Prema rečima nekoliko ekonomista, kineska ekonomija počinje da pokazuje znake stagflacije. Cene hrane u Kini su rasle prošlog meseca na nedeljnom nivou, dok su sa druge strane podaci o proizvodnji pokazali da ona usporava. O stagflaciji je počeo da priča i Nurijel Rubini, ekonomista koji je predvideo krizu iz 2008, a sve to nije samo poruka za svet već i za Srbiju.
Prošlog meseca aktivnost u kineskim fabrikama se smanjila drugi mesec za redom, a kineski ekonomista Žang Živei kaže da je indeks proizvodnje u toj zemlji pao na najniži nivo od 2005. godine, ne uključujući kriznu 2008. godinu.
– Nasuprot tome, indeks cena proizvodnje je porastao na najviši nivo od kada se prvi put objavljuje, tj. 2016. godine, kaže Žang, i dodaje da ovi signali pokazuju da druga najveća ekonomija na svetu, najverovatnije, uveliko proživljava stagflaciju.
O pojavi industrijske stagflacije upozorava i glavni ekonomista ANZ-a, Rejmond Jeng.
– Možemo jasno da vidimo industrijsku stagflaciju u Kini, jer sa jedne strane jačaju indeksi industrijskog autputa, a u isto vreme jačaju, ako ne i više, indeksi potrošačkih cena. Industrijski sektor je u izuzetno lošoj situaciji, rekao je Jeng.
Globalna stagflacija
O fenomenu stagflacije i mogućnosti da se u njoj nađemo govorili su ranije ove godine i drugi svetski ekonomisti.
Nurijel Rubini, poznatiji i kao Dr. Propast zbog uspešnog predviđanja krize 2008. godine, je u više navrata ove godine istakao da svetu preti stagfalciona kriza nalik onoj 1970.-ih. Kako je on naveo u jednom svom članku ovog leta: “Ostavljeni smo sa najgorim i iz krize sedamdesetih i krizom posle 2007. godine. Pokazatelji duga su mnogo veći nego 1970-ih, a kombinacija labavih ekonomskih politika i negativnih šokova u ponudi će pre podstaći inflaciju, tako stvarajući uslove za “majku stagflacionih dužničkih kriza” u narednih nekoliko godina”.
Nurijel Rubini
U svom poslednjem tekstu, on ipak stagflaciju postavlja kao jedan od 4 moguća scenarija koji stoje pred svetskom privredom. Ostala 3 su pregravanje, usporavanje svetske ekonomije i “Zlatokosa” (snažan rast privrede uz kontrolisanu inflaciju na nivou od 2 odsto).
Kako je Rubini pisao o scenariju “stagflacija” u septembru, “inflaciju bi nastavile da hrane labave monetarne, kreditne i fiskalne politike. Centralne banke, uhvaćene u klopku duga, zbog visokog odnosa javnog i privatnog duga, mučile bi se da normalizuju inflaciju, a da ne dovedu do kraha finansijskog tržišta.”
– Štaviše, srednjoročni šokovi u snabdevanju bi dodatno usporili rast i podigli cene proizvodnje, te na taj način povisile inflatorni pritisak. Takve šokove može da proizvede deglobalizacija, rast protekcionizma, balkanizacija globalnih lanaca snabdevanja, sve veća prosečna starost u razvijenim zemljama, razdor Kine i Amerike, efekti klimatskih promena, pandemija, sajberratovi i reakcije na rastuću nejednakost, napisao je Rubini tada.
Šta je stagflacija?
Stagflacija je savršena harmonija loših vesti u nacionalnoj ekonomiji: visoka nezaposlenost, spor privredni rast i visoka inflacija. Reč „stagflacija“ nastala je spajanjem reči „stagnacija“ i „inflacija“.
Kada privreda stagnira, to znači da se bruto domaći proizvod (BDP) ili smanjuje ili raste po veoma niskoj godišnjoj stopi. Rezultat stagnacije je povećana nezaposlenost. Da bi se smanjili troškovi preduzeća otpuštaju radnike kojima se posledično smanjuje kupovna moć. Smanjena potrošnja koja sleduje dodatno slabi privredni rast ili u najgorem slučaju dovodi do negativne stope rasta.
Izvor: Bizinfo
Foto: Pixabay