Home TekstoviB&F Plus Recept za uspeh iz „Skroz dobre pekare“: Morate uvek biti skroz dobri

Recept za uspeh iz „Skroz dobre pekare“: Morate uvek biti skroz dobri

by bifadmin

„Skroz dobra pekara“ je od nekadašnje male trgovine na Karaburmi izrasla u najveći maloprodajni lanac u Srbiji u svojoj delatnosti. Danas imaju 80 maloprodajnih objekata u 25 gradova, gde njihove proizvode svakodnevno kupuje svaki stoti stanovnik Srbije. Ovaj maloprodajni lanac, koji je potpuno promenio standarde u svojoj industriji, izuzetno dobro posluje i u pandemiji. Prošle godine su počeli da izvoze svoje proizvode na tržište EU, a uskoro će ih biti i u Ruskoj Federaciji i okolnim državama.

Svaka priča ima svoj početak, pa tako i priča o tome kako je nastao najveći maloprodajni lanac pekarskih proizvoda u Srbiji „Skroz dobra pekara“. Zato moramo da se vratimo u 1991. godinu, kada je Ivan Jakovljević neposredno pred raspad bivše Jugoslavije napustio posao u državnom preduzeću i otvorio malu trgovinsku radnju za robu široke potrošnje „Trgocentar“ na Karaburmi.

To je bilo vreme nezapamćene inflacije i nestašica, ali je Jakovljevićeva radnja, zahvaljujući njegovoj preduzimljivosti i energiji, bila dobro snabdevena. „Sam je ugovarao i nabavljao robu, pa je i na Kvantašu uvek bio među prvima kako bi nabavio sveže voće i povrće“, uvodi nas u priču Žarko Stanojlović, direktor lanca „Skroz dobra pekara“.

Kao što to često biva u Srbiji, ideja koja se pokazala kao ključna za razvoj posla nastala je iz nevolje, pa je tako i Jakovljević zbog nestašice hleba na tržištu rešio da doskoči situaciji otvorivši u svojoj prodavnici malu pekarsku radionicu. Miris svežeg hleba svakog jutra dovodio mu je sve veći broj mušterija, a ova novost smišljena još pre tri decenije na Karaburmi, danas se predstavlja kao „hit ponuda“ u stranim trgovinskim lancima koji su u međuvremenu naselili Beograd.

Tri pekare u krugu od kilometar

Pekarska radionica je proizvodila više hleba nego što je Jakovljević mogao da proda u svojoj prodavnici, i zato je počeo da snabdeva i druge privatne trgovine. Onda je i prostor za proizvodnju postao premali te je radionicu preselio u veći objekat, gde je počeo da pravi i belo pecivo, lisnato kvasno i beskvasno testo, pite i burek… Zatim se asortiman toliko proširio da je mogao da zadovolji i potrebe klasičnih pekarskih radnji, nastavlja priču Stanojlović.

Jakovljević je u narednim godinama zarađeno ulagao u širenje posla, otvorivši još jednu radnju na Dorćolu i tri pekare na Karaburmi, koje je strateški rasporedio u krugu od jednog kilometra kako bi redovno mogao da ih obilazi i da nadgleda njihov rad. Insistirao je na kvalitetu, te je „Pekara Jakovljević“ postajala sve prestižnija kod kupaca.

Kada je posle petooktobarskih promena Srbija počela ponovo da biva deo sveta, Jakovljević je preko puta hotela „Metropol“ otvorio 2003. prvu pekaru modernog izgleda, koja je nudila pekarske, poslastičarske i snek proizvode. Opet se pokazalo da je bio ispred drugih, pa je posao počeo toliko da se širi da je odlučio da uvede profesionalnu upravu, prepustivši rukovođenje Žarku Stanojloviću i svojoj ćerki.

Sopstveno upravljačko računovodstvo

Tada je u firmu uvedeno i takozvano „upravljačko računovodstvo“, s ciljem da se unapredi poslovanje tako što će se utvrditi stvarne cene po jedinici proizvoda i profitabilnost maloprodajnih objekata, smanjiti otpisi i škartovi i sistematizovati nabavka, objašnjava Stanojlović. „Trgocentar“ je zbog toga razvio poslovnu analitiku na kojoj su u to vreme, kako ističe, mogle da mu pozavide i mnoge svetske kompanije. Ona im je pomogla da efikasno upravljaju sve većim brojem trgovinskih objekata, prate poslovne rezultate svakog od njih i da ih unapređuju prema potrebama svakog objekta pojedinačno.

„Danas imamo veliku istoriju podataka iz našeg poslovanja, a to smo postigli razvojem sopstvenih poslovnih alata. Jedan od najznačajnijih je evidencija bitnih događaja gde beležimo sve promene i poslovne odluke koje se dogode tokom poslovanja, a zatim merimo njihov uticaj na rezultat“, kaže Stanojlović. Dodaje da bazu podataka stalno proširuju, od informacija o kadrovskim promenama, preko izmena sastojaka u receptima i promena u maloprodajnim cenama, do evidencije o renoviranju objekata. Prate i spoljne faktore, poput aktivnosti konkurencije, renoviranja ulica i izmena u gradskom saobraćaju, pa čak i vremenske uslove.

Naravno, jedna od najvećih koristi ovako razvijenog analitičkog sistema je i to što mogu da sagledaju šta potrošači vole i kako bi dodatno mogli da prošire ponudu. Zato stalno isprobavaju nove ukuse, sa idejom da kupcima ponude sve ono što mogu da dobiju u restoranima ali po pristupačnijim cenama.

Izvoz usred korone

„Trgocentar“ je već 2010. imao deset pekara i sedam trgovina u svom vlasništvu. Izrastao je u veliki trgovinski lanac, a ovakav iskorak u razvoju posla tražio je novo ime, simbol i dizajn, ali da se ne prekine nit s tradicijom koja je ovom preduzeću donela reputaciju. Ono što je najviše doprinelo uspehu, važilo je i za budućnost. „A to je nastojanje budemo skroz dobri“, priča Stanojlović kako su na kraju došli do imena „Skroz dobra pekara“. Vlasnik je i tada bio ispred svog vremena, sa zahtevom da natpis bude na ćirilici, što će tek kasnije otkriti druge firme u Srbiji kao prednost koja ističe geografsko poreklo i tradiciju.

Novi vizuelni identitet pratilo je i renoviranje objekata u skladu sa idejom da se promoviše moderno i inovativno pekarstvo, koje istovremeno obezbeđuje isti kvalitet proizvoda u svakoj pekari u lancu, zasnovan na standardima kao što su ISO 9001 standarda, HACCAP-a, IFS-a i drugi. Potom su otvorili i novi proizvodni pogon, da bi 2015. godine „Skroz dobra pekara“ postala i zvanično najveći maloprodajni lanac u zemlji u svojoj delatnosti.

„Skroz dobra pekara“ danas ima 80 maloprodajnih objekata u 25 gradova u Srbiji, gde njihove proizvode svakodnevno kupuje svaki stoti stanovnik u našoj zemlji. Zahvaljujući dobro organizovanom poslovanju, uključujući i dostavu, te profesionalnoj promociji, ovaj maloprodajni lanac je odlično poslovao i u jeku krize koju je izazvala pandemija. Prema rang listi časopisa „Biznis i finansije“, koja se svake godine pravi na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR), „Skroz dobra pekara“ je 2020. godine bila peta po dobiti u svojoj industriji, odmah iza velikih kompanija „Bambi“, „Jaffa“, „Don Don“ i „Atlantic Štark“.

Žarko Stanojlović najavljuje da ove godine planiraju otvaranje 12 do 15 novih objekata u Srbiji. Lane su započeli izvoz svojih zamrznutih proizvoda na tržište EU, a uskoro će ih biti i u Ruskoj Federaciji i okolnim državama. U izvozu su zastupljeni ekskluzivni proizvodi ovog maloprodajnog lanca, poput čia peciva sa ukusima piletine, četiri vrste sira, ajvara i sira, kao i slane i slatke pite.

Planiraju da izvoz dostigne petinu ukupnog prometa do 2023. godine, a Stanojlović ne sumnja da će u tome uspeti i na najzahtevnijim tržištima, jer su celokupni uspeh do sada ostvarili upravo na visokim standardima koje su sami sebi postavili.

Naši ljudi nisu izgubili osećaj za ljudskost

U sklopu humanitarnih akcija koje „Skroz dobra pekara“ sprovodi u saradnji sa Fondacijom „Budi human“, jednom mesečno sav prihod od prodate limunade uplaćuju za pomoć bolesnoj deci. Stanojlović ističe da im je ova akcija vratila nadu da, uprkos svim teškoćama, naši ljudi nisu izgubili osećaj za ljudskost. „U danima kada sakupljamo novac za decu prodamo i do deset puta više limunade nego ostalim danima. Ljudi čekaju u redovima da bi kupili limunadu i imam utisak da se i pored tolike gužve, tada svi mi zajedno osećamo bolje, jer znamo da pomažemo onima kojima je pomoć najpotrebnija“.

Marija Dukić

Biznis i finansije 195, mart 2022.

Pročitajte i ovo...

1 komentar

Mia 14. maja 2022. - 09:16

Radnicima zakidaju platu, klasicni eksploatatori.

Odgovori

Ostavite komentar