Kina se susreće sa problemom koji je do pre neku deceniju bio nezamisliv – sa veoma niskim prirodnim priraštajem koji preti da ugrozi njen ekonomski napredak. Naime, u najvećoj azijskoj ekonomiji penzioneri, odnosno osobe starije od 65 godina, sada čine 13,5 odsto ukupne populacije, dok su u 2010. u ukupnoj populaciji imali udeo od 8,8 odsto.
Do pre nekoliko godina ova zemlja je ograničavala broj dece po jednoj porodici pokušavajući da rast populacije svede na ekonomski održivu meru. To je podrazumevalo tri decenije politike jednog deteta, koja je kasnije relaksirana, pa je svakoj porodici dozvoljeno da ima dvoje dece.
Ta politika se pokazala toliko efikasnom da Kina sada ima najmanje rođenih beba od pedesetih godina prošlog veka te da, kako zvaničnici ocenjuju, nacija ubrzano stari a to nosi sa sobom nove ekonomske troškove, sa kakvim se već suočavaju “stare nacije” poput japanske.
Ipak, to ne znači da je ova zemlja u minusu kada se radi o prirodnom priraštaju. Kina je u prošloj godini imala rast broja novorođenih za 5,38 odsto, što je najsporiji rast od 1953. godine. Prema zvaničnoj statistici u 2020. godini jedna kineska žena u proseku je imala 1,3 dece. Njena populacija je tada narasla na 1,41 milijarde.
Međutim, to je manje nego što su se kineske vlasti nadale kada su 2016. počele da podstiču rast fertiliteta, sa idejom da 2020. godinu dočekaju sa 1,42 milijarde stanovnika. Za to bi im pak bilo potrebno da svaka žena u proseku ima 1,8 dece, što, kao što vidimo, nije slučaj.
Zašto Kinezi imaju manje dece?
Na pitanje kako je zemlja koja je morala da ograničava broj dece stigla do toga da ih nema dovoljno odgovor nije jednostavan.
Upućeni u situaciju u Kini kažu da se tamošnji mentalitet dosta promenio. Primera radi, urbani mladi, rođeni posle 1990. godine, veoma cene svoju nezavisnost i ulažu u karijeru radije nego u zasnivanje porodice.
Takođe, troškovi života u velikim gradovima su značajno porasli što, odvraća mlade od planiranja porodice. Naime, u proteklih 15 godina troškovi podizanja dece u kineskim velikim gradovima su porasli četiri puta.
Dodatni problem je, ocenjuju mladi profesionalci, kultura produktivnosti i postizanja konstantno dobrih rezultata na poslu, u šta se teško uklapaju deca.
Izvor: Rojters
Foto: Pixabay