Inspekcija je utvrdila da Javno preduzeće za skloništa već čitavu deceniju posluje sa gubitkom, a veći deo njegovih prostorija je nefukncionalan ili su mu potrebne popravke. To znači da u slučaju rata dobar deo naših građana ne bi bio adekvatno zaštićen.
Efikasno upravljanje javnim skloništima u Srbiji nije moguće jer je ova oblast neutvrđena, a javnom preduzeću koje njim upravlja nedostaju resursi, ocenjuje Državna revizorska institucija (DRI).
„Način održavanja skloništa za sklanjanje stanovništva nije adekvatno propisan, što u praksi otežava nihovo održavanje, kao i sprovođenje tehničke kontrole i inspekcijskog nadzora nad njima“, navodi se u izveštaju.
Kako piše Nova ekonomija, pored toga nisu u dovoljnoj meri obezbeđena finansijska sredstva neophodna za adekvatno održavanje javnih skloništa, a nedostaju i određeni stručni kadrovi.
Pojedina skloništa više nisu upotrebljiva
„Postojeći nivo održavanja javnih skloništa nije dovoljan da obezbedi očuvanje njihove sigurnosti i funkcionalnosti na duži rok. Pojedina javna skloništa ne pružaju predviđeni stepen zaštite jer određeni nedostaci utvrđeni kroz tehničku kontrolu i inspekcijski nadzor nisu otklonjeni ni nakon više godina“, navela je DRI.
Od ukupno 1.442 koja postoje u Srbiji, ukupne površine oko 285.000 kvadratnih metara, tehnička kontrola u toku godine se izvrši na malom broju njih zbog manjka radne snage. Zato neka od skloništa nisu više upotrebljiva, a neka su ocenjena kao „nezadovoljavajuća“.
Inspekcijskim nazorom 426 javnih skloništa u periodu od 2019. do 2022. godine, Sektor za vanredne situacije je utvrdio da 11 njih nije upotrebljivo, 311 je upotrebljivo „uz određene nedostatke“, dok je samo 84 njih bilo bez nedostataka.
Tom prilikom je inspekcija izrekla više od 2.000 mera u vezi sa tekućim i investicionim održavanjem, od čega je Javno preduzeće „Skloništa“, koje upravlja njima, realizovalo oko 450 mera.
Ovo preduzeće, kako se navodi, otežano održava javna skloništa koja u mirnodopskim uslovima stanari koriste kao ostave jer obaveze stanara nisu jasno uređene.
Kako ovo javno preduzeće privređuje?
Preduzeće „Skloništa“ sredstva za obavljanje svoje delatnosti uglavnom obezbeđuje od davanja u zakup prostorija i poslovnog prostora. Međutim, od 1.442 javna skloništa, dve trećine nije pogodno za izdavanje. Kod trećine koja je pogodna za izdavanje svako četvrto nije izdato jer nema zainteresovanih zakupaca. Stoga, princip samoodrživosti, kroz izdavanje u zakup, kod većine javnih skloništa nije primenljiv.
Skloništa se uglavnom izdaju i koriste kao magacinski prostor, garažna mesta, prostor za obavljanje kulturnih delatnosti (muzički i plesni studio), za obavljanje sportskih aktivnosti (teretana, fitnes klub, škola sporta), komercijalne svrhe (arhiva, štamparija, obućarska radnja, medicinska ordinacija, prodajni prostor) i druge.
Do 2012. godine, JP „Skloništa“ je imalo dodatni izvor sredstava – naknade za skloništa. Kako je navela DRI, njihovo ukidanje je imalo značajan uticaj na poslovanje preduzeća, jer ono od 2013. godine konstantno posluje sa gubitkom.
Naime, do 2012. godine je postojala obaveza investitora da, ukoliko ne gradi sklonište, uplati naknadu za sklonište JP „Skloništa“ u visini od dva odsto od ukupne vrednosti građevinskog dela objekta. Ta obaveza je međutim ukinuta kroz izmene i dopune Zakona o vanrednim situacijama.
Nedovoljno sredstava
U periodu od 2019. do 2022. godine, najznačajniji izvor sredstava za obavljanje delatnosti bili su prihodi od zakupa skloništa i garažnih mesta, koji su se u proseku kretali oko 118 miliona dinara godišnje.
Od drugih izvora sredstava za obavljanje delatnosti, jedino značajni su bili prihodi od zakupa poslovnog prostora i lokala, koji su se u proseku kretali oko 52 miliona dinara godišnje, u navedenom periodu.
Pritom, sredstva obezbeđena od davanja u zakup poslovnog prostora i lokala nisu predviđena samo za održavanje skloništa, već su predviđena i za održavanje poslovnog prostora i lokala.
Podaci pokazuju da oko dve trećine javnih skloništa nije pogodno za izdavanje, što znači da kod njih princip samoodrživosti nije ni primenljiv.
Tačnije, 951 javno sklonište, od 1.442 kojima upravlja JP „Skloništa“, ne mogu se izdati jer se nalaze jedan ili dva nivoa ispod zemlje, nemaju instalacije za mirnodopsko korišćenje, sanitarni čvor, prirodno svetlo i ventilaciju i/ili nemaju odgovarajući prilaz, a neka su čak podložna i plavljenju, naveli su predstavnici JP „Skloništa“ prilikom intervjua datog DRI radi dodatnih objašnjenja stanja na terenu.
Nedostatak kadrova dodatni problem
Kao još jedan od problema u poslovanju, prema izveštaju Državne revizorske institucije u JP“Skloništa“, navodi se i nedostatak kadrova odnosno izvršilaca. Samim tim, postoji rizik da se javna skloništa ne održavaju na odgovarajući način.
U preduzeću postoje dve organizacione jedinice, a to su Sektor za tehničke poslove i Kontrolno telo. Sektor za tehničke poslove obavlja poslove u vezi sa održavanjem javnih skloništa, dok Kontrolno telo obavlja poslove u vezi sa tehničkom kontrolom javnih skloništa.
Tako je prema podacima u periodu od 2019. do 2022. godine u Sektoru za tehničke poslove u proseku nedostajalo oko 40 odsto izvršilaca, dok je u Kontronlnom telu u proseku nedostajalo oko 60 odsto izvršilaca, u odnosu na sistematizovan broj.
Pritom, ovom javnom preduzeću nedostaje oko trećine izvršilaca, od 177 koliko je predviđeno sistematizacijom.
Kako bi skloništa zapravo trebalo da izgledaju?
Javna skloništa se nalaze na teritoriji 36 jedinica lokalne samouprave. Najviše ih je na teritoriji Grada Beograda, oko 68 odsto, odnosno 980 javnih skloništa, zatim na teritoriji Grada Novog Sada (154) i na teritoriji Grada Niša (53).
Kada je u pitanju Grad Beograd, posmatrano po gradskim opštinama, najviše ih ima na teritoriji Novog Beograda (244 javna skloništa), zatim na teritoriji Zvezdare (132) i Rakovice (130 javnih skloništa).
Sklonište namenjeno za zaštitu stanovništva od ratnih dejstava mora da ima zatvorene i funkcionalno povezane prostorije koje obezbeđuju zaštitu od mehaničkog, toplotnog, radijacionog i hemijskog dejstva oružja.
Takođe, mora da ima ulaz i pomoćni izlaz koji su otporni na udarni talas eksplozije, kao i da poseduje ugrađena sredstva, opremu i uređaje za zaštitu otvora i za zadovoljavanje neophodnih fizioloških potreba lica predviđenih za boravak u skloništu.
Izvor: Nova ekonomija
Foto: 11287688, Pixabay