Razvoj kreativne industrije uticao je i na nove modele finansiranja biblioteka, koji se zasnivaju na masovnom učešću donatora i investitora. Finansiranje putem elektronskih platformi omogućava da se generišu prihodi u kratkom roku i da se osiguraju potrebna sredstva. Osim toga, finansijske inovacije u bibliotekama prisutne su u sistemu plaćanja, korišćenju kriptovaluta, četbotova i biblio robota.
Promene koje donosi kreativna ekonomija ne odražavaju se samo na preduzetničke poduhvate, nego i na ustanove kulture, kao što su biblioteke. U javnosti se najviše govori o uticaju kreativne industrije na programe u bibliotekama i na njihovu komunikaciju sa čitaocima. Mnogo manje se zna o novinama u načinu finansiranja ovih institucija od opšteg interesa, koji poboljšavaju i optimizuju njihove resurse. Učinak industrije 4.0 je najvidljiviji u razvoju participativnog i grupnog finansiranja, navodi stručnjak za kreativnu ekonomiju Hristina Mikić u analizi „Finansijske inovacije u bibliotekama“.
Nova tehnološka rešenja primenjuju se u platnim sistemima i radi prikupljanja novca. Uvode se interne kartice za plaćanje, mogućnost plaćanja putem mobilnog telefona kroz digitalni novčanik i kartično plaćanje bibliotečkih usluga. Pored toga, koriste se kartice lojalnosti, decentralizovani servisi za plaćanje kao što je PayPal, QR plaćanje, i nove mogućnosti za masovno finansiranje putem donacija i nagrađivanja.
Njihov razvoj i zastupljenost zavise od modela pribavljanja novca. Kod javnog finansiranja, kada prihodi biblioteka potiću iz budžetskih sredstava, finansijske inovacije najčešće se primenjuju kroz digitalni sistem trezorskog plaćanja, izvršenja budžeta, finansijskog i programskog praćenja utrošenih sredstava.
Dronovi za pozajmljivanje i plaćanje knjiga
Model vremenski ograničenih članarina i plaćanja po transakciji, utemeljen je na upravljanju novčanim tokovima. Ovde se uvode rešenja za instant digitalna plaćanja i masovni servisi za plaćanje. U novije vreme, velike mogućnosti vide se u korišćenju blokčejn tehnologija u digitalnom upravljanju i naplati prava na javnu poslugu knjiga i ustupanja drugih autorskih prava, kao i pozajmica među bibliotekama, navodi Mikić.
Reč je o pozajmljivanju i plaćanju ovih usluga i raspodeli naknada između biblioteka, gde se transakcije registruju na blokčejnu, uz mogućnost plaćanja naknada u vidu tokena. Razvijen je i poseban model blokčejna za biblioteke, LibChain, koji koristi pametne ugovore na platformi Etereum i Visper protokol. Alternativni sistemi plaćanja uglavnom se zasnivaju na transakcijama u kojima nema posrednika, ili koriste neku nekonvencionalnu valutu.
Njihova osnovna funkcija je da omoguće brže obavljanje transakcije. Momentalno plaćanje, koje se poslednjih godina razvija, funkcioniše putem QR koda, gde se kod skenira mobilnim telefonom i tako obavlja plaćanje. Na primer, biblioteka Derby Academy u Masačusetsu povezala je kodove na inventaru knjiga radi lakšeg pretraživanja, zajedno sa sistemom za plaćanje pozajmica.
Inovativno rešenje je i dostava knjiga putem dronova sa integrisanim uslugama plaćanja. Australijski startap Flirtey razvio je rešenje za pozajmljivanje knjiga koje koristi dronove radi isporuke knjiga. Korišćenjem lokacije na mobilnom telefonu može da isporuči knjigu na bilo koje mesto na kom se nalazi korisnik, a plaćanje pozajmice omogućeno je kroz mobilno bankarstvo.
Od obnove razorenih biblioteka, do konzervacije zbirki
Model participativnog finansiranja bazira se na masovnom finansiranju biblioteka putem donacija i nagrađivanja, preko namenskih platformi Kickstarter, Indiegogo, GoFundMe, SeedInvest, Patreon, Mightcause. Tako je Fakultet lepih umetnosti u Bagdadu, uz pomoć kampanje za prikupljanje sredstava obezbedio oko 60.000 dolara za nabavku knjiga i obnovu biblioteke nakon ratnih razaranja. Na platformama poput Kickstarter i Indiegogo zastupljeni su i projekti malih biblioteka u kvartovima, koje funkcionišu po principu razmene knjiga, objašnjava Mikić.
Postoje i slučajevi kada su fintek inovacije za grupno finansiranje integrisane kao samostalno rešenje u bibliotekama. Biblioteke u istočnoj Engleskoj su osmislile program Fond za budućnost, koji omogućava da se doniraju sredstva od tri do 450 funti, kako bi se pokrili troškovi za različite usluge. Svaka donacija unapred je određena namenom, tako da donatori mogu da biraju šta će finansirati svojim sredstvima.
Na primer, oni mogu da daju prilog od 15 funti za nabavku knjiga, sa iznosom od 45 funti mogu biti sponzori za događaj u klubu biblioteke, a ako ulože 145 funti postaju pokrovitelji programa mobilnosti. Fintek rešenje zasnovano je na automatskom plaćanju koje se odvija preko servisa PayPal, integrisanog na sajtu biblioteka. Slično tome, Gradska biblioteka u Londonu je uvela Bibliotečki fond, godišnji program za prikupljanje donacija koje se koriste za unapređenje rada biblioteke – od zaštite i konzervacije zbirki, do boljih bibliotečkih usluga.
Prva biblioteka koja je vlasnik NFT knjige
U poslednje vreme pojavljuju se i alternativne kriptoplatforme za investiranje, koje omogućavaju da se realna imovina tokenizuje i pretvori u digitalnu, kako bi se investiranje obavljalo putem tokena i lakše prelazilo međunarodne granice. Ove platforme omogućavaju i pregovaranja i prikupljanja sredstava za određene investicije. Poslovna ideja i njeni finansijski parametri predstave se na platformi, a onda se uz pomoć algoritma identifikuju najprigodniji investitori i pozivaju da učestvuju u njenom finansiranju. Investitori su u obavezi da polože depozit, a ukoliko se uspešno obave dogovorene faze finansiranja, sredstva se prenose na bankovni račun i investitorima se daje potvrda o vlasništvu.
Ovakvi modeli finansiranja još uvek nisu zaživeli u bibliotekarstvu, napominje Mikić, ali jesu u onim oblastima preduzetništva koje mogu pružiti komplementarne usluge, poput blokčejn platformi za biblioteke, plaćanja kriptovalutama, dostave knjiga dronovima, razvoja nerazmenjivih tokena (NFT), kao jedinstvenih digitalnih knjiga za pozajmicu i slično.
Autorka navodi primer da je Tod Barbik, lokalni pisac iz Edmontona, 2022. godine napravio samo jednu kopiju svoje knjige „Ćerke Volsingema“ kao NFT. Ovu knjigu je kriptovalutom kupio lokalni investitor Kris Labosije i poklonio ju je javnoj biblioteci u tom gradu. Javna biblioteka u Edmontonu, koja je postala novi vlasnik NFT knjige, omogućila je besplatan pristup knjizi i njenu pozajmicu uz člansku kartu, i tako postala prva biblioteka na svetu u kojoj se pozajmice mogu obavljati putem nerazmenjivih tokena.
Roboti bibliotekari
Finansijske inovacije najnovije generacije povezane su sa sve većim korišćenjem veštačke inteligencije u bibliotekama, od automatizacije u prikupljanju informacija, preko ugovaranja i izvršavanja javnih nabavki, do upotrebe četbotova i biblio robota.
Jedan od primera je humanoidni robot Libby, koji opslužuje posetioce biblioteke Univerziteta Pretorija u Južnoj Africi. On dočekuje posetioce i upućuje ih na odeljenja biblioteke u zavisnosti od toga koji fond žele da koriste, i može da odgovori na više od 3.000 pitanja koja se tiču korišćenja biblioteke, uslova i finansijskih naknada, a može pomoći i osobama sa posebnim potrebama.
Univerzitetska biblioteka u Oklahomi koristi Guglov četbot Aleksu, kao virtuelnog asistenta koji pruža osnovne informacije o uslugama, korišćenju biblioteke, naknadama i članarinama. Roboti u bibliotekama mogu da se koriste za inventarisanje knjiga uz pomoć bar-kodova, i na taj način efikasno pomažu u sastavljanju inventarnih listi za finansije. Sve su to eksperimentalne primene novih rešenja, koje imaju uticaj i na delotvorniji rad finansijske službe, ističe Hristina Mikić.
Maja Đurić
Biznis & finansije 221, maj 2024.
Foto: Vnwayne fan, Unsplash