Naslov ove vesti vas uopšte nije slagao – besplatan prevoz zaista nije smanjio broj automobila na ulicama Luksemburga – ali za to postoji više razloga. Jedan od njih je nedovoljno vozila javnog prevoza ali i jeftino gorivo za vozače u toj zemlji. Tek kada se to promeni, kažu stručnjaci, u toj zemlji moglo bi se očekivati i smanjenje gužvi na ulicama.
Mala evropska država Luksemburg, poznata kao zemlja sa najvećim prihodima po glavi stanovnika, ima populaciju od svega 640.000 osoba. Možda baš zbog dobrog imovinskog stanja veliki broj ljudi u njoj može da priušti automobil. Naime, u ovoj zemlji je u 2020. na 1.000 ljudi dolazilo 696 automobila, što je najveća gustina vozila na Starom kontinentu. Skoro devet od deset luksemburških domaćinstava tada je imalo lično vozilo, a svaka deseta porodica je imala dva ili tri automobila. Zbog takve imovinske situacije, ali i jeftinog goriva usled niskih akciza, luksemburški putevi bili su veoma često zakrčeni.
Kako bi smanjila zavisnost svojih građana od automobila, vlast ove države je 29. februara 2020. učinila celokupni javni prevoz besplatnim, kako bi se što više ljudi vozilo njim. Ovaj eksperiment koštaće je 41 miliona evra. Odnosno koštaće gađane, budući da prevoz i dalje oni finansiraju, samo ne kroz kupovinu karata već kroz poreze i takse.
Čini se da njima to ne smeta, šta više, građani kažu da sada zahvaljujući besplatnom prevozu mogu slobodnije da putuju i da bolje upoznaju svoju zemlju, ali i da im on donosi značajne uštede na godišnjem nivou.
Međutim, osim što imaju lepe reči za ovu inicijativu, oni nisu uradili praktično ništa na smanjenju broja automobila. Ovog maja gužve na luksemburškim putevima bili su iste ili čak i veće nego u maju 2019. godine, dakle pre uvođenja besplatnog prevoza.
Zašto Luksemburžani i dalje voze?
Više je razloga za ovakve rezultate. Različita istraživanja pokazuju da besplatan prevoz neće nužno ljude preokrenuti ka korišćenju autobusa, tramvaja i vozova, već će to pre učiniti poksupljenje korišćenja automobila. Takođe, prevoz bi morao biti efikasniji i prazniji ako vlast želi da ga većina građana koristi.
Osim toga, Luksemburg je veoma specifična sredina koja na dnevnom nivou privlači veliki broj stranaca. Naime, zbog skupih nekretnina i visokih troškova života u toj zemlji, veliki deo njene radne snage (46 odsto) živi u okolini i svaki dan putuje u Luksemburg na posao. Najveći broj radnika, oko 100.000 njih, dolazi iz Francuske, a dvostruko manji iz Nemačke i Belgije. Za njih je najbolja opcija da dolaze na posao svojim vozilima jer tako ne gube na vremenu. Na taj način i oni doprinose gužvama na putevima.
Prvo šargarepa, a kasnije štap
Luksemburška vlast je svesna činjenice da će smanjiti broj automobila na ulicama tek kada vožnja dovoljno poskupi da se ljudima više ne isplati da svuda idu kolima. Međutim, ona to neće učiniti sve dok ne uradi sve što je u njenoj moći da prvo prilagodi javni prevoz potrebama građana.
Prema nekim istraživanjima, trebalo bi povećati broj polazaka vozila javnog prevoza, ali i uvesti neke nove linije ka mestima na periferiji zemlje. Takođe, trebalo bi i urbano planiranje uskladiti sa ovim projektom, kako bi određena mesta koja građani u velikoj meri posećuju bila bolje povezana, ali i kako bi ostalo više prostora za javni prevoz i za vozila u kojima se prevozi više ljudi odjednom.
Na tome se već uveliko radi ali ovo nisu radovi koji mogu biti završeni u kratkom roku, tako da će se Luksemburžani verovatno još godinama neće izlaziti iz automobila zahvaljujući najjeftinijem gorivu u Evropi.
Izvor: Blumberg
Foto: Pixabay