Najveća evropska privreda završila je 2023. godinu u recesiji, tj. sa ekonomskim padom od 0,3 odsto. Prema preliminarnim podacima, kontrakcija se nastavila i u januaru, a procene analitičara i stručnjaka sugerišu da će se isto nastaviti i kroz celu 2024. godinu. Kako se radi o dugogodišnje najvećem spoljnotrgovinskom partneru Srbije, kažu ekonomisti, uticaj na Srbiju je neminovan.
Problemi u lancima snabdevanja, trajni inflatorni pritisci (pre svega skupi energenti), slabija potražnja za proizvodima i visoke kamate učinile su svoje. Industrijska baza nemačke privrede (bez građevinarstva) pala je preko 2 odsto preko cele godine, a prema podacima agencije Market Economics, indikator ekonomske aktivnosti u privatnom sektoru nastavio je da pada i u januaru (još 0,3 odsto).
Ako je verovati nedavnoj izjavi nemačkog ministra finansija Kristijana Lindnera, koji se osvrnuo na nazivanje Nemačke „bolesnikom Evrope“, najveća evropska privreda nije „bolesna“, samo je malo „umorna“. Ali, kako je istakao i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić, „kada se Nemačka zakašlje, Srbija dobije upalu pluća“.
Da su posledice negativnih privrednih trendova u Nemačkoj vidne, Vučić je istakao na Davosu navodeći da nije bilo pada nemačke privrede, srpski BDP bi u 2023. porastao za čitav bod više.
Ali, kako u praksi izgleda tih izgubljenih 1 odsto rasta na papiru?
Srbija bi mogla da trpi značajne posledice
Kako za „Blic Biznis“ objašnjava dr Veljko M. Mijušković, ekonomista i docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, uticaj nepovoljnih dešavanja u nemačkoj ekonomiji na Srbiju jeste i može biti značajan s obzirom na različite aspekte ekonomske povezanosti između naše dve zemlje.
– Nemačka je jedan od najvećih trgovinskih partnera Srbije. Ako njihova ekonomija doživi recesiju ili opadne, to može smanjiti potražnju za srpskim izvoznim proizvodima što rezultira negativnim uticajem na srpski izvoz i ekonomski rast, kaže Mijušković.
Pored toga, kako kaže s obzirom da nemačke kompanije često ulažu u Srbiju, otvarajući nova radna mesta i doprinoseći ekonomskom razvoju zemlje, ukoliko bi se situacija promenila na gore u nemačkoj ekonomiji, postoji opasnost da bi to uticalo i na odluke o investicijama tj. potencijalno bi bio smanjen priliv stranih direktnih investicija u Srbiju iz Nemačke.
– Promene u nemačkoj ekonomiji mogu uticati i na globalna finansijska tržišta, uključujući i međunarodne investicije u Srbiji. Ako dođe do nestabilnosti na svetskim tržištima to će svakako uticati loše na ekonomsku situaciju u Srbiji.
– Ako nemački turisti smanje svoja putovanja zbog ove nepovoljne situacije, to može da se oseti i u domaćem turizmu, jer i on zavisi od posetilaca iz evropskih zemalja, kaže on.
On navodi da bi sa promenom ekonomske situacije u najvećoj ekonomskoj sili EU moglo da utiče na opšte ekonomske ulove u EU generalno i da bi se to moglo odraziti i na Srbiju kao zemlju kandidata.
Koje industrijske grane u Srbiji mogu da se nađu na najvećem udaru?
Mijušković ističe da ako dođe do daljeg pogoršanja nemačke ekonomije to pre svega može imati negativne posledice na izvozno orijentisanu ekonomiju Srbije, kao i na uslužni sektor. Konkretno na udaru u Srbiji bi se našle: automobilska industrija, metalurgija, poljoprivredna i prehrambena industrija, građevinski sektor, turizam.
– Srbija ima značajan sektor automobilske industrije, sa prisustvom nekoliko velikih proizvođača i dobavljača. Ako dođe do smanjenja potražnje za vozilima ili komponentama u Nemačkoj, to će negativno uticati na domaće izvoznike u ovoj industriji, kaže Mijušokvić.
Što se metalne industrije tiče, uključujući proizvodnju metala i metalnih proizvoda, ona takođe može biti podložna promenama u nemačkoj ekonomiji. On tvrdi da isto važi i za izvoz srpskih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
– Povezanost sa nemačkim investitorima i građevinskim kompanijama može dovesti do izazova u građevinskom sektoru ako dođe do opadanja nemačkih investicija ili potražnje za građevinskim uslugama, kaže Mijušković.
Izvor: Blic Biznis
Foto: Pixabay