U čije će ruke preći bogatstvo stečeno u prošlom veku koje su zaradili ’bejbi bumersi’, ekonomska sila ili generacija rođena posle Drugog svetskog rata (1949-1964)?
Jasno je da će nasledstvom rukovoditi milenijalci kojih je pred samu pandemiju Covid 19 bilo više od posleratnih prethodnika. I, nije samo njih više, već je više i bogatstva koje će se proslediti, tačnije naslediti.
Po uglednijim statističarima koji se generalno bave raspodelom novca u svetu, prošla 2021. se završila povećanjem sveukupnog svetskog bogatstva za 28.7 triliona dolara. Kraj godine dočekan je sa ukupno 418,3 triliona bogatstva.
Pitanje ’U čije ruke ide ovo nasleđe?’ jeste opšte, ali cela slika sveta, bogatih i njihovih naslednika, njihovog međusobnog odnosa kao i odnosa prema novcu, mnogo govori o tokovima koji će tek ovladati svetom.
Ko ostavlja bogatstvo, šta je sa njim namerio, kome ga ostavlja i kako?
Raspodela bogatstva
Aktuelna slika sveta sa raspodelom bogatstva kaže da su SAD i Kina, sa Hong Kongom i Makaom, vodeće. Njihovi bilioneri zajedno (oko 1500) zapravo su polovina svetskog broja bilionera. Ako se tome doda i podatak da je prošlu godinu završilo 56 miliona Amerikanaca kao zvanični milioneri (njihova imovina vredi više od jednog miliona), zanimljivo je ispratiti analizu jednog američkog advokata i inače eksperta za nasledstvo, porez i knjigovodstvo. Njegovo posebno interesovanje je nasleđe milenijalaca od svojih prethodnika, ekonomske sile, čuvenih ’bejbi bumersa’.
Advokata Dejvida Jorka zanima ko će naslediti ’cunami’ (kako ga je u analizi nazvao) bogatstva koje su napravili ’bejbi bumersi’? Po njegovim statistikama, radi se o 60 triliona dolara (u SAD) koje će milenijalci dobiti koji su za sada, napravili 5 triliona. Tvrdi da će ovo biti najveći transfer bogatstva u istoriji.
Stihijski
Na žalost, iskustvo sa nasleđivanjem i naslednicima, što iz lične prakse što iz analize slučajeva kolega, advokatu Jorku govori da će se ovaj ’cunami’ odigrati prilično spontano, bez plana, dobrog pravca, značenja i svrhe. Predviđa da će ovakvo stihijsko preuzimanje biti više izraženo kod najbogatijih pojedinaca.
Inspiracija Jorku bili su rezultati velikog istraživanja od pre 5 godina koje je sproveo U.S. Trust:
Više od polovine bogatih naveli su da bi njihove porodice videle mnogo benefita ako bi se ustanovio set principa koji bi naslednicima bili vodilja kroz smisao i svrhu bogatstva. A njih samo 10% sprovode u delo ustanovljenje i primenu ovakvih principa
75% veoma bogatih misle da je važno da svojoj deci ostave nasledstvo, ali samo 20% veruje da su njihova deca spremna da preuzmu toliko bogatstvo.
Svemu tome treba dodati i dragocen podatak da je trećini dece bogatih jasno i glasno rečeno šta od njih roditelji očekuju da postignu sa nasledstvom. Zanimljvo i jednako važno je da je samo 5% dece veoma bogatih obrazovano da bi se nosilo sa svim aspektima koje život sa bogatstvom nosi.
Jork je napisao u dodatku analize:
„Nije ni čudo što prosečno američko nasleđe sledeća generacija potroši za 18 meseci. A u slučaju najbogatijih, polovina njihovog imetka se potroši u proseku za samo 8 godina.“
Šta rade najbolji?
Šta je savet onima koji su očigledno znali da naprave bogatstvo, ali ne snalaze se najbolje u prosleđivanju stečenog mlađima? Sledeći staru narodnu ’Bogatstvo ne možeš sa sobom u grob poneti’, sledi zdrav nastavak da se to isto bogatstvo može ostaviti da živi kroz naslednike.
Iz iskustva advokata Jorka porodice koje opstaju kao bogate i imaju naslednike ravne sebi ili bolje od sebe, slede nekoliko važnih pravila u životu:
Jasno im je ko su, u šta veruju i šta vrednuju i sve to jasno iznose i ponavljaju svojim naslednicima. Recimo, porodice koje insistiraju na mudrosti, znanju i integritetu, insistiraju i na obrazovanju svoje dece. Drugi, kojima su pokretači darežljivost i saosećanje, rade na formiranju fondova i decu usmeravaju u istom pravcu.
Jasno definišu uloge i odgovornosti u okviru porodice i svojoj deci ostavljaju precizne odgovore na pitanja ’Šta mogu da očekujem kao deo ove porodice?’ ili ’Šta se od mene ovde očekuje?’
Naslednici se pripremaju u svakom smislu, a pre svega znanjem i veštinama iz oblasti investicija, budžetiranja i uopšte ekonomski se opismenjavaju.
Ova 2022. godina za sada kaže da je i dalje vodeća raspodela bogatstva u rukama Amerikanaca koje slede Evropljani, a za njima su stanovnici azijsko-pacifičkog dela sveta. Kinezi kao velika ekonomska sila nose veliki deo kolača bogatstva, ali njihovi naslednici će se tek pokazati. Budu li se od ’zapadnjaka’ brže i bolje ekonomski opismenjavli, povešće svetsku priču bogataša. Pokazaće se na delu, a za tim će uslediti i brojevi.
Izvor: Bonitet.com
Foto: Pixabay