske unije (EU) je umeren, a neprečišćena kanalizacija i otpadne vode i dalje su glavni izvor zagađenja, saopštila je Evropska komisija za Radio Slobodna Evropa (RSE).
„Veliku zabrinutost predstavlja to što se Srbija ne pridržava standarda o kvalitetu vode u pojedinim oblastima, poput nivoa arsena u (pijaćoj) vodi”, navodi se u odgovoru Evropske komisije.

Voda može i da se „zapali“

Zdravko Milankov se u selo Stajićevo, nadomak Zrenjanina, doselio u oktobru 2020. godine. U prvim danima u novoj kući suočio se sa neobičnom pojavom:

„Kad god pustite vruću vodu iz bojlera, prvo iz česme izlazi gas, jer je to jedino mesto u kući gde se taj gas akumulira. Meni je devojka govorila da je to normalno, da je to već tako 30-40 godina, da ljudi žive sa tom pojavom. Na nekom porodičnom druženju njen brat mi je rekao da je to metan, da može da se upali, i ja sam to i uradio – bukvalno upalio česmušu.“

Video na kojem on navodno „pali vodu“ iz česme postavio je na društvene mreže, što je izazvalo veliku pažnju građana.
„Nema miris, ali je voda žuta, izrazito prljava, kao da je negde pukla cev pa non-stop ima zemlje u njoj. Ne koristimo je za piće, mada neki meštani kažu da piju tu vodu”, rekao je Milankov.

Šta za „upaljenu česmovaču“ kaže „Vodovod“

Nakon video snimka Zdravka Milankova, oglasilo se i preduzeće “Vodovod i kanalizacija” iz Zrenjanina, koje nije demantovalo mogućnost da je voda “zapaljiva”.

U saopštenju “Vodovoda” objašnjava se da „svi meštani od kada postoji sistem vodosnabdevanja” znaju da u seoskom vodovodu ima metana koji je zapaljiv. Sela oko Zrenjanina nisu priključena na gradski vodovod, već imaju svoje lokalne bunare.

Metan se pojavljuje u vodi, istakli su u “Vodovodu”, jer u zemljištu južno od Zrenjanina ima gasova, pa i metana. Izgradnjom vodotornja ili prizemnih rezervoara metan je uklonjen iz vode u drugim selima, osim u Stajićevu i Belom Blatu “gde se na tome još radi”.

Ipak plaća neispravnu vodu

Meštanima tih sela je „Vodovod“ uputio preporuku, da provetravaju prostorije gde se upotrebljava voda i da prozor kupatila bude otvoren.

Milankov ističe da nije razmišljao da prestane da izmiruje svoje obaveze prema lokalnom komunalnom preduzeću zato što voda iz česme nije za piće.
„Naučili smo da plaćamo račune redovno kako dolaze. Valjda će se rešiti jednog dana. Voleo bih da sam svojim videom uticao da se problem reši. Neki bunt, neki revolt, u meni nije postojao”, rekao je Milankov.

Presuda u korist potrošača

Za razliku od Milankova u Stajićevu, Božidar Caričić iz Ravnog Sela kod Vrbasa odlučio je da ne izmiruje račune za vodu koje mu ispostavlja lokalno komunalno preduzeće jer ona nije zadovoljavajućeg kvaliteta.

Javno-komunalno preduzeće “Komunalac” iz Vrbasa tužilo je Caričića zbog duga od oko 2.800 dinara (25 evra) koji je napravljen tokom 2016. godine, pa se pitanje isporuke pijaće vode našlo na sudu.

„Nije u pitanju cena. Ja to ne radim radi para. Mi ne znamo kakvu vodu pijemo. Ja tražim da svako dete u selu ima zdravu vodu i to je moj cilj, bez obzira koliko će ona da košta”, ističe Caričić.

Osnovni sud u Vrbasu presudio je u Caričićevu korist – ne mora da plati dug jer mu komunalno preduzeće ne isporučuje ispravnu pijaću vodu. U obrazloženju presude su navedeni i rezultati veštačenja iz 2016. godine, po kojima je voda iz vodovoda u Ravnom Selu bila zdravstveno neispravna.

Komunalci ne priznaju presudu

Presudu je u novembru 2019. godine potvrdio i Viši sud u Somboru. Međutim, „Komunalac“ iz Vrbasa uložio je ustavnu žalbu na tu odluku i zatražio reviziju, a taj postupak još traje – objavljeno je na sajtu tog preduzeća.

„Komunalac“ je tada saopštio i da se očekuje izgradnja vodovodne mreže kojom će voda iz Vrbasa biti isporučena i okolnim naseljenim mestima, te da su „nelogični i netačni podaci“ da voda u selima ne mora da se plaća jer nema potreban kvalitet. Poručili su i da „svako ko nešto potroši mora to i da plati“.

Za to vreme, više od hiljadu meštana Ravnog Sela pokrenulo je peticiju, sa upućenim zahtevom opštini Vrbas i nadležnim institucijama „da iz svake slavine u njihovom mestu teče zdrava pijaća voda“, istakao je Božidar Caričić.

Da li se plaća neispravna voda?

Advokat Zoran Sretić, stručnjak za ekološka prava i pravo Evropske unije, objašnjava da je vodosnabdevanje građana u Srbiji regulisano u nekoliko propisa. Među njima su Zakon o komunalnoj delatnosti i Zakon o zaštiti potrošača, kao i Pravilnik o ispravnosti vode za piće.

„U kombinaciji tih različitih propisa, mi sad govorimo o ugovoru o snabdevanju pijaćom vodom. On, pored isporuke pijaće vode, najčešće obuhvata više usluga – kao što su odvođenje vode u kanalizaciju i slično. Zakon kaže, ukoliko korisnik ne dobija komunalnu uslugu odgovarajućeg kvaliteta, ima pravo da raskine ugovor”, objašnjava Sretić.

Dva scenarija

Ako slučaj dođe do suda, postoje dva scenarija. Jedan je da komunalno preduzeće tuži građanina jer ne plaća uslugu.
„Vi možete da tvrdite da nemate obavezu da platite uslugu, ali dok to sud ne utvrdi, vi ste u velikom riziku da budete u dugu i platite kamatu za neisplaćene usluge“, napominje Sretić.

Ili, da građanin koji nije zadovoljan komunalnom uslugom, u ovom slučaju kvalitetom i ispravnošću vode za piće, tuži komunalno preduzeće:

„Ukoliko može da dokaže da mu usluga zapravo nije pružena, on bi mogao u odštetnom zahtevu da opredeli i da kaže – ovo sam plaćao, a usluga mi nije isporučena. U tom smislu on bi mogao da traži naknadu štete – povraćaj onog što je platio sa zateznom kamatom“, kaže advokat.

Tužena strana je u tom slučaju komunalno preduzeće, ili opština koja je njegov osnivač. Ne i država Srbija – napominje Sretić.

Državu bi, primera radi, mogla da tuži Evropska komisija i da je izvede pred Sud pravde Evropske unije ukoliko ne poštuje Direktivu o ispravnosti vode. Ali, ovo važi samo za države članice Evropske unije. Dok je Srbija u procesu kandidature, Unija nadgleda usklađenost sa zakonima i daje svoju ocenu.

Neispravna voda u 50 gradskih vodovoda

Kakav je kvalitet pijaće vode u Srbiji, pokazuju i izveštaji domaćih institucija – 50 vodovoda u gradskim naseljima u Srbiji nije imalo ispravnu vodu. Ti podaci objavljeni su u julu 2020. godine u izveštaju o zdravstvenoj ispravnosti vode Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i odnose se na 2019. godinu.

Od 50 gradskih vodovoda u kojima je uočena neispravnost, 11 je imalo mikrobiološki neispravne uzorke. Takva voda pila se, između ostalog, u Somboru, Vrbasu, Vršcu i Novoj Varoši.

Profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i ekspert za vodu Božo Dalmacija objašnjava šta to znači: „Kada je voda mikrobiološki neispravna, to znači da u njoj ima više mikroorganizama nego što je dozvoljeno.”

Dva razloga za pojavu viška mikroorganizama

Prema rečima profesora Dalmacije, dva su razloga za tu pojavu. Prvi razlog su izvorišta – negde ima više organskih materija koje su podloga za razvoj mikroorganizama.

„Oni se razvijaju u tim (vodovodnim) sistemima jer se ne dodaje dovoljno sredstava za dezinfekciju. Ali, vi ne možete da dodajete puno sredstava za dezinfekciju, na primer hlor, jer on sa tim organskim materijama pravi opasna jedinjenja koja mogu da izazovu kancer”, napominje Dalmacija.

A drugi je razlog loša vodovodna mreža. „Te vodovodne mreže su veoma stare, cure i onda tu dolazi do kontaminacije. U većini slučajeva je voda na bunaru mikrobiološki ispravna, a u distribucionoj mreži neispravna“, objašnjava on.
Šta sadrži hemijski neispravna voda?

Prema Batutovom izveštaju, uzorci iz 14 javnih vodovoda bili su fizičko-hemijski neispravni. Primera radi, Bački Petrovac, Senta i Žitište u Vojvodini nisu imali nijedan fizičko-hemijski ispravan uzorak. U izveštaju Batuta objašnjava se i šta sadrži fizičko-hemijski neispravna voda:

„Najčešći uzroci fizičko-hemijske neispravnosti su povećana mutnoća i boja, povišene koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata i nitrita, kao i povećan utrošak kalijum-permanganata”, piše u izveštaju.
Napominje se i da „većina uzročnika fizičko-hemijske neispravnosti utiče na organoleptička svojstva vode (boju, miris, ukus) i nema uticaja na zdravlje, dok neki uzročnici neispravnosti pripadaju grupi toksičnih i kancerogenih materija i imaju uticaja na zdravlje”.

Batut dodaje da se „podaci o bolestima povezanim sa hemijskom kontaminacijom ne prate”.

„Udružena“ neispravnost vode

A čak 25 gradskih vodovoda širom Srbije imalo je i mikrobiološki i fizičko-hemijski neispravnu vodu. Odnosno, kako se to naziva u izveštaju, utvrđena je „udružena“ neispravnost. To je, pored ostalih, slučaj u Kikindi, Zrenjaninu, Plandištu i Mladenovcu.

Batutov izveštaj daje okvirne podatke po regionima. Tako se vidi da je najveći broj neispravnih gradskih vodovoda u Vojvodini – od 43 kontrolisana ispravno je bilo samo deset. Čak 21 gradski vodovod u pokrajini imao je i fizičko-hemijski i mikrobiološki neispravnu vodu.

Međutim, u samom izveštaju Batuta, nisu dati detaljniji podaci – šta se od zagađivača tačno nalazi u svakom od neispravnih vodovoda i u kojim količinama.

U izveštaju nema podatka o vodi sa arsenom

„Kada su u pitanju gvožđe, mangan i natrijum, oni nisu direktni izazivači nekih bolesti. Gvožđe i mangan izazivaju da se voda zamuti”, pojašnjava Božo Dalmacija.

Ali profesor Dalmacija, inače autor Strategije o vodosnabdevanju Vojvodine koja je u pokrajinskoj skupštini usvojena 2009. godine, ukazuje na podatak kojeg nema u Batutovom izveštaju – da oko milion i 200 hiljada građana pokrajine piju vodu sa arsenom.

„U većini tih mesta gde ima arsena, voda bi trebalo biti zabranjena za piće. Nažalost, ta voda se danas pije i nema zabrane, sem u Zrenjaninu i još nekim mestima. Svi vodovodi duž Tise imaju arsena – u Bečeju je zabranjena voda za piće, a na primer, u susednom Novom Bečeju ima arsena, ali nema zabrane”, napominje on.

U Zrenjaninu voda je zabranjena za piće već 16 godina

U gradu Zrenjaninu je rešenjem pokrajinskog inspektora voda zabranjena za piće već 16 godina – od 2004. godine.
Lokalna vlast, koju od 2012. godine predvodi Srpska napredna stranka (SNS), nije uspela da reši problem ni nakon što je izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode poverena privatnoj firmi. Sasvim suprotno – posao oko „fabrike vode“ postao je predmet istražnih organa.

„Ne koristimo vodu sa česme, ni za kuvanje, a račun za vodu mi je 4.000 hiljade dinara (oko 35 evra) mesečno i bar još 2.500 dinara dam za flaširanu vodu (oko 20 evra). Čuo sam najave o ukidanju zabrane, ali u to ne verujem. Gradonačelnik je mnogo toga obećao, ali nijedan rok nije ispoštovan“, rekao je Zrenjaninac Karlo Kiš.
Radio Slobodna Evropa je od Batuta, Pokrajinske sanitarne inspekcije i Ministarstva zdravlja tražio spisak mesta u Srbiji u kojima je na snazi zabrana upotrebe vode za piće iz javnog vodovoda.

Batut nam je odgovorio da ne raspolaže tim podacima, dok iz Pokrajinske sanitarne inspekcije i Ministarstva zdravlja odgovor nije stigao.

Koji su uzroci zagađenja?

Najveći uzrok zagađenosti vode za piće u Vojvodini je samo izvorište, zbog prirodnih karakteristika. „Voda u izvorištu nije dobrog kvaliteta, a mali je broj fabrika koje prerađuju vodu. Kad nemate postrojenja za preradu, to se sve upumpava u vodovodne mreže i voda je neispravna od izvorišta pa do potrošača”, objašnjava profesor Dalmacija.

U ostatku Srbije, uglavnom je problem zagađivanje površinskih voda – postoji mogućnost da otpadne vode zagade izvorišta, ako se ne štite pravilno.

„Jer su izvorišta pukotinskog tipa – ako se nešto desi na površini, onda se zagadi i dole. Imate direktan prodor otpadne vode”, ističe Dalmacija, uz napomenu da mali procenat gradova južno od Save i Dunava ima taj problem.

Šta je sa vodom na selu?

Iako se analize pijaće vode iz javnih vodovoda redovno rade, problem je i kvalitet vode u mestima koja nisu priključena na gradske (opštinske) vodovodne sisteme, ističe se u odgovoru koalicije nevladinih organizacija “Pravo na vodu” za Radio Slobodna Evropa (RSE).

„Ono što je problem jesu seoska područja koja se vodom snabdevaju iz bunara. Veliki deo građana Srbije ne zna kakvu vodu pije, a imajući u vidu činjenicu da mi naše otpadne vode ne prerađujemo, da veliki deo Srbije nema kanalizaciju, da se u poljoprivredi enormno koriste pesticidi i slično – možemo da pretpostavimo kakvu vodu pijemo“, stoji u njihovom odgovoru.

U izveštaju Batuta od zdravstvenoj ispravnosti vode u 2019. godini stoji podatak da su analizirani i uzorci iz 915 seoskih vodovoda – bez detalja o tome koja su sela imala neispravnu vodu. Ovi uzorci ušli su u ukupnu statistiku.

„Javni vodovodi seoskih naselja i vodni objekti su redovno kontrolisani u regionu Vojvodine, a u ostalim regionima Srbije najčešće su povremeno ili uopšte nisu kontrolisani“, piše u izveštaju Batuta.
Šta kaže EU?

Kritike upućene Srbiji u oblasti kvaliteta vode pominju se i u izveštaju o napretku kojeg je Evropska komisija objavila u oktobru 2020. godine. Na taj izveštaj se EK poziva i u svom odgovoru za RSE.

„Kao zemlja kandidat, Srbija postepeno usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravilima EU, uključujući i oblast upravljanja vodama i pijaće vode”, piše u odgovoru.

A kada je reč o finansiranju, Evropska komisija ističe se da je Unija od 2004. godine dala više od 400 miliona evra finansijske pomoći Srbiji za zaštitu životne sredine, a da je iz budžeta Srbije obezbeđeno još 200 miliona evra za tu oblast.

„Više od polovine ovih ukupnih sredstava uloženo je u projekte upravljanja vodama i prečišćavanja otpadnih voda. Ova sredstva su bespovratna, ona su direktan doprinos EU“, navodi se u odgovoru.

Pijaća voda mora biti svima dostupna

U Evropskoj komisiji napominju da će, s obzirom na opsežne potrebe u Srbiji, Evropska unija nastaviti da daje prioritet toj vrsti investicija i u narednom finansijskom periodu do 2027. godine.
Nevladina inicijativa Pravo na vodu napominje da je oblast zaštite voda u Srbiji „najobimnija i najzanemarenija“ u okviru zaštite životne sredine.

„Neophodna su velika ulaganja, ali je i potrebna politička volja da se ovaj problem reši na pravi način, što izostaje. Voda mora biti javno dobro, a pijaća voda mora biti dostupna svima na neprofitnoj osnovi”, navodi se u njihovom odgovoru.

Ćutanje nadležnih u Srbiji

U Direkciji za vode Srbije, koja je u sklopu Ministarstva poljoprivrede, za RSE je odgovoreno da oni finansiraju izgradnju i obnovu vodnih objekata u skladu sa budžetom.

Među tim objektima su i vodovodi, kako bi se unapredilo vodosnabdevanje – odnosno, kako bi se povećao broj stanovnika koji su priključeni na javni vodovod i koji koriste pijaću vodu odgovarajućeg kvaliteta.
Međutim, napominju da je za kontrolu i kvalitet pijaće vode i usklađenost sa evropskim zakonima nadležno Ministarstvo zdravlja.

Ministarstvo zdravlja, međutim, nije odgovorilo na pitanja RSE – šta radi kako bi se građanima obezbedila ispravna pijaća voda, zašto još nije donet zakon o vodi za ljudsku upotrebu i kako reaguju na primedbe dela stručne javnosti da se građanima u Srbiji ne saopštava adekvatno kakvog je kvaliteta voda iz javnih vodovoda.

Voda je javno dobro, a ne roba

Da se pravo na pijaću vodu uvrsti i u evropske zakone tražilo je od 2012. godine gotovo dva miliona građana, u peticiji koja je potpisivana u više zemalja Evropske unije – sa sloganom „Voda je javno dobro, a ne roba“.

Evropska komisija je 2014. godine delimično usvojila tu građansku inicijativu, a organizatori su u svojim medijskim objavama istakli da EU “još dosta treba da uradi” kako bi se ispunili zahtevi iz peticije – da države garantuju vodosnabdevanje svih građana, ali i da se ukine liberalizacija tržišta u oblasti voda i sanitarnih usluga.

U državama članicama Evropske unije postojala su tri predloga da voda kao ljudsko pravo uđe u ustav – u Italiji, Belgiji i Sloveniji, ali je samo u Sloveniji taj predlog usvojen.
Izmenama Ustava u novembru 2016. godine, Slovenija je zagarantovala da su izvori vode javno dobro kojima upravlja država i da država osigurava snabdevanje stanovništva pijaćom vodom.

Izvor: Nevena Bogdanović, Radio Slobodna Evropa

Foto: Pixabay

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar