Iako se bave izrazito tradicionalnom delatnošću, neki poljoprivrednici u Srbiji su osvojili društvene mreže, stekavši veliku popularnost informacijama i prilozima koje dele. Mada se razlikuju u pristupu i sadržaju koji prave, zajedničko im je to što nastoje da uvedu ovdašnja sela u globalno selo, kroz različite vidove povezivanja – od znanja do sredstava.
Radoslav Adamović je svestrani poljoprivrednik iz Krčedina. Pored toga što obrađuje svojih 80 hektara zemlje, on poseduje i poljoprivrednu mehanizaciju koju uslužno nudi preduzećima u okolini. No, osim u „oflajn“ svetu, poznat je i na internetu kao jedan od najvećih poljoprivrednih influensera, premda nije ljubitelj te rogobatne titule.
„Sve je počelo kada sam kupio traktor koji nije imao uputstvo ni na srpskom ni na engleskom jeziku, već samo na turskom. Tada su me zvali mnogi ljudi, koji znaju da se razumem u poljoprivrednu mehanizaciju, da pitaju za njegove karakteristike. Zato sam odlučio da za Youtube snimim video o ovom traktoru, kako ne bih svakome ponaosob objašnjavao iste stvari”, počinje Adamović priču o svojoj „influenserskoj“ karijeri. Od tada nije prošlo ni dve godine a on već ima više od 23.000 redovnih pratilaca na Youtube kanalu, na kojem objavljuje recenzije poljoprivrednih mašina ali i korisne poljoprivredne savete.
U međuvremenu je naučio da montira video snimke, a njegova supruga je usavršila svoje snimateljske veštine. U video produkciji mu pomaže i Sava, mladić iz komšiluka, koji je kod njega na obuci za traktoristu.
Adamović se trudi da publici ponudi raznovrsne sadržaje – oko 75 odsto njih čine prilozi o poljoprivrednim tehnikama i savetima, a ostatak su prikazi poljoprivredne mehanizacije. Često anketira pratioce da glasaju koju mašinu žele da on istestira. Kada izaberu favorita, Adamović kontaktira kompanije koje prodaju poljoprivrednu mehanizaciju sa zahtevom da ih isproba. Taj zahtev mnoge odobre, međutim ima i nekih koje to ne žele, budući da za Adamovića važi da je iskren u svojim recenzijama, što nije uvek pozitivno za trgovce.
Razbijanje medijskog mraka
„Kada sam počinjao sa snimanjem, moj cilj je bio da pomognem kolegama poljoprivrednicima, dakle ljudima iz ove struke. Međutim, vremenom, kako je rastao broj pratilaca, počeo sam da privlačim i mnogo onih koji traže razbibrigu, bez želje da saznaju nešto korisno. Tako je jedan od mojih najboljih snimaka – o uzgoju krušaka – imao znatno manju gledanost od nekih koji nisu toliko kvalitetni i ozbiljni, pa ga Youtube maltene više i ne nudi posetiocima”, rezignirano priča Adamović o zamkama sa kojima se na internetu susreće svako ko ima masovniju publiku.
Dešava se i da ga, prilikom javljanja uživo, prate stotine dece koja su zainteresovana za mašine ali ne i za poljoprivredu. Ona mu stalno postavljaju ista pitanja, pa Adamović troši mnogo vremena da im odgovori, ali i to su posledice njegove novostečene slave.
„Znao sam da će se to dešavati ali ne u ovolikom obimu. Takođe, nisam očekivao ni toliku navalu botova i političkih neistomišljenika kada sam u jednom snimku rekao da je od 2012. drastično pogoršana poljoprivredna politika. Ja bih prvi voleo da nije tako, ali nažalost jeste i o tome ne treba ćutati”, kaže Adamović koji se u ovaj projekat upustio i kako bi probio „medijski mrak“. Mišljenja je da se u medijima nedovoljno priča o problemima sa kojima se poljoprivrednici redovno suočavaju.
„Tih problema je mnogo. Naši poljoprivrednici, na primer, imaju najmanje subvencije u Evropi a Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju je omogućeno evropskim proizvođačima hrane, koje njihove države zdušno podržavaju, da bez carina učestvuju na srpskom tržištu. To je nelojalna konkurencija za nas jer mi nemamo ni jeftino gorivo, ni brojne druge povlastice koje oni imaju. Ali ljudi to ne znaju. Pa šta da vam pričam kada mi rođena majka kaže da se mi poljoprivrednici stalno nešto žalimo, iako dobijamo svakakve pogodnosti od države! Ona veruje televiziji, a ne meni koji sam se godinama unazad zaduživao da bih mogao nekako da održim proizvodnju”, žali se Adamović.
Dodaje da je jedna od najčešćih zabluda kod nas ona da se od poljoprivrede dobro živi: „Često čujem kako poljoprivrednici na protestima blokiraju ulice mašinama vrednim po 100.000 evra. Ne razumem šta ljudi očekuju, da oremo sa volovima? Da li se oni zapitaju koliko bi hrane na stolu imali da mi nemamo mehanizaciju, odnosno da sve radimo kao u 19. veku?“
Poziv na udruživanje
Na pitanje kako će na njegov posao uticati ukrajinska kriza, ali i prethodno poskupljenje đubriva i goriva, Adamović odgovara da je na to računao i da ga više brine nedostatak radne snage.
Muči ga i to što gleda svoje kolege kako propadaju zbog nespremnosti države da podrži poljoprivredu ili bar da donekle ublaži uticaj uvozničkog lobija. „Sreća moja što se bavim ratarstvom, koje je još uvek u dobrom stanju. Ranije sam uzgajao i voćke, ali sam odustao kada sam video kuda to vodi. One se uvoze po cenama koje naš seljak jednostavno ne može da prati”, tvrdi Adamović.
Primećuje i da se u njegovom okruženju ali i u celoj Vojvodini gazdinstva ukrupnjavaju, jer ih kupuju velike kompanije. Južno od Dunava i Save, međutim, ima još malih poljoprivrednika koji su u sve gorem položaju budući da ne mogu da drže korak sa velikim kompanijama, i za njih Adamović ne vidi drugo rešenje osim udruživanja.
„Youtube kanal mi je omogućio i povezivanje sa poljoprivrednicima iz inostranstva. Tako sam čuo iskustva iz jednog nemačkog sela u kojem su se svi udružili i kupili dva kombajna i tri velika traktora koje dele međusobno, a imaju čak i menadžera za mehanizaciju, koji im pomaže da što efikasnije koriste mašine. To bi nama bilo od velike pomoći da imamo drugačiji mentalitet, da nismo sujetni i ljubomorni. Evo, ja sam uspeo da dogovorim sa još dvoje, troje kolega da zajedno kupujemo mašine, ali to je maksimum udruživanja ovde kod nas“, zaključuje naš najpoznatiji poljoprivredni jutjuber.
Instagramom do mlađe publike
Instagram profil „Organska poljoprivreda Srbija“ (organska_poljoprivreda_srbija) nastao je početkom 2021. godine, sa idejom da promoviše organski pristup poljoprivredi, u najširem smislu, kao i da okuplja sve zainteresovane za tu temu na jednom mestu.
Vojislav Tomić, inženjer zaštite bilja koji vodi ovaj nalog, kaže za B&F da su posetioci veoma različiti, od studenata poljoprivrede, preko manjih, amaterskih baštovana, ljubitelja prirode i sela, do ozbiljnih poljoprivrednih proizvođača, etno gazdinstava i mnogih drugih koji jednostavno vole da prate takve sadržaje.
„Informacije koje objavljujem na ovom nalogu su rezultat stručnih znanja u kombinaciji sa ličnim afinitetom i iskustvom iz organske proizvodnje. Deo podataka pronalazim i na internetu, na primer na drugim Instagram profilima koji prate ovu oblast a voljni su za saradnju“, objašnjava Tomić.
Drago mu je što su mlađi poljoprivrednici uvideli kakve prednosti donosi prisustvo na internetu i umrežavanje sa drugim proizvođačima i kupcima.
„Mislim da poljoprivreda iz dana u dan zauzima sve više mesta na društvenim mrežama, ali da trenutno, gledajući u odnosu na neke druge oblasti, to nije mnogo. Situacija će se verovatno menjati kada ljudi uvide da društvene mreže mogu biti značajan izvor informacija, edukacije, pa i prodaje”, predviđa Tomić.
Prema njegovim rečima, vođenje takvih stranica nije mali posao, jer pored širokog znanja, zahteva i stalno prisustvo kako bi se odgovorilo na mnoštvo stručnih pitanja i komentara ljudi koji ih prate. Ipak, uveren je da će se taj napor isplatiti, jer informacije koje pruža su jako korisne ne samo za one koji se već bave poljoprivredom, već i za sve koji razmišljaju da li da se upuste u taj posao.
Marija Dukić
Biznis i finansije 195, mart 2022.
Foto: Pixabay