Analitičari se na slažu oko toga da li će se proizvodnja autodelova iseliti sa Balkana u Afriku, u kojoj automobilska industrija beleži izraziti rast poslednjih godina. S druge strane, istraživanja pokazuju da uprkos hvalospevima, afrička vožnja iz snova je prepuna rupa kada je reč o doprinosu „motanja kablova“ prosečnom standardu stanovništva, isto kao i na Balkanu.
Države na Balkanu mogle bi da izgube trku u proizvodnji delova za automobilsku industriju, ali ne zato što su radnici koji „motaju kablove“ odjednom postali previše plaćeni. Razlozi su druge prirode, navode u svetskom udruženju sindikata IndustriALL, koje okuplja preko 50 miliona radnika u lancima snabdevanja za proizvodne sektore.
Čelnici ove organizacije ističu da se izrada delova za automobilsku industriju sve više seli u Afriku. Ovakva kretanja, prema njihovom mišljenju, neće izazvati probleme Češkoj, Slovačkoj i Poljskoj, jer je automobilska industrija u tim zemljama veoma dobro pozicionirana. Proizvodnja je zasnovana na visokim tehnologijama, po kvalitetu je približna onoj u Nemačkoj i drugim najrazvijenijim evropskim državama, dok su troškovi i dalje znatno manji.
Međutim, u pomenutom udruženju ocenjuju da je situacija bitno drugačija u Rumuniji, Bugarskoj i balkanskim zemljama, pre svega zbog sve većeg nedostatka radnika. Pored ogromne fluktuacije radne snage, u državama na Balkanu se obavljaju i niže faze proizvodnje, koje je mnogo lakše preseliti na konkurentnija tržišta.
Tačnije, na afrički kontinent koji postaje sve privlačniji za najveće svetske proizvođače automobila, jer je radna snaga ne samo jeftina, već je za ovu vrstu „sklapačkih poslova“ ima u izobilju. Afrika je prilično izdašna i u sirovinama, pre svega kada je reč o metalima koji su neophodni za proizvodnju električnih automobila, ocenjuju sindikalci.
Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, Afrika je „domovina“ za 19% svetskih rezervi metala bez kojih nema ni električnih vozila. Ovaj kontinent je najveći izvoznik sirovina za automobilsku industriju, pri čemu udeo novih materijala za električna vozila dostiže 43% a kobalta čak 97% svetskog izvoza. Paket „tri u jedan“ dopunjava i Afrička zona slobodne trgovine, koja pokriva najveću teritoriju u svetu odmah iza Svetske trgovinske organizacije. Prema procenama Svetskog ekonomskog foruma, zahvaljujući pobrojanim prednostima, automobilska industrija u Africi će u naredne tri godine dostići vrednost od preko 42 milijarde dolara.
Maroko u petoj brzini
Afričko udruženje proizvođača automobila navodi u svom najnovijem izveštaju da domaća proizvodnja vozila raste u proseku 7% godišnje, zahvaljujući i podršci Afričke izvozno-uvozne banke, koja je uložila milijardu dolara u razvoj automobilske industrije kroz direktno finansiranje i partnerstva sa najvećim proizvođačima.
Zbog brze urbanizacije, rasta srednje klase i većeg raspoloživog dohotka na celom kontinentu, poslednjih godina na domaćem tržištu proda se u proseku 2,4 miliona putničkih automobila i 300.000 vozila za potrebe privrede. Maroko, Južna Afrika, Egipat, Alžir, Nigerija, Gana i Kenija dominiraju autoindustrijom na kontinentu, a Maroko i Južnoafrička Republika čine 80% afričkog izvoza automobila.
Maroko je postao vodeći proizvođač automobila u Africi. Prošle godine povećao je izvoz za 27%, na rekordnih 13,9 milijardi dolara, sa ambicijama da do 2025. dostigne godišnju proizvodnju od milion automobila. Plasiranje vozila na strana tržišta je trenutno najveća izvozna industrija u zemlji, a proizvodnja automobila učestvuje sa 24% u bruto domaćem proizvodu. Skoro trećinu izvoza čine kablovi za automobile sa vrednošću od 4,5 milijardi dolara, dok montaža karoserija, šasija i drugih delova raste po godišnjoj stopi od 22%, sa izvozom koji je prethodne godine dostigao 6,7 milijardi dolara.
Maroko proizvodi i 40.000 do 50.000 električnih vozila godišnje, a autoindustrija je od 2021. godine do sada otvorila 220.000 novih radnih mesta. Ova država na severozapadu Afrike najviše izvozi vozila u Francusku, Italiju, Španiju, Tursku i Veliku Britaniju, a izvoz najbrže raste na španskom, rumunskom i turskom tržištu.
Đubrište za polovnjake
Ali Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD) u svom prošlogodišnjem izveštaju o situaciji u afričkoj automobilskoj industriji ističe da i pored izrazitog rasta u prethodnih nekoliko godina, rezultati su još uvek daleko slabiji od potencijala. Automobilski sektor u Africi čini svega 1,2% globalne proizvodnje i ima najnižu stopu motorizacije sa 44 vozila na 1.000 stanovnika u poređenju s globalnim prosekom od 203 vozila na 1.000 ljudi.
Još više zabrinjava podatak da uporedo sa rastom izvoza novih vozila, Afrika sve više uvozi polovne automobile. Afrički kontinent je trenutno najveće đubrište za izraubovana vozila, gde završava dve petine globalnog izvoza istrošenih putničkih automobila i terenskih vozila, dok nova čine svega 2% ukupnog godišnjeg uvoza četvorotočkaša.
Procenjuje se da je oko 90% vozila uvezenih u Keniju, Etiopiju i Nigeriju polovno, a taj udeo je još veći u afričkim zemljama s nižim prihodima. U Keniji je prosečna starost uvezenih automobila sedam godina, u Etiopiji i Nigeriji ona se kreće od 11 do 19 godina, a samo su Egipat, Sudan i Južnoafrička Republika zabranili uvoz korišćenih vozila. Poređenja radi, prosečna starost putničkih automobila u Srbiji, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, premašuje 17 godina.
Rupe u vožnji iz sna
Iako je Južnoafrička Republika zabranila uvoz polovnjaka, ova država nema nijednu domaću marku automobila, a broj fabrika koje proizvode vozila samo za domaće tržište je zanemarljiv na celom afričkom kontinentu. Postoji nekolicina domaćih preduzetnika u Nigeriji, Tunisu, Gani i Keniji koji izrađuju automobile prilagođene domaćem standardu, dok je Uganda izdvojila državna sredstva za podršku prvom startapu koji ima ambicije da proizvodi električna vozila za lokalno tržište.
Stručnjaci UN procenjuju da je za iole isplativu proizvodnju za domaće kupce potreban kapacitet od najmanje 80.000 vozila godišnje, što zahteva početna ulaganja od 200 miliona dolara. S druge strane, usled rigoroznih uslova za odobravanje i otplatu kredita namenjenih kupovini vozila, te izuzetno visokih kamata, banke finansiraju svega 5% ukupne prodaje novih automobila u Africi.
Uprkos obilju sirovina za električna vozila, u Africi ima jako malo električnih automobila. U Južnoj Africi, koja je najveće tržište električnih vozila na kontinentu, od ukupno 12 miliona vozila na putevima samo je 1.000 električnih, a taj broj je daleko manji u ostalim afričkim zemljama.
Proizvođač prirodne gume uvozi automobilske gume
Nasuprot koristi koju imaju veliki svetski proizvođači automobila zbog niskih proizvodnih troškova i dostupnosti sirovina, uzlet automobilske industrije ne doprinosi značajnije povećanju prosečnog životnog standarda afričkog stanovništva, jer se najviše izrađuju komponente sa minimalnom dodatom vrednošću, navodi UN u svom izveštaju.
Za razliku od procena koje iznosi IndustriALL Global Union, stručnjaci UN zaključuju da afričkim proizvođačima koji mahom izvoze vozila u Evropu, sve skuplji transport i zaokret ka politici „što bliže kući“, umanjuju šanse u poređenju sa konkurencijom u istočnoj i jugoistočnoj Evropi.
Pored toga, prednosti koje pruža Afrička zona slobodne trgovine su vrlo malo iskorišćene. Uvoz komponenti iz jedne afričke države u drugu čini svega 4% ukupnog uvoza potrebnih repromaterijala za proizvodnju automobila, pri čemu Južna Afrika najviše izvozi ovakve proizvode drugim afričkim državama.
Afrička automobilska industrija je i dalje jako zavisna od uvoza delova iz Kine, čak i u slučajevima kada raspolaže sopstvenim resursima. Tako se iz Kine uvozi više od 85% guma, iako Afrika obiluje prirodnom gumom, odnosno kaučukom. Obala Slonovače je najveći snabdevač prirodnim kaučukom na afričkom kontinentu, ali i pored ulaganja u pogone za preradu, ukupni proizvodni kapaciteti su i dalje veoma niski.
Vladimir Adonov
Biznis & finansije 221, maj 2024.
Foto: alba1970, Pixabay