Ako vam je muka od izveštaja o aktuelnoj krizi, evo maštovitije ekonomske literature. Ona nosi zbirni naziv „nekonvencionalni faktori rizika“. Tu možete da se informišete i o tome kako muški polni organ utiče na ekonomsku snagu neke zemlje. Ili, zašto su pokrivena ženska kolena rano upozorenje na predstojeći dar-mar na tržištu.
Zaposleni u kompanijama navikli su da po „sili posla“ čitaju brdo izveštaja koje na osnovu prikupljenih podataka dostavljaju javne i privatne agencije o indikatorima krize i o predviđanjima kako će se to odraziti na tržište. Ti su izveštaji nužni za pravljenje poslovnih strategija, ali uglavnom suvoparni i dosadni. Drugim rečima, čita ih samo onaj ko mora.
Ali ima primera da ekonomske analize mogu biti veoma maštovite i vrlo inspirativne.To su one koje prate takozvane „nekonvencionalne indikatore krize“, i zahvaljujući kojima možete da se informišete i o tome kako se kreće indeks kavijara, indeks crvenog karmina, indeks duge suknje i slični neuobičajeni indikatori, te kako će to uticati na tržište.
Pored potpuno novog pogleda na ekonomsku budućnost, ovakvi izveštaji mogu da vas nadahnu da se i sami oprobate u sličnim istraživanjima u korist čovečanstva, ali i ličnog budžeta. Jer investitora, spremnih da ulažu u ovakva, napredna istraživanja očigledno ima.
Blago državama sa prosečno „nadarenim“ muškarcima
Jedan od dokaza da novca uvek ima za rasipanje, koji je ujedno i posebno inspirativan ekonomski indikator odnosi se na istraživačku temu „zašto je muški polni organ posrednik u riziku“. Ova tema je postala aktuelna za pojedine analitičare odmah po izbijanju svetske finansijske krize 2008. godine. Povod je bilo saopštenje veb stranice Match.com, na kojoj usamljeni ljudi traže večnu ljubav. Autori sajta su istakli u saopšetnju da se njihova poseta „usijala“ od trenutka kada je ekonomija počela da se „hladi“.
Ovo je pobudilo interesovanje nekonvencionanih ekonomskih stručnjaka, naprednih ideja i otvorenog uma, a najdalje je otišao jedan finski ekonomista. Tatu Vestling, profesor ekonomije na Univerzitetu u Helsinkiju sproveo je istraživanje o vezi seksa i ekonomije i došao do zaključka da, citiramo, „zemlje u kojima najviše muškaraca ima polni organ prosečne dužine, imaju jaču ekonomiju od država sa mnogo više ili mnogo manje ’nadarenih’ muškaraca“.
Kako je profesor to objasnio? U njegovoj analizi piše: „Pokazalo se da su nivoi testosterona u pljuvački pozitivno povezani sa rizikom. Pod pretpostavkom da ove veze postoje, moglo bi se zaključiti da muški organ deluje kao posrednik u riziku. Prema tome, zemlje koje rizikuju previše ili premalo imaju lošije ekonomske rezultate od onih koje su umereno rizične“. U pomenutom istraživanju, nažalost nema podataka za Srbiju.
Zašto su mere štednje pogubne po bicikliste?
Kad smo već kod umerenosti, nešto smerniji, ali ne i manje zanimljiv pristup, imaju tradicionalno konzervativni Britanci. Ministarstvo saobraćaja Velike Britanije je pomno pratilo statististički pokazatelj kako se kreće smrtnost biciklista u teškim ekonomskim vremenima.
Posle pažljivih izučavanja, iz ministarstva su saopštili da je broj žrtava, vozača bicikala, porastao 2010. godine za 12 odsto. Kako su istakli, to je indirektna posledica mera štednje koje su preduzete zbog posledica svetske finansijske krize. Daljih pojašnjenja nema, ali zato se dodaje kako se smrtnost biciklista povećala i tokom Velike depresije krajem dvadesetih godina prošlog veka, i to čak za 58 odsto.
Teorija golih kolena
Jedan od nekonvencionalnih indeksa sa veoma dugom tradicijom je indeks kratke suknje. Već dvadesetih godina prošlog veka, američki ekonomista Džordž Tejlor razvio je teoriju da se sa povećanjem dužine suknje ukazuje na hlađenje ekonomskih tržišta. Teoriju dužine suknje, koja se naziva i „teorija golih kolena“, testirali su u novije vreme i holandski naučnici.
Stručnjaci iz „zemlje lala“ su uporedili dužinu suknje sa ekonomskim pokazateljima od 1921. do 2009. godine i ustanovili da je dužina suknje ustvari oblikovala tržište u periodu od tri do četiri godine. Drugim rečima, suknje su bile kraće tri godine posle ekonomskog oporavka, što je za holandske ekonomiste bio dokaz kako postoji veza između dužine suknje i ekonomskog ciklusa.
Naime, u dobra vremena žene mogu sebi da priušte skupe cipele i čarape, koje žele i da pokažu što širem „javnom mnjenju“, pa stoga nose i kratke suknje, koje su takođe skupe. U kriznim vremenima, kada nema novca za skupe cipele i čarape, žene pribegavaju dugoj suknji kako bi prikrile nemaštinu.
Suknje predvidele koronu još pre tri godine
Ko ne veruje u ekonomsku utemeljenost ovog indikatora, dodajmo da se on zasniva na teoriji potrošača. Recimo još i to da je postao ponovo aktuelan, jer najvatreniji zagovornici alternativnog ekonomskog pristupa tržišnim kretanjima navode podatak koji je mnogima promakao. Duge suknje su bile hit u najpoznatijim svetskim prodavnicama još pre tri godine. Da smo ozbiljnije proučili ovaj modni trend, već tada bi nam bilo jasno da se sprema neka ogromna havarija na tržištu.
Za one koje je ovaj tekst nadahnuo da i sami počnu da prate nekonvencionalne indikatore krize u sopstvenoj firmi, na žalost nemamo praktično uputstvo kako da izvrše neophodna merenja kod koleginica, a pogotovo kolega, a da ne završe na sudu dokazujući da je to bilo u interesu firme.
Foto: Pixabay