Najveće tehnološke kompanije u svetu toliko dominiraju na tržištu da su počele da se ponašaju po sopstvenim pravilima. Sada Evropska unija želi da u ovu sferu uvede neka svoja pravila, ali u tim pokušajima nailazi na velike otpore. Koliko su ovakvi otpori „teški“, pokazuje i podatak da tehnološke kompanije za lobiranje u Evropi troše čak 97 miliona evra godišnje. To je više od farmaceutskog, hemijskog i finansijskog sektora zajedno.
U pokušajima da najveće tehnološke kompanije koje dominiraju na tržištu „dovede u red“ kako ne bi zloupotrebljavale svoju moć, Evropska unija radi na dva ključna zakona, Zakonu o digitalnim tržištima (ZDT) i Zakonu o digitalnim uslugama (ZDU). Prvi bi trebalo da primora velike kompanije da se ponašaju odgovorno, odnosno da ne koriste svoju snagu kako bi gušile konkurenciju i da ne zloupotrebljavaju korisničke podatke radi sticanja profita. Drugi zakon zabranjuje objavljivanje ilegalnih i štetnih sadržaja koji na bilo koji način mogu škoditi društvu, kao što je to činio „Fejsbuk“ sa dezinformacijama o vakcinama jer je na njima zarađivao. Ovaj zakon se bavi i unapređenjem zaštite korisničkih podataka, kako se ne bi zloupotrebljavali za ciljani marketing.
Iako bi novi zakoni trebalo da stupe na snagu najranije za godinu i po dana, već su proglašeni za najstrožiju digitalnu regulativu na svetu zbog veoma visokih zaprećenih kazni. Najveće tehnološke kompanije očigledno nisu spremne da tek tako promene ponašanje koje ih je u velikoj meri i dovelo do vrha, pa izdvajaju ogroman novac za lobističke kuće kako bi, ako ne promenile, onda bar ublažile novu regulativu. Njihovi lobisti su sada brojniji i plaćeniji od lobista farmaceutskog, hemijskog i finansijskog sektora zajedno.
Milioni zamenili hiljade
U studiji „Mreža lobista: Velike tehnološke kompanije i njihov uticaj na EU“ koju je izradila neprofitna istraživačka organizacija „Evropska korporativna opservatorija“, pobrojane su lobističke firme ali i neverovatni iznosi koje im isplaćuju velike kompanije.
Na listi 10 kompanija koje najviše izdvajaju za lobiranje, sva mesta popunjavaju tehnološke i digitalne firme, osim sedmog i osmog na kojem se nalaze farmaceutska kompanija „Bajer“ i naftni gigant „Šel“.
Na godišnjem nivou, najviše novca za lobiranje izdvaja „Alfabet“, vlasnik „Gugla“ (5,75 miliona evra), a slede ga „Fejsbuk“ sa 5,5 miliona, „Majkrosoft“ sa 5,25 miliona, „Epl“ sa 3,5 miliona, „Huavej tehnolodžis“ sa tri miliona i „Amazon“ sa 2,75 miliona. Dinamiku rasta ovih izdvajanja najbolje pokazuje podatak da početkom prošle decenije, sa izuzetkom „Majkrosofta“, budžeti za lobiranje ovih kompanija nisu prelazili milion evra.
Međutim, mnogo toga se u međuvremenu promenilo. Digitalne i tehnološke kompanije su toliko ojačale da su počele da postavljaju svoje uslove na digitalnom tržištu. Pažnja javnosti sve više se usmerava na funkcionisanje pomenutog tržišta, pa su počeli da se javljaju i glasovi koji traže njegovu čvršću regulaciju. Ti glasovi su najveći odjek imali na Starom kontinentu.
Možda baš zato u Briselu trenutno lobira 599 tehnoloških i digitalnih kompanija, koje na godišnjem nivou izdvajaju ukupno 97 miliona evra kako bi se njihov glas čuo na pravim mestima. To je više od bilo kojeg drugog sektora privrede.
Samo prvih 10 digitalnih i tehnoloških trošadžija za lobiranje izdvaja 32,7 miliona evra. To je više nego što za ove svrhe zajedno opredeli 10 najvećih hemijskih kompanija (17,7 miliona evra), 10 najjačih proizvođača vozila (9,8 miliona) i isto toliko kompanija iz finansijske industrije (12 miliona evra).
Međutim, nisu sve tehnološke i digitalne kompanije toliko velikodušne. Zapravo, većina njih (75 odsto), za lobiranje opredeljuje manje od 200.000 evra godišnje, što znači da ovu igru predvode uglavnom „krupne zverke“.
Previše otvorena vrata
Za sve ove korporacije iz digitalnog i tehnološkog sveta radi ukupno 612 kompanija, lobističkih grupa i poslovnih asocijacija koje svoje izaslanike redovno šalju na sastanke sa evropskim zakonodavcima.
Od kraja 2019. godine, kada su nacrti dva zakona stigli pred Evropsku komisiju, tri četvrtine ukupnih sastanaka u vezi sa novom regulativom održano je sa predstavnicima i lobistima tehnoloških kompanija ili njihovim strukovnim organizacijama. Konkretno, od 271 sastanka, 202 su održana sa onima koji zastupaju interese tehnoloških giganata, a samo 52 sa nevladinim organizacijama, udruženjima građana i drugim predstavnicima civilnog sektora.
Evropski mediji su sarkastično zaključili da su vrata Komisije zaista otvorena za sve, ali su za neke ipak „previše otvorena“. Nadležni u komisiji su na ovakve optužbe odgovorili novinarima „Euroaktiva“: „Mi ne kontrolišemo i nećemo kontrolisati ko traži sastanke, ni koliko često. Uostalom, nije na Komisiji da objašnjava ili komentariše strategije lobiranja različitih kompanija i predstavnika interesa“.
Šta konkretno traže tehnološki giganti?
Velike tehnološke kompanije bi verovatno bile najsrećnije kada bi ovi zakoni bili povučeni iz procedure. Ali pošto se to neće desiti, odlučile su da budu skromnije i da se bore za ublažavanje novih pravila.
Njihovi lobisti pokušavaju da utiču na smanjenje kazni, ali i na drugačiji pravni pristup prekršiocima zakona. Oni smatraju da nije svaki slučaj kršenja propisa isti i da tehnološki giganti zato ne bi trebalo da budu kažnjavani „šablonski“, nego od slučaja do slučaja. Zagovornici ovih zakona pak tvrde da bi to u potpunosti uništilo njihovu svrhu – stvaranje korporativne kulture u kojoj će se podrazumevati da se kompanije ponašaju odgovorno prema svojim korisnicima.
A koliko se sada odgovorno ponašaju najbolje ilustruje zaključak istražitelja, koji su u svom izveštaju o prodaji korisničkih podataka pred referendum u Velikoj Britaniji doslovce napisali: „Fejsbuk se ponaša kao neki digitalni gangster, koji misli da zakoni za njega ne važe“.
Upravo zato, autori pomenute studije smatraju da je ovo jedinstvena prilika za EU ne samo da ograniči moć tehnoloških giganata, već i da im zabrani korišćenje rupa u zakonu i poslovanje u sivoj zoni. „Zakon o digitalnim uslugama bi trebalo da zaustavi praksu zarađivanja na špijuniranju građana, ali i na širenju govora mržnje, dezinformacija i ilegalnih sadržaja”, navodi se u studiji.
Koliko su moćni „digitalni gangsteri“?
U poslednje dve decenije moć tehnoloških kompanija je enormno porasla. Onemogućavajući razvoj konkurencije, neke od ovih kompanija su toliko učvrstile svoj položaj na digitalnom tržištu, da se za njih bez zadrške može reći da se ponašaju kao monopolisti.
Taj rast uticaja pratio je i rast ekonomske moći. Do kraja 2020. godine, „Epl“, „Majkrosoft“, „Amazon“ i „Gugl“ su svi imali tržišnu kapitalizaciju od hiljadu milijardi dolara, a ove godine im se u tome pridružio i „Fejsbuk“. Sve pomenute kompanije su produbile svoju dominaciju u sektorima u kojima posluju i počele još više da nameću sopstvena pravila poslovanja i ponašanja. Uporedo sa ekonomskom moći, one su povećale i svoj politički uticaj, što se može videti i po tome što su za njih uvek otvorena vrata pojedinih zvaničnika.
Amerikanci i dalje predvode u lobiranju
Najveći procenat kompanija koje lobiraju u Evropskoj uniji, 20 odsto, dolazi iz kolevke lobiranja – Sjedinjenih Američkih Država, a slede ih evropske i to najviše iz Nemačke (14 odsto), Velike Britanije (10 odsto) i Francuske (osam odsto). Autori studije se, ipak, ograđuju od ovog podatka jer je jedan deo američkih kompanija, poput „Amazona“, „Fejsbuka“ ili „Dropboksa“, registrovao podružnice na Starom kontinentu, pa se vode kao evropska preduzeća. Manje od jedan odsto kompanija koje lobiraju dolazi iz Kine. One, iako nisu brojne, ipak imaju određeni uticaj budući da su, poput „Huaveja“ ili „Alibabe“, velike i moćne.
Marija Dukić
Biznis & finansije 190, oktobar 2021.
Foto: Pixabay