Edicije

Srpski privrednici su se saživeli sa krizom i iz sopstvenih resursa finansiraju razvoj i osvajanje novih tržišta, ali smatraju da loša poreska i carinska politika i nesređen privredni ambijent sve više ugrožavaju domaća preduzeća i čine ih lakom metom za preuzimanje. Naftna industrija Srbije je najuspešnija srpska kompanija po konsolidovanoj dobiti, na listi godišnje edicije časopisa „Biznis i Finansije“ BIZNIS TOP 2012/2013, posvećene poslovanju preduzeća u Srbiji i ekonomskim tokovima u svetu, Evropi i regionu.

Trendovi Svet

9 OKSFORD EKONOMIKS: DA LI ULAZIMO
U NOVU EPOHU SVETSKE TRGOVINE
Veliko usporavanje

11 KOSTA JOSIFIDIS, EKONOMISTA
U ogledalu

14 DŽON RALSTON SOL, KANADSKI TEORETIČAR I PISAC
Zalogaj sumnje

18 EKONOMSKI RAST OD IKONE DO PREVAZIĐENOG POJMA
Imati manje, živeti bolje

20 UZLET INDUSTRIJE LUKSUZA
Niko kao ja

22 RUKOVODIOCI SVETSKIH KOMPANIJA O PRETNJAMA
POSLOVNOM RASTU

23 RUKOVODIOCI SRPSKIH KOMPANIJA O PRETNJAMA
POSLOVNOM RASTU

24 FINANSIJSKI DIREKTORI SREDNJE (CENTRALNE) EVROPE
O PRIVREDNOM I POSLOVNOM OKRUŽENJU
Turobna priča

Trendovi Srbija

27 LICE I NALIČJE NEMAČKOG IZVOZA
Janus na raskršću

30 REINDUSTRIJALIZACIJA SRBIJE
Nemački faktor

33 UTICAJ KRIZE NA NAJVEĆE DOMAĆE KAPITALISTE
Nekome majka, a nekom maćeha

36 PRIVREDNA DRUŠTVA BEZ ZAPOSLENIH: TAJNA
BROJNOSTI I USPEHA
Junaci našeg doba

Sektorska analiza privrede

POLJOPRIVREDA, ŠUMARSTVO I RIBARSTVO
44 PROIZVODNJA MINERALNIH ĐUBRIVA U SRBIJI
Pozitivni signali

EKSPLOATACIJA KAMENA, PESKA, GLINE
I DRUGIH SIROVINA ZA GRAĐEVINSKE MATERIJALE
48 INDUSTRIJA GRAĐEVINSKIH MATERIJALA
Ni kamen na kamenu

PROIZVODNJA PREHRAMBENIH PROIZVODA
52 KONDITORSKA INDUSTRIJA U SRBIJI
Gorke sirovine

56 SRPSKO TRŽIŠTE KONDITORSKIH PROIZVODA: DA LI JE
KONSOLIDACIJA NA VIDIKU?
Sažvaći me nežno

58 SVETLANA GLUMAC, DIREKTOR KORPORATIVNIH I
REGULATORNIH POSLOVA DENJUB FUDS GRUPE
Nelogično je da u Nemačkoj proizvode jeftinije mleko

PROIZVODNJA PIĆA
64 ZORAN BEKRIĆ, RUBIN
Trezvena računica

PROIZVODNJA HEMIKALIJA I HEMIJSKIH PROIZVODA
67 HEMIJSKA INDUSTRIJA
Polarizacija tržišta

PROIZVODNJA FARMACEUTSKIH PREPARATA
71 FARMACIJA
Za lek se ne kaže hvala…

PROIZVODNJA PROIZVODA OD GUME I PLASTIKE
73 PROIZVODNJA GUMA U SRBIJI
Kotrljanje do profita

SEKTOR INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA
77 ZNAČAJ NOVIH TEHNOLOGIJA ZA KONKURENTNOST
DOMAĆE ICT INDUSTRIJE
Nova meta, manje rastojanje

PROIZVODNJA ELEKTRIČNE OPREME
81 GORAN MIJATOVIĆ,
METALAC BOJLER
Kriza je naše redovno stanje

PROIZVODNJA MOTORNIH VOZILA,
PRIKOLICA I POLUPRIKOLICA
85 GERRY CLARKE (GERI KLARK), KOMERCIJALNI DIREKTOR
KOMPANIJE FIAT AUTOMOBILI SRBIJA
Održivi optimizam

TRGOVINA NA VELIKO I MALO
89 EUROMONITOR: SRBIJA – POTROŠNJA 2013-2020.
Eldorado malih novčanika

90 KUPOVNA MOĆ GRAĐANA DIKTIRA POSLOVANJE
MALOPRODAJNIH LANACA ODEĆE I OBUĆE
I jeftino je nedostupno

92 MALOPRODAJA U SRBIJI: DOLAZAK VELIKIH
INTERNACIONALNIH LANACA
Tri za groš

USLUGE SMEŠTAJA I ISHRANE
95 TURIZAM I HOTELIJERSTVO
Kap meda i…

FINANSIJSKE DELATNOSTI I DELATNOST OSIGURANJA
97 FINANSIJSKI SEKTOR
Banke na prekretnici

100 SEKTOR OSIGURANJA U SRBIJI
Neostvarena očekivanja

101 SEKTOR ZDRAVSTVA I OSIGURANJE
Tržište u usponu

STVARALAČKE, UMETNIČKE I ZABAVNE DELATNOSTI
105 DEJAN PAPIĆ, LAGUNA
Knjiga prkosi krizi

MAŠINSKA INDUSTRIJA
109 UDRUŽIVANJE U METALSKOJ INDUSTRIJI
Od sumraka do svitanja

JAVNA I DRŽAVNA PREDUZEĆA
110 POSLOVANJE JAVNIH PREDUZEĆA U 2012. GODINI
Rasipno društvo

ENERGETIKA
117 GASPROM, JUŽNI TOK I EVROPSKA ENERGETSKA POLITIKA
Više od mreže

120 OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U SRBIJI
Sedam kratkih godina

Druga priča

123 JANIS VARUFAKIS, EKONOMISTA – OGLED O BUDUĆNOSTI
KOMPANIJSKOG POSLOVANJA
Sajber anarhosindikalizam

126 TRAGAČI ZA BLAGOM
Čekaj me, ja ću sigurno doći

128 STATUSNI SIMBOLI
Šta Guči može da te nauči

130 NADMETANJA ZA RUDNIKE KUČAJNA
I MAJDANPEK U 16. VEKU
Konkurencija pod Turcima

 

Liste najvećih preduzeća u Srbiji u 2012/2013.

134 Po dobiti
138 Po poslovnom prihodu
142 Po kapitalu
146 Konsolidovano
158 Po okruzima: po dobiti, po poslovnom prihodu

“Na listi banaka prva je Intesa, a u osiguranju Dunav osiguranje. Finansijski sektor se prošle godine vratio u zonu profitabilnosti, ali je obnovljeni pozitivan rezultat skoro četiri puta manji u odnosu na dobitak iskazivan u prvim godinama od nastupanja krize. Još nema dobrog rešenja za nenaplative kredite”.
Detaljnije o ovome, ali i o poslovanju i bilansima banaka, osiguravajućih društava i brokerskih i revizorskih kuća u 2012. i prvom tromesečju 2013. godine, možete pročitati u našoj publikaciji FINANSIJE TOP. U njoj su izneti i rezultati analize dosadašnjeg rada dobrovoljnih penzionih fondova, investicionih fondova u Srbiji i berzi u regionu.

Trendovi

11. Ernst&Young – Finansijski trendovi u 2013/2014: Iduće godine nas možda čeka preokret
Uprkos kiparskom izazovu, sektor finansijskih usluga u Evrozoni može da napravi preokret. Najdestruktivnija faza sada je iza nas a banke u jačim ekonomijama Evrozone već su uspele da naprave zaokret. Tekuća godina bi trebalo da bude poslednja godina smanjenja aktive, a 2014. godina trenutno deluje značajno zdravije, smatraju analitičari revizorsko-konsultantske kompanije Ernst & Young.

14. Centralne banke pod pritiskom: Kraj doba nezavisnosti
Kada se menjaju vremena, menjaju se i običaji. U vremenu kojem smo svedoci, teško je oteti se utisku da prelazimo granicu jednog sveta kog smo do sada poznavali i upuštamo se u novo doba, sa običajima i normama čija se „sadržina tek sluti i prema skorašnjem iskustvu uobličava”. Menja se mnogo toga, pa i institucije najmanje sklone promenama. O centralnim bankama je reč i o njihovoj nezavisnosti. Ipak, ko bi rekao da će se to zbiti tako brzo!?

18. Posledice poplave jeftinog novca na globalnom tržištu: Varljivo sunce
Zadužujmo se jer se i lošiji od nas zadužuju po još nižim kamatama, zadužujmo se jer inače nećemo moći da otplatimo ranije uzete skuplje zajmove, zadužujmo se jer ovakva konstelacija na globalnom tržištu skoro neće biti viđena i opomenimo se da bi nas svaka nedisciplina u održavanju nivoa javnog duga mogla sagoreti. Toga se najviše pribojavam, kaže ekonomista dr Đorđe Đukić.

21. Poreski rajevi i banke: Sveti gral utaje novca
Podaci koje je prikupio Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara o poreskim utajama preko poreskih rajeva, čija bi količina ispunila oko pola miliona Biblija, kvalifikuju banke u sam vrh posrednika za of-šor klijente, a švajcarsku Crédit Suisse kao „Sveti gral“ međunarodne utaje novca. Skeptici, međutim, ukazuju da je celokupna dokumentacija koncentrisana samo na jedan poreski raj, i to najpopularniji, te da se postavlja pitanje da li je u pozadini ovog izveštaja rat između poreskih rajeva radi preotimanja klijenata.

24. Koliko su regulatorne reforme stabilizovale bankarsko tržište: Potraga za održivim modelom
Globalni bankarski sektor ostvario je izvestan napredak u stabilizaciji poslovanja, kroz brojne bankarske inicijative za unapređenje efikasnosti kapitala, prihoda i troškova. Mada postoji dobro definisan skup regulatornih mera da se rešava praksa suviše velika da bi propala, isto se ne može reći za drugi veliki izazov koji je otkrila kriza: nestabilnost bankarskog sistema u senci.

28. Kako rešavati pitanje problematičnih kredita u Jugoistočnoj Evropi: Pre plime
Da li se može obuzdati dalji rast nenaplativih kredita u zemljama Jugoistočne Evrope? Broj takvih zajmova rastao je u prethodne dve godine znatno bržim tempom od pada ekonomskih aktivnosti u regionu, i neće se zaustaviti ni do kraja ove godine. Dosadašnje tehnike rešavanja problema pokazale su se nedovoljnim, a „čekanje boljih vremena“ moglo bi se pokazati kao vrlo skupa odluka, kao što je to već bio slučaj sa finansijskom krizom u Aziji 90-ih godina, kada su pojedine zemlje na kraju prodale portfolije loših kredita sa značajnim diskontima i gubicima.

32. Ključni indikatori situacije na domaćem finansijskom tržištu: Iznad vode
Finansijski sektor u Srbiji se prošle godine, posle gubitaka u 2011. vratio u očekivanu zonu profitabilnosti, ali rezultati njegovog poslovanja pokazuju da ni on nije mogao ostati imun na snažne globalne ekonomske poremećaje. Obnovljeni pozitivan rezultat je skoro četiri puta manji u odnosu na dobitak koji je iskazivan u prvim godinama od nastupanja krize.

Banke

35. Bankarski sektor u 2012: Pad profita i stagnacija aktivnosti
Nagomilani problemi u bankarskom sektoru eskalirali su prošle godine u vidu bankrotstva nekolicine državnih banaka, dok su otežani uslovi poslovanja i jaka konkurencija suzili omču i oko drugih manjih učenika na tržištu. Zarađivačka sposobnost sektora je dodatno smanjena, u velikoj meri kao posledica stagnacije kreditne aktivnosti i rasta loših plasmana.

38. Bankarski sektor u Srbiji nakon izbijanja globalne finansijske krize: Odbrana i budući dani
Kapitalizovanost bankarskog sektora u Srbiji je više nego adekvatna, a trenutni udeo aktive bankarskog sektora u GDP-u od oko 82% ukazuje da postoji prostor za dalji rast. Međutim, osnovni rizik po finansijsku stabilnost bankarskog sektora i uticaj monetarne politike na ekonomiju, leži u vitalnosti realnog sektora privrede, odnosno merama kreatora ekonomske politike usmerenim ka oživljavanju privredne aktivnosti u narednom periodu.

42. Fleksibilizacija radnog zakonodavstva i kreditiranje: Klijenti na određeno
Poslednja anketa o radnoj snazi pokazala je da u Srbiji ukupno ima 244 000 zaposlenih sa ugovorom na određeno vreme. Tim „fleksibilnim radnicima“ uskoro će se pridružiti na hiljade novih kad, kako se očekuje, stupe na snagu promene u Zakonu o radu, kojima će rad po ugovoru biti produžen sa jedne na tri godine, i uvedena institucija skraćenog radnog vremena. Da li će armija ovako zaposlenih i dalje biti lišena mogućnosti da podiže kredite za letovanje, školovanje dece i kupovinu stanova? Po svemu sudeći da, jer banke uvažavaju samo zaposlene na neodređeno, iako u Srbiji na stotine takvih radnika neredovno, ili uopšte ne prima platu.

44. Fond za razvoj: Reprogram „jeftinog“ razvoja
Fond za razvoj je privredi ove godine ponudio novu uslugu – refinansiranje kredita poslovnih banaka. Tu novu ulogu Fondu je, nametnula „aktuelna situacija u privredi“, ali kakve su razmere te situacije može se zaključivati samo posredno. U Fondu kažu da je procenat nenaplativosti njihovih zajmova u proseku kao kod poslovnih banaka, ali da u njega nisu uračunate obaveze preduzeća u restrukturiranju.

46. Na “Anketu B&F-a” odgovaraju Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Banca Intesa, Klaudio Ćezario, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Bank Srbija i Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Bank.

52. Tabele poslovnih rezultata banaka

Osiguranje

63. Pregled poslovanja industrije osiguranja u svetu i kod nas: Ipak se pokreće
Posle skromnog oporavka u 2010. i 2011., sektor osiguranja je prošle godine na globalnom nivou beležio slabe rezultate: stagnaciju premija kod životnog osiguranja, pre svega u razvijenim zemljama i rast kod neživotnog osiguranja u svim regionima. U Srbiji je koncentracija na tržištu i dalje umerena, a nivo konkurencije nedovoljan što otvara prostor za pomake nabolje uporedo sa oporavkom privrede.

64. Srbija i region: GfK – Građani Srbije i dalje se retko osiguravaju
U Srbiji se čak i građani čija je kupovna moć po definiciji najveća, oni u starosnoj dobi od 25 do 49 godina, retko odlučuju na uplaćivanje osiguranja.

65. Tržište osiguranja: Iluzija rasta
Ukupna premija osiguranja u Srbiji pokazuje blagi rast ali samo nominalan: kriza, inflacija i slabo privredno okruženje u zemlji dovode do stagnacije tržišta osiguranja. Čak i u takvim uslovima, ono je atraktivno stranim osiguravačima, čiji je dolazak doprineo smanjenju koncentracije portfelja.

68. Promene u životnom osiguranju usled produžavanja ljudskog veka: Računica za Srbiju
U poslednjih deset godina prosečan životni vek ljudi u Srbiji produžen je za skoro 2 godine. Sve duži životni vek dovodi do promena u životnom osiguranju, posebno u rentnom osiguranju, a ukoliko bi se korisnici u Srbiji osigurali u 25. godini – umesto u 35. kao što najčešće čine – mogli bi da umanje svoje godišnje troškove za čak 35%.

70. Prevare u osiguranju: Prvo lažno da umrem, pa da se obogatim
Najdrastičniiji primer koji je Delta Generali osiguranje imao desio se pre nekoliko godina, kada je jedna firma pokušala da od nas naplati nameštenu štetu od čak 2,3 miliona evra, na ime provalne krađe i otuđene opreme. Do koje mere je sve bilo isplanirano govore i podaci da je prevara pripremana 13 meseci, i u nju je za to vreme uloženo oko 300.000 evra!

74. Osiguranje investicija od nekomercijalnih rizika: Rizik od „više sile“
Kocka nije poželjna u biznisu, a investitori koji se ipak odluče da svoj novac ulažu u rizičnim područjima imaju mogućnost da zaštite svoj ulog. Nijedna domaća osiguravajuća kompanija ne osigurava nekomercijalne rizike za ulaganje u Srbiji ili inostranstvu, jer je u pitanju specifična i skupa usluga koju generalno nudi mali broj osiguravajućih kuća.

76. Osiguranje od nezaposlenosti: Pojas za spasavanje
Dok osiguranje kredita za slučaj gubitka posla doživljava bum na domaćem tržištu, u svetu se nude čak i privatne polise za slučaj nezaposlenosti. Nesigurnost radnog mesta i svest da se u krizi ono gubi i bez sopstvene krivice kreirala je potrebu, a za njom i ponudu takvog osiguranja. Osiguravajuće kuće su, međutim, svesne da preuzimaju ogroman rizik u zemlji koja je za 5 godina izgubila 350 hiljada radnih mesta.

80. Na “Anketu B&F-a” odgovaraju Kristof Cetl, generalni direktor GRAWE osiguranja, Duško Jovanović, direktor Sava osiguranja, Branko Krstonošić, generalni direktor Wiener Städtische osiguranja, Andrea Simončeli, predsednik i generalni direktor Delta Generali osiguranja i Franz Weiler, predsednik Izvršnog komiteta UNIQA osiguranja.

83. Tabele

Lizing

87. Poslovanje lizing industrije: Kvalitetnija ponuda
Podaci o kretanju plasmana lizing industrije u 2012. godini ukazuju da se tržište stabilizovalo, dok podaci za prvo tromesečje 2013. godine potvrđuju očekivanja rasta portfelja. Ukoliko bi se usvojila inicijativa lizing kompanija da lizing naknada, kao finansijska usluga, bude oslobođena od PDV-a, shodno postojećem izuzeću koje se primenjuje kod kamate na kredit, ovom izmenom, ali i izmenom obračuna osnovice za poreski kredit, izjednačili bi se uslovi poslovanja finansijskih institucija i značajno unapredila konkurentnost na finansijskom tržištu.

90. Finansijski lizing nekretnina: Poreski ležeći policajac
Uvođenje finansijskog lizinga nekretnina na domaće tržište pratila su velika očekivanja, ali se nisu ostvarila zbog neprilagođenih poreskih rešenja koja su ovaj proizvod već u startu učinila krajnje nekonkurentnim. Time je obesmišljen i cilj njegovog uvođenja, i onemogućeni efekti koje je trebalo da proizvede.

94. Kakve su perspektive lizinga u Srbiji: Jedva čekam da budućnost postane sadašnjost
Oporavak građevinske industrije, modernizacija poljoprivrede, lizing nepokretnosti ili obnovljivi izvori energije – samo su neki od primera budućeg razvoja lizinga u Srbiji. Međutim, izuzetno je važno da u tom procesu regulator shvati da lizing kuće imaju smisla samo ako su fleksibilnije od banaka, odnosno ako i same posluju poput malih i srednjih preduzeća kojima su njihove usluge i namenjene.

96. Lizing podrška energetskoj efikasnosti: Favorizovanje obnovljivih resursa
Srbija se sve više okreće obnovljivim izvorima energije i projektima koji bi mogli da podstaknu održivu energetsku proizvodnju. Finansijska podrška u vidu lizing proizvoda, koji su cenovno konkurentni i veoma prilagodljivi specifičnim zahtevima ove industrije, može značajno da doprinese njenom rastu, posebno u proizvodnji energije kroz gradnju mini hidrocentrala i postrojenja za preradu biomase.

98. Tabele

Fondovi

103. Poslovanje investicionih fondova u 2012. godini: Investitori traže niskorizične plasmane
Iz potpunog optimizma i prevelike sklonosti ka riziku koji ih je krasio pre krize, investitori su sada došli u stanje preterane averzije prema riziku, i straha od novih gubitaka. Iako je na štednim računima banaka oko osam milijardi evra, u investicionim fondovima je plasirano svega 21 milion evra. Povećanje izbora instrumenata u koje bi ulagači mogli investirati – u vidu korporativnih i municipalnih obveznica – mogao bi biti snažan impuls za bolje poslovanje fondova.

106. Tabele – Investicioni fondovi

110. Penzioni fondovi i pad prinosa na obveznice: Pred enigmom
Da li će penzijski fondovi uspeti da obezbede pozitivne prinose u narednom periodu? Ono što je izvesno je da sadašnje okruženje niskih realnih kamatnih stopa ne odgovara štedišama i investitorima, dok sa druge strane pogoduje dužnicima, od prezaduženih država pa do korporacija koje su veliki punioci budžeta tih istih država. Kao zajmotražilac na globalnom tržištu i Srbija ima razloga da razmišlja o tome na koji način će se dugoročni trendovi preneti na nas.

112. Tabele – Penzioni fondovi

Revizija

117. Indikatori rizičnog poslovanja preduzeća iz ugla revizora: Što se roje sumnje moje
Sumnjivo poslovanje preduzeća drugačije odzvanja u ušima prosečnog Srbina a drugačije u revizorskim. Kod ovog prvog nižu se misli o fantomskim firmama, proneverama, proizvodnji nelegalnih supstanci, piramidalnim prevarama, pranju para i drugim nepodopštinama, kasnijim predmetom pažnje odeljenja za privredni kriminal kriminalističke policije. Revizori svoju sumnjičavost usmeravaju na drugačije, ne manje zakučaste tragove.

120. Tabele

Berze

125. Pražnjenje domaćeg berzanskog tržišta: Gužva u jednom smeru
Zajednička nit koja prožima ovdašnje berzansko tržište od prvih tranzicionih dana do sada jeste nevoljnost i nezainteresovanost emitenata za uzimanjem iole ozbiljnije uloge u svetu akcionarstva. Vremenom, ova anomalija je prerasla u otvoreno stremljenje kompanija u pravcu napuštanja tržišta, uz svesrdnu pomoć zakonodavaca koji su ohrabrivali ove korake.

128. Berze u regionu: Oseka

130. Tabele

Plus

141. Tehnološki zaokreti u finansijskoj industriji: Novi igrači pred vratima
Neverovatno brz razvoj tehnologija poslednjih godina dramatično je promenio poslovanje u finansijkoj industriji. Banke, osim što konkurišu jedna drugoj, pred vratima imaju nove konkurente – tehnološke kompanije kao što su Google, Apple, Amazon i Paypal, koje bi nakon tehnološke revolucije u plaćanju, mogle da naprave završni korak i razviju sopstvene kapacitete za davanje kredita i uzimanje depozita. To znači da banke, uprkos sve manjim profitima, moraju da ulažu u nove tehnologije da bi ostale konkurentne.

144. Rekonstrukcija zločina – ko je krivac za globalnu krizu: Kuvar je bio pohlepan
Bio je to neobičan forenzički zahvat: iscrpljeni i okopneli kontinent, pokošen finansijskom krizom kojoj nema kraja, stavljen je na operacioni sto i seciran na živo. Taj složeni i sofisticirani posao stavljen je u zadatak timu stručnjaka kojeg je 2009. oformio američki Kongres, sa zadatkom da ispita uzroke sloma na hipotekarnom tržištu i utvrdi da li je na početku svega stajao ljudski faktor. Lista potencijalnih počinilaca učinila je potragu dramatičnom, a knjigu „zasnovanu na istinitom događaju“, bestselerom na tržištu. Žrtva jos ima šanse da podlegne a mnogi krivci već su u novoj šteti.

146. Uspon i pad klase profesionalnih menadžera: Smrt japijevskog sna
Sa razvojem kapitalizma na scenu je stupila “nova radnička” i nova “srednja klasa” profesionalnih menadžera društvenih potreba, od industrije do nauke, prava i zabave. Njen san, koji je danas u ruševinama, bio je da sebe pozicionira kao nosioca društvenih vrednosti, kao i upravljače, kojima je razum i profesionalna etika u upravljanju iznad klasnog i ličnog interesa. Neoliberalni kapitalizam ih je žestoko uzdrmao i gurnuo ka ostacima radničke klase, pišu Barbara i Džon Erenrajh u tekstu “Uspon i pad profesionalne menadžerske klase” koji je početkom ove godine objavila fondacija Roza Luksemburg.

149. Kako prebaciti štetu na poreske obveznike: Ojadi i beži
Rudnici metala su postali jedna od najomraženijih industrija u SAD. Trenutno su vodeći zagađivač, odgovorni za gotovo polovinu industrijskog zagađenja, a zbog neizmirenih troškova čišćenja i sanacije, dug koji se procenjuje na najmanje 12 milijardi dolara prebačen je na poreske obveznike. U izlaznoj strategiji „brigo moja pređi na drugoga“ svesrdno im pomažu državna administracija i osiguravajuća društva.

152. Začeci finansijskog sistema u Srbiji: Globa, uzdanica carske blagajnice
Srbi su se digli na ustanak da ne bi plaćali porez Vizantiji ali su ga, istovremeno, uzimali od starosedelaca koje su pokorili. Kada je formirana srpska država, porez su morali da plaćaju i Srbi, a najveće izvore prihoda pored glavnog, carskog poreza, obezbeđivale su naplate po osnovu kazni, za koje je vladar sa sigurnošću računao da će mu u toku iduće godine nadmašiti većinu ostalih prihoda.