Najveći poverioci Srbije su kupci evroobveznica kojima naša zemlja, prema poslednjim dostupnim podacima Uprave za javni dug, duguje ukupno 8,9 milijardi evra.
Ko su kupci srpskih hartija od vrednosti?
Zvanični podaci s kraja jula ove godine pokazuju da je Srbija zadužena 35,07 milijardi evra, što je 50,07 odsto BDP.
Kao što je portal N1 već objavio, izveštaj Uprave za javni dug pokazuje da su najveći poverioci Srbije su kupci evroobveznica kojima dugujemo 8,9 milijardi evra, pa kupci državnih dugoročnih dinarskih hartija kojima dugujemo 7,04 milijarde evra.
Podaci o vlasništvu nad državnim hartijama od vrednosti nisu javno dostupni, odnosno – ne objavljuju se javno.
Evroobveznice
Kod kupovine hartija od vrednosti koje emituje neka država, treba razlikovati prvu (primarnu) kupovinu od onih koje uslede nakon nje, na takozvanom – sekundarnom tržištu.
Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum Securities, za portal N1 objašnjava da primarne emisije evroobveznica obično sprovodi sindikat investicionih banaka.
„A, osim njih, kupci u primarnoj emisiji su njihovi krupni klijenti – institucionalni investitori (uglavnom investicioni fondovi)“, pojašnjava Gujaničić.
Sekundarno tržište se odvija uglavnom putem OTC-a (vanberzanskog tržišta), premda se, kako dodaje – deo prometa ostvaruje i na pojedinim evropskim berzama.
„Sekundarno tržište je namenjeno takođe krupnijim investitorima s obzirom da je minimalna vrednost kupovine za većinu emisija 100.000 evra (dolara). Struktura vlasništva se ne objavljuje javno, a svakako je mnogo diversifikovanija nego nakon primarne prodaje. U poslednje vreme sve više naših građana kupuje evroobveznice s obzirom da donose mnogo veći prinos od kamata na depozite u bankama“, ističe naš sagovornik.
Investitori na domaćem tržištu
Na domaćem tržištu kupci dužničkih hartija su mahom domaće banke i njihovi klijenti, što se opet svodi na to da su krajnji vlasnici, prema rečima Nenada Gujaničića – mahom inostrane banke i međunarodni institucionalni investitori.
„Od domaćih ulagača, značajniji učesnici su domaći institucionalni investitori – penzioni fondovi, osiguranja, investicioni fondovi… – dok su domaća fizička i pravna lica marginalni po prometu. Kod ovih hartija je sekundarno tržište prilično slabo, postoji i putem OTC-a i preko Beogradske berze, ali se veliki deo ovih hartija drži do njihovog dospeća“, zaključuje sagovornik N1.