Prva godina pandemije korona virusa nije donela značajniji rast cena repromaterijala u građevinskoj industriji. Od početka ove godine, međutim, situacija se drastično menja. Cena repromaterijala koji se koristi za građevinsku proizvodnju raste od pet odsto, koliko je porasla cena cigle, preko 45 odsto za koliko je poskupeo čelik, pa sve do pojedinih izolacionih materijala koji su gotovo udvostručili svoju vrednost, poskupevši za čak 80 odsto.
U građevinskim firmama nerado komentarišu uticaj poskupljenja repromaterijala na svoju proizvodnju, a retki koji žele o tome da govore ističu da je još rano za bilo kakve kalkulacije da li će i za koliko eventualno poskupeti izgrađeni kvadrat u prodaji.
Upravo objavljeni podaci Agencije za privredne registre, zasnovani na analizi finansijskih izveštaja preduzeća i preduzetnika za 2020. godinu, pokazuju da je tokom prošle godine sektor građevinarstva iskazao profit od čak 58,48 milijardi dinara, što je za 72,6 odsto više od onog ostvarenog u 2019. Sudeći prema rečima sagovornika B&F-a, potražnja za novim kvadratima ni ove godine – ne jenjava.
Direktor „Neimara“ iz Kruševca Marko Nikolić potvrđuje da je cena repromaterijala porasla od početka ove godine. „Radimo i u Srbiji i u inostranstvu. Repromaterijal koji koristimo poskupeo je od 10 do 30 odsto. Dosta radimo sa drvetom. Drvo kao sirovina je poskupelo i svi proizvodi vezani za to su otišli gore sigurno 15 do 20 odsto”, ističe Nikolić i dodaje da porast cena nije karakterističan samo za srpsko tržište, već i za druge zemlje.
„Neimar“ je, inače, devedesetih godina prošlog veka, kada je nastao, bio specijalizovan za velike građevinske projekte, uključujući infrastrukturu i stambene zgrade. Danas se kompanija razvija u dva smera: jedan je izvođenje građevinskih radova klasične gradnje, a drugi projektovanje i izgradnja montažnih kuća.
Cena drvenih kuća na tržištu je, prema rečima našeg sagovornika, malo porasla, ali još nema projekcija kako će ovo poskupljenje repromaterijala konačno uticati na tržište. „Još nemamo te informacije. Trebalo bi da prođe bar još tri, četiri meseca, pa ćemo videti”, kaže Nikolić i dodaje da prošle godine cene nisu rasle.
„Kada je reč o potražnji, imamo oko 30 odsto više porudžbina. Od kada je krenula ova situacija sa korona virusom, mislim da ljudi sve više investiraju u svoju zemlju. I to govorim za Francuze, Nemce, Šveđane. Zato se povećala i cena izgradnje, ali i potražnja”, ocenjuje Nikolić. Kaže da za sada nemaju problema sa nabavkom materijala. „Austrijanci su sa sirovinom malo slabi, ali se uvek nađe. Ako je reč o nekim većim količinama, može da bude malo problema, inače ne. Nema zastoja”, ističe Nikolić.
Investitor se podešava prema tržištu
Predsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije, Goran Rodić, za „Biznis i finansije“ ističe da je pandemija delimično uslovila porast cena repromaterijala, jer je potražnja velika, a proizvodnja je manja nego što je bila. „Cena cigle je porasla pet odsto, a čelika 45 odsto, dok je neki izolacioni materijal poskupeo 80 odsto. Međutim, nije moguće izvući neki prosek”, napominje Rodić.
Na pitanje koliko će to poskupljenje uticati na krajnju cenu, Rodić odgovara da će ono podići proizvodnu cenu kvadrata, ali je ona, u odnosu na prodajnu cenu – dosta mala. „Sada je ta cena oko 600, 700 evra po kvadratu bruto površine. Nekada je ta cena bila od 370 do 550 evra, ali investitor, odnosno onaj koji prodaje stanove, podešava cenu prema tržištu”, ukazuje Rodić.
On podseća da se ranije dešavalo da zarada na kvadratima bude velika, ali da je sada smanjena. „Prodajna cena kvadrata u Beogradu kreće se od 800 evra do 3.300 evra, dok je proizvodna cena do 700 evra po bruto površini. Bruto površina uključuje i zidove, stepenište, hodnike… dok neto podrazumeva samo korisnu površinu. Ako govorimo o ceni po neto površini, ona je oko 20 odsto veća od one za bruto površinu”, objašnjava Rodić.
Dodaje da su pandemija i porast cena delimično usporili nabavku repromaterijala, ali ne i za velike objekte koji su izgradnji, već donekle na stovarištima, što se odražava na individualnu gradnju.
Šta kažu na stovarištima
Tanja Aprcović, šefica stovarišta Kopaonik AD, ističe da su cene građevinskog materijala od početka godine značajno uvećane. „Sve cene su otišle gore. Od 4.000 artikala koliko mi imamo ovde na stovarištu, mislim da nije poskupelo možda njih oko 300. Stiroporu je najviše porasla cena – od 1. februara ove godine, do poslednje nedelje aprila stiropor je poskupeo za 82 odsto. OSB ploče su, takođe poskupele preko 50 odsto do sada”, navodi naša sagovornica.
Na pitanje da li je na rast cena uticao i porast potražnje, odgovara odrično. „Ne bih rekla. Mnogo je veća potražnja bila prošle godine nego ove. Ove godine, potražnja je bila manja u aprilu nego u martu, a cene su ‘skakale’ mnogo više nego u martu. Doslovce nam svaka nova isporuka stiže sa novom cenom”, ističe Tanja Aprcović.
Cena raste i uvoznim, ali i domaćim artiklima. „Gvožđe je poskupelo već početkom godine za oko 40 odsto, a krajem aprila cena je stagnirala. Prošle godine cene nisu rasle, ili su rasle veoma malo što je bilo neosetno. Ove godine su promene cena – katastrofalne”, ocenjuje naša sagovornica.
Objašnjava da roba koja pristiže iz Kine ima uvećanu cenu zbog poskupljenja kontejnerskog transporta. Kada je reč o stiroporu i stiroduru i materijalima koji se rade na bazi naftnih derivata, do poskupljenja dolazi zbog skoka cene nafte na svetskom tržištu.
Rast troškova u infrastrukturnim i privatnim projektima
Cene osnovnih industrijskih metala su od sredine 2020. godine u stalnom porastu, a to je posebno izraženo od početka ove godine. „Primarni razlog je oporavak svetske tražnje za industrijskim sirovinama nakon poremećaja u međunarodnoj tražnji usled posledica pandemije. Oporavila se pre svih Kina, a na tom putu je i globalna privreda”, ukazuje Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije.
On ukazuje da je na međunarodnim produktnim berzama primetan rast cena čelika, aluminijuma, i ono što je posebno bitno – cene bakra, koji je sada na oko 9.500 dolara po metričkoj toni (MT).
„Cene na domaćem tržištu su pod direktnim uticajem formiranja cena na međunarodnim berzama. To je dobro za, na primer, naše izvoznike kao što su Železara u Smederevu (HBIS Group) i RTB Bor (ZIJIN), ali recimo kod građevinske industrije povećava troškove kako u infrastrukturnim projektima koje sprovodi država, tako i u projektima privatnih kompanija”, ističe Stanić.
Pola cene cigle – gas
Goran Rodić, predsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije podseća da i cena energenata mnogo utiče na cenu repromaterijala: „U ceni cigle skoro 50 odsto učestvuje cena gasa koji uvozimo. Čim on poskupi – poskupi i cigla, iako je glina domaći proizvod. Termoizolacione materijale, sem kamene vune koju imamo u nekim količinama, i dosta toga što se radi na bazi nafte moramo da uvezemo, jer nemamo sopstvenu proizvodnju, ili uvozimo repromaterijal koji finalizujemo i tu nam odmah skače cena”, ističe Rodić.
Daniela Ilić
Foto: Pixabay