Revidirani scenariji, alternativni scenariji, alternative alternativnih scenarija… Ovako trenutno izgledaju ekonomska predviđanja o tome kuda vodi najnovija, „majka svih kriza“. Došli smo u situaciju da nema te ekonometrije ni super računara koji mogu da iskalkulišu šta sve može krenuti po zlu kada histerija u svetskoj politici buja brže i od inflacije. NBS, za sada, ima dva scenarija: osnovni koji je revidiran i alternativni, u slučaju daljeg pogoršanja globalne situacije.
„U januaru ove godine, svi najvažniji makroekonomski pokazatelji su upućivali da će srpska privreda, posle prošlogodišnjeg oporavka od pandemije koji je imao najveći učinak u regionu, nastaviti sa snažnim rastom. Onda je izbio rat u Ukrajini, koji je zaoštrio energetsku krizu, dodatno poskupeo sirovine i još više iskomplikovao lance snabdevanja. Usled toga, revidirali smo svoje makroekonomske projekcije na globalnom nivou, i shodno tome i projekcije za Srbiju“, saopštila je nedavno Julija Usljugova, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.
Govoreći na skupu o otpornosti srpske privrede na krize, koju je prošlog meseca organizovala Nemačko-srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje, predstavnica MMF-a je javno izrekla nešto što se retko čuje od takve institucije – da ekonometrija gubi bitku sa politikom. Usljugova je upozorila da sve projekcije MMF-a, ali i svih drugih finansijskih institucija „treba uzeti sa jako velikom dozom rezerve“. Razlog je u tome što je nemoguće precizno kvantifikovati rizike koje može proizvesti dalje zaoštravanje ratnog koflikta, ali ni lančane posledice političkih odluka koje su već preoblikovale i tek mogu radikalno izmeniti lični opis globalne ekonomije.
Procenti „tamo-amo“
Ovakav splet zdravstvene, ekonomske i političke krize koje se nadovezuju jedna na drugu je redak u istoriji, i zato u situaciji koju su neki makroekonomisti sadomazohistički nazvali „majka svih kriza“ više se ne govori o ekonomskim prognozama, već o mogućim scenarijima. Ali ni scenariji nisu imuni na brzinu kojom loše vesti prestižu jedna drugu, pa sada imamo inflaciju revidiranih scenarija i alternativnih scenarija, pri čemu se alternativni „razvrstavaju“ po težini mogućih posledica, ili po principu „ništa u ovoj krizi nije toliko loše da ne bi moglo biti i gore“.
Kada je reč o globalnim kretanjima, projekcije se kreću kao cene brzo kvarljive robe na pijaci – ujutru jedna, pred kraj pijačnog dana sasvim druga brojka. Prema poslednjoj prognozi MMF-a, globalni rast privrede će pasti sa 4,4% na 3,6%, a evrozone sa 3,9% na 2,8%. ECB je umanjila rast evrozone sa 4,2% na 3,7%, a u najlošijem scenariju on bi mogao da iznosi svega 2,3%.
Prognoze o kretanju prosečne inflacije u evrozoni do kraja godine su sledeće: MMF trenutno tipuje na 5,3%, Consensus Forecasts se kladi na 6,5%, a ECB – koja je krajem prošle godine potpuno promašila sa projekcijama ovogodišnje inflacije – sada predviđa 5,1%, ali napominje kako nije nemoguće da ona dostigne i 7,1%. U tom slučaju, inflacija bi mogla bi da se primiri tek za dve godine. ECB je inače razvila dva dodatna alternativna scenarija – nepovoljni i teški, pri čemu nije baš jasno ni šta je u onom osnovnom a revidiranom uopšte povoljno.
Narodna banka Srbije je, shodno okolnostima, takođe preinačila svoje makroekonomske projekcije za Srbiju i za sada se zadržala na samo dva scenarija: osnovnom (revidiranom) i alternativnom u slučaju dodatnog pogoršanja globalne situacije.
Nada umire poslednja
Osnovi scenario NBS je, slično projekcijama većine drugih centralnih banaka i međunarodnih institucija, zasnovan na pretpostavkama da se političke tenzije neće dalje zaoštravati, te da će shodno tome početi da se stabilizuju lanci snabdevanja i slabe inflatorni pritisci u drugoj polovini ove godine.
Prema majskoj projekciji, NBS očekuje da će se međugodišnja inflacija do kraja godine zaustaviti na 8%, dok bi u okvire ciljanih granica trebalo da se vrati u drugoj polovini naredne godine. Nove projekcije su zasnovane na pretpostavkama da će cena primarnih poljoprivrednih proizvoda rasti za oko 17% u ovoj godini, a da će prosečna cena nafte u 2022. iznositi 102,6 dolara po barelu. U ovoj računici uzeti su u obzir i rast projektovane inflacije u evrozoni, rast premije rizika za zemlje u razvoju u koje spada i Srbija i jačanje američkog dolara prema evru.
Ukalkulisani rizik je i negativni učinak na poljoprivredu usled rasta cene i problema sa nabavkom đubriva, što bi se posledično odrazilo na inflaciju, privredni rast i deficit tekućeg računa, ali su u projekciji uzete u obzir i mere koje je država već preduzela da opasnost od nestašica đubriva svede na najmanju meru. Uprkos izraženim globalnim pretnjama u pogledu cena hrane i energenata, predviđa se da će bazna inflacija u ovoj godini ostati ispod ukupne inflacije zahvaljujući očuvanoj stabilnosti deviznog kursa.
Ranije prognozirani rast BDP-a u rasponu od 4% do 5%, sada je snižen na 3,5% do 4,5%. Sporiji rast se predviđa u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu, projekcija uzima u obzir smanjenu proizvodnju uglja i električne energije, a u oblasti usluga negativni efekti se očekuju u saobraćaju, trgovini, turizmu i ugostiteljstvu.
Pretpostavlja se i da će usporiti investicije i izvoz, dok bi s druge strane moglo doći do kratkoročnog rasta potrošnje zbog promene ponašanja potrošača i uvećanja zarada u privatnom sektoru, „premda će raspoloživi dohodak za potrošnju, ukupno posmatrano, biti niži od prethodno očekivanog zbog viših cena energenata i hrane, a moguće i zbog sporijeg rasta zaposlenosti“. Zalihe će takođe rasti u kratkom roku, zbog ograničavanja izvoza poljoprivrednih proizvoda i formiranja strateških zaliha energenata i hrane.
Deficit tekućeg računa je povećan sa ispod 5% na 6,5% BDP-a, na osnovu ostvarenog deficita u prvom tromesečju, i predviđanja o padu privrednog rasta u evrozoni uz istovremeni rast inflacije. Projekcija predviđa rast izvoznih i uvoznih cena energenata, hrane, prerađenih proizvoda, metala i industrijskih sirovina usled posledica rata u Ukrajini i daljih komplikacija u lancima snabdevanja, pri čemu će na veći tekući deficit prvenstveno uticati poskupljenje energenata. Ipak, očekuje se da će tekući deficit biti u najvećoj meri pokriven neto prilivom SDI, koji je projektovan na oko 2,8 milijardi evra.
Alternativa „ne ostvarilo se“
Alternativni scenario Narodne banke Srbije zasnovan je na nepovoljnom scenariju ECB-a o daljim ekonomskim posledicama po evrozonu usled pogoršanja političkih i ratnih tenzija, a koje bi se mogle negativno odraziti i na Srbiju.
Evropska centralna banka predviđa da bi dalje zaoštravanje vojnog i političkog sukoba dodatno poskupelo energente i poremetilo lance snabdevanja toliko da bi to izazvalo prekide poslovanja u brojnim industrijama i uslugama. Ovakva neizvesnost bi uvećala nestabilnost na finansijskim tržištima, poremećaje u tokovima kapitala, premije rizika i troškova finansiranja, i dodatno umanjila investicije.
Prema procenama ECB-a, realni rast evrozone u ovakvom scenariju mogao bi biti niži za 1,2 procentna poena u 2022. godini, a inflacija viša za 0,6 procentnih poena nego u osnovnom scenariju, što bi se najverovatnije u sličnoj meri odrazilo i na ekonomska kretanja u Srbiji.
Uzimajući u obzir ovakve projekcije, NBS je u alternativnom scenariju iznela pretpostavku da će cena primarnih poljoprivrednih proizvoda rasti za oko 27% u ovoj godini, a da će prosečna cena nafte u 2022. iznositi 117 dolara po barelu. Usled povećane premije rizika, privredni rast Srbije u 2022. godini bi se kretao u rasponu od 2,5% do 3,5%, uz niži doprinos potrošnje i investicija nego u osnovnom scenariju. Zbog nepovoljnijih odnosa razmene, tekući deficit bi porastao na 8% do 9% BDP-a, dok bi inflacija mogla biti viša za oko 1 procentni poen u odnosu na osnovni scenario.
Pošto je sve izvesnije da u aktuelnom političkom sukobu neće ostati ni grama razuma na lageru a histerija buja brže i od inflacije, niko ne može sa sigurnošću da predvidi šta sve može krenuti po zlu, pa ćemo verovatno uskoro dobiti i alternative alternativnih scenarija.
Zorica Žarković
Finansije TOP 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije
Foto: Ante Hamersmit, Unsplash