Prema rang listi objavljenoj u najnovijoj godišnjoj ediciji Finansije TOP u izdanju ekonomskog mesečnika Biznis i finansije, Raiffesen banka je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2023. godini, sa ostvarenom dobiti od 21,4 milijarde dinara. Dunav osiguranje je prvo na listi osiguravača, sa premijom koja je lane premašila 40 milijardi dinara. Predstavnici finansijskog sektora predviđaju da će se inflacija u Srbiji verovatno obuzdati u skorije vreme, ali da nije realno očekivati smanjenje bilo kojih potrošačkih cena, uključujući i cene finansijskih proizvoda.
Trendovi
9. FINANSIJSKA TRŽIŠTA KAO BOJNO POLJE: Ratne igre bankara
Iako već dvije godine vijestima dominira rat u Ukrajini, među globalnim igračima puno veću zabrinutost izaziva potencijalni direktni sukob SAD i Kine. Na finansijskim tržištima uveliko se razigravaju mogući scenariji sukoba, kako bi se predvidjele posljedice prije svega na zapadne ekonomije koje počivaju na finansijskim tržištima.
12. NEUSPEH REGULATORA U BORBI PROTIV PRANJA NOVCA: Legalna preduzeća lakša meta nego kriminalci
Uprkos ogromnoj i skupoj međunarodnoj mašineriji u borbi protiv pranja novca, u svetu se godišnje zapleni tek oko tri milijarde dolara, ili 0,1% ukupnih ilegalnih prihoda. Nasuprot tome, sprovođenje važećih propisa i plaćanje kazni za učinjene propuste, svake godine košta banke i druge kompanije preko sto puta više, pa ispada da su legalna preduzeća lakša meta za regulatore, nego kriminalci. Veliki deo bankarskih i državnih troškova za ove namene preliva se na građane, koji zbog potpuno promašenih mera trpe i najveću štetu od organizovanog kriminala, navodi se u malobrojnim istraživanjima o ovoj, kako tvrde istraživači, politički kontraverznoj temi.
14. POBUNA NA TRŽIŠTU KREDITNIH KARTICA: Trgovci uzvraćaju udarac
Nakon američkih trgovaca, tužbu protiv kompanija Visa i Mastercard zbog previsokih naknada pokrenula su i preduzeća u Velikoj Britaniji. Spor koji je u SAD vođen bezmalo dve decenije okončan je ovog marta nagodbom. Takvim ishodom mnogi nisu zadovoljni i traže da se zakonski obuzda prevelika dominacija ovih korporacija, koje drže preko tri četvrtine kartičarskog tržišta u zapadnim zemljama. Istovremeno, u ponudi je sve više alternativnih načina plaćanja, čije korišćenje potpuno zaobilazi tehnologiju na kojoj su Visa i Mastercard izgradili svoja carstva.
18. OPORAVAK PRIVREDE SRBIJE: Održivost u teško predvidivim okolnostima
Neizvesnosti oko predstojećih izbora u svetu, posebno u SAD, geopolitičke tenzije koje se ne smiruju i privredna stagnacija u zemljama EU koje su naši ključni spoljnotrgovinski partneri, predstavljaće značajne izazove za rast i njegovu predvidivost u narednom periodu. U takvim okolnostima, važno je da kreatori ekonomske politike usmere pažnju na konkurentnost izvozno orijentisanog dela privrede i rast domaćih privatnih investicija.
20. RASTE ZADUŽIVANJE PRIVATNOG SEKTORA: Kad je dug zao drug
Zbog rasta javnog duga zabrinuti su i stručnjaci i javnost, ali se o sve većem privatnom zaduživanju malo govori. A spoljašnji privatni dug je od 19,7 milijardi evra iz 2022. već na kraju prošle godine uvećan za celu milijardu. Još je brži rast unutrašnjeg privatnog duga. Od 28,5 milijardi evra koliko su 2022. iznosile obaveze privrede i stanovništva, za godinu dana uvećane su na 30,8 milijardi evra. Iako ekonomisti ne očekuju finansijsku nestabilnost, upozoravaju da treba pažljivo pratiti parametre o zaduženosti privatnog sektora.
22. SNEŽANA MITROVIĆ, predsednica Računovodstvene komore Srbije: Sistem e-faktura nije dobar ni za računovođe, ni za državu
Reforma je dobra onoliko koliko olakša posao i život onima na koje se odnosi, a u slučaju Sistema elektronskih faktura (SEF), 95% računovođa potpuno je nezadovoljno uvođenjem e-faktura u Srbiji. Više stotina njih je u anketi koju je sprovela Računovodstvena komora Srbije (RKS) navelo da im je dupliran posao i da su uvedeni u pravnu nesigurnost kao i poreski obveznici za koje vode poslovne knjige. RKS zbog toga traži hitne izmene Zakona o elektronskom fakturisanju.
26. KAKO SE GOMILAJU TROŠKOVI IZVRŠNOG POSTUPKA Što se pre plati, manje košta
Firme i građani koji su kroz izvršni postupak platili neki dug, ističu da su im dodatni troškovi „odrali kožu s leđa“, dok izvršitelji tvrde da je njihov posao težak, a zarada skromna. Koliko je ko u pravu teško je ustanoviti. Tarifu troškova i naknada propisalo je Ministarstvo pravde, nije ostavljeno na volju ni jednoj ni drugoj strani, a poslednje izmene su donekle išle u korist dužnika. Ipak, ne postoje podaci o iznosu dugova koji stignu do izvršitelja, koliki je procenat njihove naplate i koliko košta sam izvršni postupak.
28. FINANSIJSKI DIREKTORI U CENTRALNOJ EVROPI O PRIMENI VEŠTAČKE INTELIGENCIJE: Veći učinak uz manje troškove
Jedna od tri organizacije u Centralnoj Evropi ima iz prve ruke iskustvo s generativnom veštačkom inteligencijom, dok samo 4% kompanija čeka da njihovi konkurenti povuku prvi potez. Tri četvrtine finansijskih direktora u Centralnoj Evropi smatra da je ova tehnologija važna za strategiju njihovog preduzeća, a polovina da će njena primena smanjiti troškove poslovanja. U Srbiji i okolnim zemljama, ukupno 47% finansijskih direktora ocenjuje veštačku inteligenciju relevantnom za poslovnu strategiju, a zanimljivo je da preduzeća u našem regionu i Rumuniji planiraju da izdvoje veće resurse za njenu primenu nego u ostalim delovima Centralne Evrope, pokazuje istraživanje revizorsko-konsultantske kompanije Deloitte.
30. KAKO KORISTITI GRUPNO FINANSIRANJE I DIGITALNE TOKENE ZA RAZVOJ POSLOVANJA: Demokratizacija ulaganja
Najavljeni Zakon o grupnom finansiranju bi pored zaštite prava svih učesnika na ovom tržištu, trebalo da reguliše i ceo taj proces kako bi se otklonile nedoumice u praksi poput one da li se prihodi stečeni na ovaj način oporezuju. Primena jasnih pravila u ovoj oblasti i masovnije korišćenje tokenizacije za prikupljanje potrebnih sredstva koja je već regulisana Zakonom o digitalnoj imovini, mogli bi da demokratizuju ulaganja za pravna i fizička lica i omoguće da domaće investicije ostanu u Srbiji, kaže za B&F Bogdan Vujović, pravnik i ekonomista specijalizovan za digitalnu imovinu.
32. PORESKE OBAVEZE PRILIKOM KORIŠĆENJA KRIPTOVALUTA U SRBIJI: Zakonodavac se pobrinuo da sve ne bude tako lako
Prema Zakonu o digitalnoj imovini, kriptovalute u Srbiji nisu definisane kao valute, nego kao imovina. Glavna prednost prilikom korišćenja kriptovaluta je u manjim troškovima prenosa i bržim transakcijama. Međutim, da sve ne bude tako lako, pobrinuo se zakonodavac kroz poreske zakone, koji u skladu sa definicijom digitalne imovine određuju poreski tretman kada se ona prenosi u transakcijama.
Banke
35. BANKE ZABELEŽILE ISTORIJSKU ZARADU: Zlatno bankarsko doba
Ima neke simbolike u tome što su prošle godine najveće evropske banke ostvarile zbirni profit veći od 100 milijardi evra, dok je ovdašnje bankarsko tržište premašilo granicu profita od 100 milijardi dinara. Međutim, razlog za ovakve rezultate u oba slučaja je vrlo opipljiv – nagli rast kamata na kredite i skromna cena depozita doneli su bankama rekordne profite po osnovu kreditne aktivnosti. Na domaćem terenu nastavlja se koncentracija bankarskog sektora, a trenutno se lome koplja ko će preuzeti Addiko banku, čiji je udeo na srpskom tržištu manji od dva odsto.
40. POSLOVANJE BANAKA IZ ZAPADNE EVROPE I REGIONU CIE: Očekuje se dalji rast profitabilnosti
Glavni razlozi za prisustvo zapadnoevropskih banaka u regionu CIE su mogućnost rasta, visoka profitabilnost i diversifikacija, a ostvarenje ovih ciljeva nije poremetio ni rat u Ukrajini. Uprkos sporijoj kreditnoj aktivnosti, profitabilnost podružnica u CIE dostigla je rekordan nivo u 2023. godini, uz prognoze da će se takav trend nastaviti. Istovremeno, očekuje se dalja konsolidacija bankarskog tržišta u regionu, koja je trenutno najizraženija u Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji.
42. BOJAN TERZIĆ, PREDSEDNIK UDRUŽENJA ZA BANKARSKO PRAVO: Naš cilj nije masovnost, već stručnost
„Spremni smo i da pružimo obuku zaposlenima u bankama, jer se stalno govori o finansijskoj edukaciji korisnika, ali ne i bankarskih službenika. A izvor informacija za klijenta banke nije ono brdo papira, na koje se najčešće i žale, nego savetnik koga pitaju, uzdaju se u njegov odgovor. Zato je važno da on zna tačnu informaciju na osnovu koje korisnik treba da razume ekonomske posledice svoje odluke“, kaže Bojan Terzić, predsednik Udruženja za bankarsko pravo. Cilj novoformiranog Udruženja je da izgradi platformu za širenje znanja u ovoj oblasti, kojom se u Srbiji bavi mali broj stručnjaka.
46. OPTIMIZACIJA TROŠKOVA I VREDNOSTI U BANKAMA: Više od štednje
Za stvaranje dugoročne vrednosti nije dovoljno samo sniziti troškove, već je potrebno da banke donose bolje strateške odluke o poslovnim modelima, proizvodima i uslugama, zaključuje se u istraživanju koje je KPMG sproveo u više od 200 banaka u svetu. Banke u Srbiji će morati da ulože značajna sredstva u dalju digitalizaciju i primenu veštačke inteligencije u poslovanju.
48. SRBIJA ZAOSTAJE U ŠIRENJU PROVERENOG MODELA POSLOVANJA: Banke još zaziru od kreditiranja franšize
Za razliku od pokretanja posla kada preduzetnik počinje od nule, ugovori između davaoca i primaoca franšize su precizirani, postoje garancije, znaju se pravila, mentori vode početnike kroz posao. Uprkos tome, banke u Srbiji i dalje doživljavaju ovaj poslovni koncept kao previše rizičan, pa je najveći i nepremostiv problem razvoja franšize kod nas – finansiranje.
52. KVALITET FINANSIJSKOG SAVETOVANJA U BANKAMA: Savet može biti koristan, ali oprez je korisniji
Mogućnost da privrednici dobiju pouzdanog finansijskog savetnika u bankama direktno zavisi od njihove kreditne sposobnosti, pa firme koje tek razvijaju poslovanje često ostaju uskraćene i za kredit i za savet. Privatnici sa uspešnom kreditnom istorijom imaju veće šanse da naiđu i na kvalitetnog savetnika u banci, ali nije retkost da pre odluke o kreditu prvo konsultuju interne stručnjake ili nezavisne konsultante. Finansijski analitičari potvrđuju da savetnici u bankama nekada mogu biti od velike koristi, ali preporučuju oprez jer oni rade u interesu onoga ko ih plaća.
54. Anketa
Osiguranje
69. OSIGURAVAČI PROŠLE GODINE UVEĆALI PREMIJU: Dobrovoljno zdravstveno zvezda tržišta
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je i prošle godine bilo vodeće po rastu premije u Srbiji, ali i po rastu šteta. Iako je premija osiguranja života porasla, udeo u ukupnoj premiji osiguranja je smanjen za oko dva procentna poena, što nije malo.
72. ŽIVOTNO OSIGURANJE I INVESTICIONI FONDOVI: „Dozvola“ za veću premiju
Udeo premija životnih osiguranja vezanih za jedinice investicionih fondova u ukupnoj premiji osiguravanja života na domaćem tržištu je zanemarljivo. Razlog nije samo u nedovoljnoj finansijskoj pismenosti stanovništva za ovu vrstu ulaganja, već su prepreke i u regulativi koja je znatno stroža nego u okolnim državama gde je taj vid osiguranja zastupljeniji. Prema mišljenju stručnjaka, rast takvih polisa bio bi znatno veći ako bi zakonodavac dozvolio osiguravajućim društvima da iskoriste mogućnost koju nudi Zakon o alternativnim investicionim fondovima, odnosno da osnivaju sopstvene investicione fondove sa svojstvom pravnog lica.
76. OSIGURANJE ZEMLJORADNIČKIH ZADRUGA: Bez polise ni na njivu
Zemljoradničke zadruge u Srbiji imaju značajno učešće u ukupnom osiguranju poljoprivredne proizvodnje. Zadrugari kažu da su ovakva ulaganja u zaštitu od rizika neophodna, posebno u vreme sve učestalijih i razornijih prirodnih nepogoda, a na isplativost utiče i činjenica da se prilikom grupnog osiguranja dobijaju povoljniji uslovi.
78. NOVA OSIGURANJA ZA NESTABILNU KLIMU: Bolje sprečiti nego lečiti
Zelene polise za vozila, domaćinstva i preduzeća, kao i veliki projekti kojima se preventivno štite šume od požara, inovativni materijali od drveta ili koralni grebeni, samo su neki od primera novog pristupa osiguranju, prilagođenog sve nestabilnijim vremenskim uslovima.
82. Anketa
Lizing
95. LIZING TRŽIŠTE U SRBIJI: Rast se nastavlja i u ovoj godini
Tržište finansijskog lizinga je u 2023. godini ostvarilo godišnji rast od 10,6%, a pozitivan trend je nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, sa vrednošću novozaključenih ugovora koja je bila veća za 20% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Putnička vozila su najzastupljenija, sa udelom od 47% u ukupnom finansiranju ovog tromesečja. Najbrojniji korisnici finansijskog lizinga u 2023. godini bile su kompanije u delatnosti saobraćaja i informisanja, koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 205,5 miliona evra.
98. OČEKUJE SE RAST NABAVKI ELEKTRIČNIH VOZILA PUTEM LIZINGA: Da li će domaći model „na struju“ imati i domaćinsku cenu?
Prema podacima Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS), u našoj zemlji je 2022. vrednost nabavke električnih automobila preko lizinga iznosila 16,4 miliona evra, a 2023. godine je dostigla 33,8 miliona evra, zbog pogodnosti koje nudi takav način finansiranja. Predstavnici ove industrije očekuju da će prodaju električnih vozila u našoj zemlji dodatno podstaći proizvodnja cenovno prihvatljivijeg električnog automobila u Kragujevcu, uključujući i moguće povećanje državnih subvencija za kupovinu domaćeg proizvoda. Asocijacija će uputiti Ministarstvu finansija i predlog za ukidanje PDV-a na kamatu, kako bi nabavka vozila putem lizinga bila još povoljnija.
Fondovi
105. DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI; Ostavljeni na cedilu
Dobrovoljni penzioni fondovi kao da su ostavljeni na cedilu. Niti je razvijeno domaće tržište kapitala na kome bi mogli da obezbede bolji prinos, niti im je zakonom omogućeno da značajnije ulažu na međunarodnom tržištu, pa se sve svelo na kupovinu i prodaju srpskih državnih obveznica. Zato ne čudi da je na kraju četvrtog tromesečja prošle, kao i ranijih godina, udeo državnih obveznica premašio 70% u ukupnoj imovini dobrovoljnih penzionih fondova.
108. VEDRIJA GODINA ZA INVESTICIONE FONDOVE: Isti smer, bolji pravac
Neto imovina svih fondova u 2023. iznosila je približno 104 milijarde dinara ili 887 miliona evra i bila je veća za 66 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je broj novih članova povećan za oko 40 odsto. Svi fondovi su u 2023. godini ostvarili prinose u rasponu od 2,49 do 21,16 odsto. Međutim, imajući u vidu da je godišnja inflacija lane iznosila 12,1 odsto, samo četiri fonda su uspela da sačuvaju novac svojih ulagača, jer su imali prinos veći od inflacije. Uteha za članove fondova koji su ostvarili prinos manji od inflacije je da bi bili na još većem gubitku da su novac držali u kući, odnosno da ga nisu nigde investirali.
Revizija
117. ULOGA VRHOVNIH REVIZORSKIH INSTITUCIJA U DOSTIZANJU ODRŽIVE POLJOPRIVREDE: Kontrola kritičnih karika
Smanjenje obradivog zemljišta i povećanje rizika od propadanja prirodnih resursa, zahteva poljoprivrednu praksu koja je otpornija na klimatske promene. Vrhovne revizorske institucije mogu da doprinesu njenom uspostavljanju, kontrolišući kako se javna sredstva troše i usklađuju sa postavljenim ciljevima u svim bitnim segmentima proizvodnje hrane, naročito kada je reč o kritičnim faktorima koji utiču na više faza u proizvodnom lancu.
Berza
121. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI 2023. GODINE: Značajna promena u strukturi transakcija
Na Beogradskoj berzi je u 2023. godini ostvaren ukupan promet u vrednosti od 20,8 milijardi RSD, odnosno 178,2 miliona EUR, što izraženo u dinarima predstavlja pad prometa od 45,69 procentnih poena u odnosu na 2022. godinu. Broj transakcija obveznicama Republike Srbije značajno je povećan, dok je broj transakcija akcijama manji u odnosu na prethodne godine.
Pravda na tržištu
129. AGENTI ZA KOMERCIJALNE SUDSKE KAUCIJE: A od optuženog provizija. I Bugati ako pobegne
Mogućnost da privatne agencije plaćaju sudu kauciju za optuženog kako bi čekao suđenje na slobodi, i da na tome zarađuju, postoji samo u SAD i na Filipinima. Procenjuje se da agenti za komercijalna sudska jemstva u SAD godišnje zarade oko 2,4 milijarde dolara na ime provizije za preuzeti rizik. Kada su kaucije jako visoke, od okrivljenog ili njegovih bliskih dodatno uzimaju kuće, skupe automobile, nakit i druge dragocenosti kao kolateral. Ako okrivljeni zloupotrebi jemstvo da bi pobegao, agenti angažuju lovce na glave da uhvate begunca i za tu uslugu im plaćaju 20 odsto od punog iznosa kaucije.
Vremeplov
132. PAD PRVE SRPSKE BANKE: Strani interesi i domaća krađa
Grupa bogatih beogradskih trgovaca osnovala je 1869. prvu privatnu banku u Srbiji, uz učešće stranog kapitala. Prva srpska banka je pokrenuta s ciljem da pomogne razvoj srpske privrede i njeno povezivanje sa svetom, ali umesto toga je služila stranim interesima i domaćoj korupciji. Kada je bankrotirala 1875. godine, veliki broj njenih akcionara i poverilaca nikada nije naplatio svoja potraživanja, a srpska država je čekala 14 godina da vrati pozajmicu koju je dala Prvoj srpskoj banci u pokušaju da je spase.