Američki naučnici stvorili su prve “žive robote” na svetu, takozvane ksenobote, koji mogu da se reprodukuju na drugačiji način od onog koji je svojstven biljkama i životinjama. Iako će mnogima prva asocijacija na ovu vest biti Terminator, ovi roboti zapravo ne izgledaju kao velike metalne mašine sa pretećim crvenim očima, već pre kao mala organska mrlja koja se kreće.
Naučnici su od matičnih ćelija Afričke kandžaste žabe (Xenopus laevis) stvorili veoma male robote, koji su po pomenutoj vrsti i dobili naziv – ksenoboti. Široki su manje od milimetra što ih čini gotovo nevidljivim golim okom, ali imaju niz neverovatnih osobina: mogu se kretati, raditi u timu ali i sami lečiti kada se povrede.
Brzo razmnožavanje
Kroz oglede koji su sprovođeni na Univerzitetu u Vermontu, Tafts univerzitetu i na Harvardu otkriveno je da ovi roboti imaju sposobnost reprodukcije. Ali da bismo do toga došli potrebno je objasniti kako zapravo funkcionišu njihovi sastavni delovi.
Matične ćelije su tzv nespecijalizovane ćelije, koje imaju mogućnost da se razviju u različite vrste ćelija. Kako bi napravili ksenobote naučnici su uzimali matične ćelije iz žabljeg embriona i ostavljali ih da se same inkubiraju. Tako bi nastajali ksenoboti, koji su bili različitog oblika i nisu svi mogli da se razmnožavaju.
Ksenoboti se inače sastoje od oko 3.000 ćelija. Njihove ćelije mogu se replikovati u određenim okolnostima, na primer ukoliko su ksenoboti građeni u obliku slova C. Taj proces se zove “kinetička replikacija” i već je primećeno njegovo postojanje na molekularnom nivou ali ne i na ćelijskom, kao u ovom slučaju.
A u ovom slučaju ksenoboti bi, ukoliko su okruženi ostalim matičnim ćelijama, prikupili na stotine njih u sebe, tačnije progutali ih, na neki način spojili, i nekoliko dana kasnije nastao bi potpuno novi ksenobot.
Čemu uopšte služe ksenoboti?
Za sada oni nemaju nikakvu praktičnu primenu, mada naučnici smatraju da bi se uz pomoć molekularne biologije i veštačke inteligencije mogli koristiti za više korisnih aktivnosti, kao što su prikupljanje mikroplastike u okeanima ili u regenerativnoj medicini. Zanimljivo je da je ovaj projekat delimično finansiran od strane američke agencije koja nadgleda razvoj vojne tehnologije, tako da oni verovatno mogu imati i neku vojnu primenu.
Onima koji se plaše ovakvih organizama koji se vrlo lako multiplikovati, naučnici poručuju da ksenoboti trenutno žive u laboratorijama, pod kontrolisanim uslovima i da bi, ukoliko se ukaže potreba, lako mogli biti uništeni.
Izvor: CNN
Foto: Pixabay