Kako prepoznati seksualno uznemiravanje na radnom mestu i kako se boriti protiv njega, detaljno objašnjava pravnik Milan Predojević na blogu Infostuda.
S obzirom da seksualno uznemiravanje predstavlja jedan od najčešćih oblika nasilja nad ženama, a u cilju informisanja i podizanja znanja o tome šta sve spada u ovaj vid zlostavljanja, potrebno je ukazati na definicije seksualnog uznemiravanja iz važećih internacionalnih i domaćih akata koji se bave ovim pitanjem. Dobra obaveštenost i jaka svest o tome šta sve može da predstavlja seksualno uznemiravanje i kako ga lako prepoznati, odnosno koje ponašanje nije prihvatljivo u ovom pogledu, svakako će doprineti borbi protiv ovog vida nasilja.
Šta kažu međunarodni dokumenti
Savet Evrope, politička organizacija gotovo svih evropskih država (Srbije takođe) osnovan sa ciljem zaštite i promovisanja ljudskih prava, doneo je 2011. godine Konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Ovaj akt međunarodnog prava bavi se i problemom seksualnog uznemiravanja u društvu i definiše ga kao verbalno i fizičko ponašanje seksualne prirode koje za posledicu ima povredu dostojanstva osobe, posebno kada se stvara zastrašujuća, neprijateljska, degradirajuća, uvredljiva atmosfera. Kovencija naravno zahteva od država članica da pravno sankcionišu takve oblike nasilja, što je kod nas i učinjeno.
Diranje, poljupci, zagrljaji
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) najveća je svetska međuvladina organizacija koja se bavi pitanjima bezbednosti. U njen domen spadaju i pitanja ljudskih prava. Ova organizacija sprovela je istraživanje seksualnog uznemiravanja u Republici Srbiji, čiji su autori dr Marija Babović i dr Mario Reljanović, kako bi obuhvatila svako moguće ponašanje koje se može podvesti pod ovaj neprihvatljivi oblik komunikacije. Prema tom istraživanju postoji niz pojavnih oblika seksualnog uznemiravanja. Najteži su i oni koji su najevidentniji i tu spada neželjeni kontakt-diranje, poljupci, zagrljaji. Ne mora nužno da dođe do kontakta da bi došlo do seksualnog uznemiravanja jer se ono često čini verbalnim putem-komentarima i šalama sa seksualnom konotacijom koji su za žene uvredljivi.
Era modernih komunikacija donela je i nove načine zlostavljanja, pa se tako ono često čini vulgarnim i uvredljivim obraćanjem na društvenim mrežama ili slanjem neželjenih eksplicitnih fotografija, mejlova ili sms poruka. Nisu prihvatljiva ni agresivna i uvredljiva pitanja i komentari o privatnom životu i fizičkom izgledu. Nepristojno pokazivanje ženi ili insistiranje da se mimo njene volje gledaju pornografski sadržaji takođe predstavljaju zlostavljanje. Čak i dugo, nepristojno posmatranje sa fiksiranjem pogleda na jednu osobu može stvoriti osećaj neprijatnosti i može se time podvesti pod navedeno ponašanje.
Propisi o mobingu u našoj zemlji
U našoj zemlji pravna regulativa koja sankcioniše seksualno uznemiravanje na poslu zapravo je deo propisa kojima se zaposleni štite od mobinga, odnosno zlostavljanja na radu, čiji je jedan od oblika upravo seksualno uznemiravanje.
Najpre treba reći da se pod mobingom u pravnoj terminologiji podrazumeva psihičko zlostavljanje ili teror na radnom mestu, odnosno diskriminacija specifična po tome što se vezuje isključivo za radnu sredinu. Mobing predstavlja sistematski neetički odnos usmeren od strane jednog ili više pojedinaca prema, u većini slučajeva, jednom pojedincu, koji je zbog mobinga gurnut u poziciju u kojoj je bespomoćan. U našoj zemlji zabrana od uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja najpre je bila propisana Zakonom o radu, Zakonom o zabrani diskriminacije i Zakonom o ravnopravnosti polova.
Verbalno, neverbalno i fizičko
Seksualno uznemiravanje, u smislu Zakona o radu jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Zakonom o ravnopravnosti polova propisano je da se uznemiravanje, seksualno uznemiravanje ili seksualno ucenjivanje na radu ili u vezi sa radom koje čini zaposleni prema drugom zaposlenom smatra povredom radne obaveze koja predstavlja osnov za otkaz ugovora o radu.
Zakon o zabrani diskriminacije iz 2009. godine seksualno uznemiravanje posmatra kao oblik diskriminacije po osnovu pola, te zabranjuje uskraćivanje prava ili priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, zabranjuje nasilje, eksploataciju, izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.
Zakon o sprečavanju zlostavljanja
Pošto se ova regulativa u praksi pokazala kao nedovoljna, mobing je regulisan posebnim zakonom – Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu koji se primenjuje od 04.09.2010. godine. Ovaj zakon definiše pojam zlostavljanja, izvršioca zlostavljanja; prava,obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih u vezi sa zlostavljanjem; interni postupak zaštite u slučaju mobinga; rokove zastarelosti; postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog; mere za sprečavanje zlostavljanja do okončanja postupka; zaštitu učesnika u postupku; sudsku zaštitu kroz pokretanje postupka,sadržinu tužbe, teret dokazivanja, privremene mere.
Zlostavljanje, u smislu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, jeste svako ponašanje prema zaposlenomili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor. Zlostavljanje je i podsticanje ili navođenje drugih na opisano ponašanje. Dakle, u pitanju su radnje koje, da bi se smatrale mobingom treba da se ponavljaju u dužem vremenskom periodu.
Jedini izuzetak je seksualno uznemiravanje, kada se kao uslov ne traži ponavljanje, odnosno kontinuitet u protivpravnom ponašanju. Dovoljno je da je jednom učinjen ovaj tip zlostavljanja da bi se pokrenuo sudski postupak i tražila naknada štete. Ovo stoga jer što se tiče samog određenja pojma seksualnog uznemiravanja, navedeni zakon se poziva na citiranu definiciju iz Zakona o radu. Odredbe Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu primenjuju na slučajeve seksualnog uznemiravanja u skladu sa definicijom iz zakona kojim se uređuje rad. Videli smo da se u definiciji seksualnog uznemiravanja iz Zakona o radu ne zahteva ponavljanje radnji.
Izvršilac zlostavljanja
Izvršiocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vrši zlostavljanje.
Zaštitu od zlostavljanja u skladu sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu mogu da traže sva radno angažovana lica, bez obzira na to da li su u radnom odnosu (na određeno ili neodređeno vreme), ili su angažovani po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, ili su lica na dopunskom radu, na stručnom osposobljavanju i usavršavanju kod poslodavca bez zasnivanja radnog odnosa, volonteri. Uopšte, zaštitu može da traži svako lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu kod poslodavca.
Osim citiranog zakona, postoji Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja na radu, koji je donelo Ministarstvo rada i socijalne politike 2010. godine. Kao što i sam naziv ovog podzakonskog akta sugeriše, njime se propisuju pravila ponašanja zaposlenih i poslodavaca u cilju prevencije zlostavljanja na radu i zloupotrebe prava na zaštitu od zlostavljanja. Osim odredbi koje imaju za cilj da obezbede zdravu radnu sredinu, ovaj propis sadrži i odredbe koje opisuju ponašanja koja bi mogla da ukažu na zlostavljanje ili sekualno uznemiravanje.
Obaveze poslodavca i zaposlenih
Poslodavac je dužan da, u cilju stvaranja uslova neophodnih za zdravu i bezbednu radnu okolinu, organizuje rad na način kojim se sprečava pojava zlostavljanja na radu i u vezi sa radom od strane poslodavca, odnosno odgovornog lica ili zaposlenih kod poslodavca. Poslodavac je dužan da zaposlenog, pre stupanja na rad, pismenim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja.
Iz ove obaveze poslodavca da stvori radno okruženje u kojem neće doći do pojave zlostavljanja proističe i njegova odgovornost za naknadu štete žrtvi mobinga. Naime, poslodavac odgovara za štetu koju odgovorno lice ili zaposleni vršeći zlostavljanje prouzrokuje drugom zaposlenom kod istog poslodavca.
Sa druge strane, zaposleni koji vrši zlostavljanje, ili zloupotrebi pravo na zaštitu od zlostavljanja, odgovoran je za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radne dužnosti.
Postupak za zaštitu od seksualnog uznemiravanja može da se vodi kod poslodavca (interni postupak) i na sudu, o čemu ćemo više govoriti u našem narednom tekstu/nekom od narednih tekstova.
Milan Predojević
Više o ovoj temi možete pročitati na blogu Infostuda
Foto: Pixabay