Vremena u kojima živimo nameću konstantno nove poslovne trendove, filozofije i navike. Implementacija istih neminovna je pre ili kasnije ako se želi opstati na tržištu i biti konkurentan. Biti uspešan u svom poslu danas u osnovi znači konstantno ulaganje i unapređivanje poslovnih navika, kao i obrazovanje menadžmenta i svih zaposlenih da funkcionišu kao jedna zdrava celina.
Česta pitanja koja dobija Nikola Marjanović iz Tecor Lean&Kaizen consulting-a su: „Kada je pravo vreme da se otpočne sa Lean-om?“, „Koliko zaposlenih treba da ima naša firma da bi se isplatila investicija u unapređenja o kojima pričate?“, „Da li je potrebno da zaposlimo nekoga ko bi se u firmi bavio optimizacijom?“, a njegov odgovor uvek je isti: „Lean je poslovna kultura, to je način na koji razmišlja cela organizacija i čini je boljom iz dana u dan. Pravo vreme je sada u ovom trenutku – ono što ne uradimo danas, sutra ga možemo predstaviti kao gubitak jer smo potrošili više resursa nego što je bilo neophodno. Lean je promena načina razmišljanja ali i ponašanja svakog pojedinca kompanije i što je organizacija manja lakše je to kvalitetno uraditi, lakše je postaviti dobar temelj buduće organizacije.“
Koliko si se puta izvinuo radniku jer je napravio grešku?
Ako postavimo ovo pitanje sami sebi, odnosno onom delu menadžera koji se krije u nama shvatićemo da je suština kvaliteta, produktivnosti, povećane profitabilnosti u uspostavljanju organizacije koja kontinualno raditi na poboljšanjima u najširem smislu od uslova rada, preko iskorišćenja resursa pa do smanjenja zastoja i grešaka. A zatim sledi čvrsto utemeljena tvrdnja „Nije takav naš mentalitet, nismo mi Japanci“, slažem se da nismo ali volim da upitam „Kako to da su naši ljudi najbolji radnici kada odu u inostranstvo“? Odgovor je veoma jednostavan, ljudi bolje funkcionišu u uređenim sistemima, lakše se snalaze, bolje se osećaju pa su prirodno i produktivniji, sa druge strane organizaciona kultura je nešto što nas bez pardona nauči na određeni način ponašanja. Ako niko ne baca otpad na pod u toku rada nećemo ni mi iako smo došli iz firme gde je to bilo normalno. Baš za ovaj možda i najvažniji detalj uspotavljanja i razvoja organizacione kulture zaduženi su i odgovorni isključivo menadžeri i iz nje možemo uspostavljati sistem kontinualnog poboljšanja.
Ne pravi škart, ne primaj škart, ne prosleđuj škart
Da razjasnimo škart nije samo komad koji obrađujemo pa smo pogrešili, škart je i loša informacija, loše sračunat podatak, škart je sve ono što izaziva ma kakav trošak, ma kakav ponovni rad ili ispravku. Jedna loša, neproverena ili netačna informacija može da dodeve do sastanaka koji traju i po nekoliko sati ili dana. Na ovoj rečenici se temelji organizacija nekih od najvećih svetskih firmi u kojima je „najveći greh“ proslediti škart. Ne pravi škart u tom kontekstu znači da se sa pažnjom pristupa svakom zadatku i sve dva puta proveri, a ne primaj škart daje ovlašćenje svakome da ako posumlja u ispravnost istu vrati na prethodni korak.
Organizaciona kultura jede svaku strategiju za doručak
Ovu rečenisu su izgovorili neki mnogo pametniji od mene a ja sam potvrdio na bazi svog 15-to godišnjeg iskustva, baveći se organizacijom poslova i unapređenjem procesa. I sam sam kad kad „gurao“ unapređenja željan brzih rezultata, ali svaki put kada organizacija nije bila spremna za to – rezultati su bili kratkog daha. Tako sam i spoznao pravo značenje ove rečenice i važnost organizacione kulture, bez obzira da li se radi o maloj, srednoj ili velikoj kompaniji u kojoj sam angažovan. Shvatio sam da Lean organizacija nije organizacija koja je primenila Lean alate, već ona koja je uspela da uspostavi Lean način razmišljanja svakog pojedinca u toj kompaniji.“
Da zaključimo ukoliko smo danas predali papire za registraciju našeg novog malog preduzeća i odmah počnemo da razmišljamo o ove tri rečenice na dobrom smo putu jer ćemo stvoriti stistem i organizacionu kulturu koju će prihvatati svaki novozaposleni, ukoliko to do sada nismo uradili, onda je najbolji trenutak da krenemo put promena odmah.
„Ukoliko nemaš pola sata u toku dana da se baviš sobom i svojom firmom, onda moraš da se baviš sat vremena svakog dana“. – zaključio je Nikola Marjanović iz kompanije Tecor Consultin