Suprotno uvreženoj predstavi da su teroristi mahom konzervativni ljudi koji odbijaju sve tekovine moderne civilizacije, bezbednosni stručnjaci kažu da su oni među prvima prigrlili internet za širenje svoje propagande, kao i za regrutovanje saboraca. Terorističke grupe uveliko upotrebljavaju i veštačku inteligenciju za izvođenje svojih napada, a uskoro bi se mogli okoristiti i metaverzumima, onlajn svetovima koji olakšavaju njihovo delovanje u stvarnom svetu.
Teroristi su nedavno podsetili svet da pandemija nema monopol na smrt i uspeli su ponovo da postanu glavna medijska vest, kada je prošlog meseca poginulo troje ljudi u Abu Dabiju u terorističkom napadu. U vreme virusa „kameleona“, kada je smrt toliko prisutna u životu da se pretvorila u redovno saopštenje za javnost svakoga dana, pogibija troje ljudi ne bi bila udarna vest da ih ona nije zadesila – s neba. Pomenuti napad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je izveden dronom, a veruje se da su ga poslali jemenski pobunjenici Huti.
U pitanju je bila jeftina bespilotna letelica koju nije teško nabaviti, a koja predstavlja veliki izazov za bezbednosne službe. To su uglavnom zastarele letelice iz osamdesetih godina prošlog veka, koje su u Iranu dorađivane tako što im je dodavana savremena tehnologija poput kamera i boljih sistema za navođenje. Osim što se mogu koristiti za špijuniranje, veliku opasnost predstavlja i činjenica da one mogu prenositi i bombe. Ovi dronovi se sporo kreću ali mogu da pređu veliku razdaljinu, jer su lagani i imaju veliki rezervoar. Budući da su mali i da nisko lete, veoma je teško otkriti ih radarskim sistemima sa zemlje. Specifični su i po tome što mogu da menjaju šablon i pravac letenja kako bi izbegli protivvazdušnu odbranu. Baš iz tog razloga predstavljaju veliku pretnju po bezbednost svuda u svetu.
Zato ne čudi što svi instituti i organizacije koje se bave bezbednošću kao jednu od najvećih pretnji od upotrebe veštačke inteligencije u terorističke svrhe pominju upravo – dronove.
Teroristi nabavljaju bespilotne letelice za napad uglavnom iz inostranstva, pišu Marija Đorić i Tanja Milošević u naučnom radu pod imenom „Zloupotreba veštačke inteligencije u ekstremističke i terorističke svrhe“. Zabrinjava podatak da njih može nabaviti skoro svako – za napade se najčešće koriste komercijalne i cenovno pristupačne letelice, ili one nastale u kućnoj radinosti od komponenti nabavljenih preko interneta. Nije redak slučaj, kažu autorke ove studije, ni da se napadi izvode hakovanjem dronova neprijateljskih snaga, u slučaju da oni nisu previše sofisticirani. Drugim rečima, ni nebo više nije bezbedno od terorista, ako je ikada i bilo.
Možda su baš iz tog razloga Ujedinjeni Arapski Emirati krajem januara zabranili upotrebu svih dronova, pa i komercijalnih, kojima iz zabave upravljaju uglavnom hobisti.
Pretnja su i autonomna vozila
Američki Nacionalni savet za bezbednost objavio je prošle godine izveštaj o globalnim trendovima do 2040. godine. U njemu piše da će džihadisti i njihove grupe biti najveća i najupornija teroristička pretnja po svet, posebno u siromašnim i nerazvijenim državama u Africi, Južnoj Aziji i na Bliskom Istoku. Osim na njih, treba obratiti pažnju i na uspon desničarskih i levičarskih ekstremista, od rasista do ekoloških fundamentalista. Jačanje ovakvih pokreta se očekuje najviše u Evropi, Latinskoj i Severnoj Americi.
Prema procenama ove institucije, teroristički i ekstremistički napadi će se i u bliskoj budućnosti najčešće vršiti „konvencionalnim oružjem koje je lako nabaviti“, poput ručnog naoružanja i eksplozivnih sprava, ali ne treba isključiti ni upotrebu veštačke inteligencije, bioterorizma, zloupotrebu Interneta stvari (IoT) i drugih novih tehnologija. One teroristima pružaju mogućnost da vrše napade sa bezbedne udaljenosti, kao i da se povezuju i sarađuju sa svojim „kolegama“ širom sveta.
Osim dronova, u izveštaju se kao potencijalna opasnost pominju i autonomna vozila za dostavu, koje pokreće veštačka inteligencija. Pomoću njih, jedan terorista može da pogodi na desetine ciljeva, upozoravaju iz Nacionalnog saveta za bezbednost. Sve navedeno su aktuelne pretnje, ali ova lista se nažalost iz dana u dan proširuje.
Budućnost terorizma
Otkad je bivši Fejsbuk a sada kompanija Meta objavio da otpočinje rad na kreiranju metaverzuma, ovaj pojam je ponovo pobudio veliko interesovanja medija. Prethodno se naširoko pisalo o razvoju novih onlajn svetova, pošto su neki od njih počeli ozbiljno da zarađuju, poput Snupverzuma, Decentralenda ili Sendboksa u kojem je čak i revizorsko-konsultantska kuća PwC kupila imanje.
Metaverzumi se mesecima unazad u medijima nazivaju budućnošću interneta, i najčešće se proglašavaju inovacijom koja će nam olakšati živote i izvršavanje radnih zadataka. Ali, izgleda da će olakšati posao i teroristima.
U pitanju je spoj virtuelne i proširene stvarnosti pomoću kojeg ćemo jednog dana koristiti internet – kroz svoje digitalne predstavnike, odnosno avatare. Metaverzumi će uglavnom imati virtuelnu infrastrukturu, čije utemeljenje se nalazi u stvarnom životu. U njima će biti pojednostavljeno kretanje iz jednog okruženja u drugo, pa čak i u stvarnost. U ovim novim svetovima ljudi će moći da se iz svog doma druže, rade, da posećuju koncerte ili predstave i da izvršavaju brojne obaveze. Uz sve to, imaće utisak da žive stvarni život.
Međutim, istraživači iz američkog Centra za borbu protiv terorizma, za inovacije tehnologiju i edukaciju, koji je deo tamošnje državne bezbednosti, smatraju da razvoj ovakvih novih svetova ima i svoju mračnu stranu.
Iako su ozbiljniji metaverzumi tek u nastajanju, iz Centra kažu da bi oni u budućnosti mogli biti od višestruke koristi ekstremistima i teroristima, koji ih mogu zloupotrebiti na više načina.
Prvi je za regrutovanje novih saboraca. Teroristi već koriste internet za pronalaženje osoba koje su podložne ekstremističkim ideologijama i spremne da to dokažu i delima. No, kroz metaverzum bi bilo lakše otkriti takve osobe, misle stručnjaci, jer se na taj način ljudi lakše povezuju, a kada se povežu vrlo brzo se mogu dobro upoznati. Danas, onaj ko želi da sazna više o ekstremističkim ideologijama mora da traži njihov propagandni materijal u obilju sadržaja na internetu. Međutim, sledbenici ovakvih pokreta i organizacija moći će u bližoj budućnosti da se jednostavno okupljaju na onlajn sastancima.
Osim toga, lakše će moći da se koordinišu teroristički napadi širom sveta, ali i njihova priprema. Imitacija realnih zgrada i drugih infrastrukturnih objekata u proširenoj stvarnosti omogućiće teroristima da ih bolje upoznaju za slučaj da treba da izvrše napad u njima. Tako se mogu održavati i virtuelni treninzi u objektima koji su meta napada, kako bi napadači uočili alternativne puteve ako su glavni blokirani. Zato se očekuje da će budući teroristi biti mnogo bolje pripremljeni za svoje zadatke nego što je to slučaj danas.
Ne treba zanemariti ni mogućnost da teroristi vrše napade ili bar šire propagandu i u virtuelnim svetovima u kojima sve više ljudi pravim novcem kupuje nekretnine za sebe ili odeću za svoje digitalne avatare. Taj novac bi vrlo lako mogao biti izbrisan.
Meta terorista u metaverzumima mogu biti svi – banke koje će tamo nuditi svoje onlajn usluge, sajtovi za prodaju preko interneta, verski objekti, pa i kulturne manifestacije. Ovo je, bar u fizičkom smislu, najmanje štetna posledica upotrebe veštačke inteligencije u terorističke svrhe, ali to ne znači da je minorna, jer je u pitanju neka vrsta psihološkog rata kroz širenje straha, kažu stručnjaci.
Naravno, i bezbednosne službe uveliko koriste veštačku inteligenciju i druge nove tehnologije kako bi što efikasnije locirale i onesposobile teroriste. Pitanje je samo ko će biti brži u ovoj krvavoj utakmici.
Biznis i finansije 194, februar 2022.
Foto: Pixabay