Profesor FEFA fakulteta u Beogradu Goran Radosavljević ocenio je da je dobro što je Srbija emitovala obveznice da bi vratila deo duga u dolarima, ali da nije ostvaren nikakav spektakularan rezultat jer na međunarodnom tržištu ima kapitala u izobilju po niskim kamatnim stopama.
On je za Betu rekao da je to zaduženje jeftinije nego prilikom emitovanja obveznica u aprilu ove godine, ali da je teško dati precizniju ocenu, jer nisu objavljeni svi detalji te transakcije.
Srbija je juče ponudila investitorima na Londonskoj berzi nove desetogodišnje obveznice u iznosu od 1,2 mlrd USD po prinosu od 2,35%, kuponskoj stopi od 2,125% i finalnoj kamatnoj stopi u evrima, posle realizacije hedžing transakcije, od 1,066%.
Ministarstvo finansija je saopštilo da se Srbija, posle sedam godina pauze uspešno vratila na dolarsko tržište hartija od vrednosti radi prevremenog otkupa obveznica iz 2011. godine u američkim dolarima po stopi prinosa od 7,5%i kuponskoj stopi od 7,25%.
Zaduženje je jeftinije od zaduženja u aprilu
Sredstvima nove emisije otplaćuje se 900 mil USD obveznica emitovanih 2011. godine, od ukupno 1,6 mlrd USD koliko dospeva u septembru 2021. godine.
– To zaduženje je jeftinije od zaduženja u aprilu po stopi prinosa od 3,37%, ali nije rezultat velikog rada Vlade već okolnosti na međunarodnom tržištu kapitala, koji nije nikad bio jeftiniji – rekao je Radosavljević.
Dodao je da je usled krize privreda stala, a da se države zadužuju da finansiranju mere oporavka, te da su referentne stope na tržištu niske i negativne. To je, kako je rekao, ključni razlog zašto Srbija, iako nema investicioni rejting, može da se zaduži pod povoljnim uslovima.
Premije evroobveznica nekih drugih zemalja, poput Grčke, su sada, prema njegovim rečima oko 0,67%.
– Nije takodje jasno zbog čega Srbija ne otplaćuje ceo dug iz 2012. godine već samo deo, jer prema zvaničnim izveštajima stanje duga po ovoj obveznici je 1,6 mlrd USD – rekao je Radosavljević.
Istakao je da bi pravi uspeh bio da je Srbija uštedela novac u prethodnim godinama i razdužila se, a ne što je samo refinansirala deo duga, ali da je ipak bolje imati dug u evrima nego u dolarima i imati ga po nižoj stopi.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay