Utisak da je ceo svet poludeo neće rešiti nagomilane probleme u Srbiji, čiji su glavni uzrok političke zloupotrebe koje razaraju i diskredituju institucije i time kriminalizuju društvo. Kod nas je teško odgovoriti na pitanje da li je veći problem to što država krši sopstvene zakone, ili način na koji ih donosi, bez konsultacija sa strukom i privredom a u korist interesnih grupa, bliskih vlastima. Trgovina uticajem, klijentelizam za insajderske partijske firme i uporedno kažnjavanje „neposlušnih privrednika“ u Srbiji se sprovode sistemski, dok učestala praksa da se sklapaju tajni međunarodni sporazumi direktno legalizuje korupciju kroz zakonodavni proces. Sticanje lične koristi na račun javnog dobra sprovodi se i partijskim kadriranjem u javnom sektoru. Postavljanje sve nesposobnijih, a poslušnih i korumpiranih kadrova drastično je srozalo rad i ugled državnih organa i javnih preduzeća.
Periskop
6. KAKO ĆE UKRAJINA VRATITI DUGOVE POSLE RATA: Prijateljski svilen gajtan
Odgovor na pitanje odakle će Ukrajina namaći novac za obnovu, u ovom trenutku je možda još neizvesniji od predviđanja kada će se okončati rat. Nasuprot tome, mnogo je sigurnije da dugovanja koja je Ukrajina nagomilala od početka rata s Rusijom, mogu da je zakopaju u miru. Ukupni dug prema „savezničkim“ kreditorima dostigao je skoro 115 milijardi dolara i nastavlja da raste, a time i problem kako će Ukrajina vratiti pozajmice svojim nazovi prijateljima. Jer, jedno je prijateljski podržavati Ukrajince da ginu, a nešto sasvim drugo oprostiti se od tolikog novca.
8. UZBUNA U EVROPSKOJ FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI: Leka za Trampa nema ni za lek
Prošle godine, Sjedinjene Države su „progutale“ farmaceutskih proizvoda u vrednosti od 560 milijardi dolara, od kojih je više od trećine uvezeno iz Evrope. Stoga od mogućih američkih carina i na farmaceutske proizvode, pored Indije koja polovinu svojih generičkih lekova izvozi u SAD, posebno strahuju evropski proizvođači lekova. Carine bi iz temelja poljuljale švajcarsku ekonomiju, gde farmaceutska industrija čini 40% bruto domaćeg proizvoda, dok ovaj sektor u Nemačkoj daleko više doprinosi ukupnoj privredi od proizvođača automobila.
10. UTICAJ RATOVA, SANKCIJA I NOVIH CARINA NA AVIOINDUSTRIJU: Preko preče, okolo skuplje
Najava trgovinskog rata između SAD, EU i Kine, biće novi udar na avioindustriju i putnike. Međusobne zabrane letova između EU i Rusije već su zavile u crno evropske aviokompanije, koje su praktično odustale od letova između Evrope i Kine, jer se nisu mogle nositi sa kineskom konkurencijom.
Biznis
14. VLADIMIR KRSTIĆ, „VEMAX PHARMA“: Znanje je jedina snaga
„Kada čvrsto verujete u to da je znanje jedina snaga, onda sve što ste uložili u to znanje predstavlja pouzdanu osnovu za uspeh u poslovanju. Stručnost bez improvizacije – to je naš način razmišljanja“, ističe Vladimir Krstić, suvlasnik i direktor preduzeća „Vemax Pharma“, jedne od najbrže rastućih kompanija u farmaceutskoj industriji na Zapadnom Balkanu.
16. ALAN ALBULJ I BOJAN MILJKOVIĆ, „EXTREME“: „Zarazili“ smo se preduzetništvom
„Pozicionirali smo se na tržištu da prodajemo sve, od licenci, do nabavki softvera i rešenja“, kažu Alan Albulj i Bojan Miljković iz beogradske kompanije „Extreme“, koja svojim entuzijazmom širi „zarazu“ preduzetništvom i među drugima. Budući da su mnoga rešenja prvo primenili kod sebe, bolje prepoznaju potrebe domaćih firmi u digitalizaciji poslovanja.
18. SRETKO POPADIĆ, SAVEMA: Za generacije koje dolaze
Klimatske promene su dovele do toga da su se i naizgled stari problemi, poput požara i rizika za održivu poljoprivredu, toliko promenili da traže delotvornija i ekološki podobnija rešenja za buduće generacije. Do njih je došao startap Savema, koji je svoje inovacije u ovim oblastima zasnovao na gel tehnologiji. Malo preduzeće iz Čačka pokazalo je i da pravovremena zaštita intelektualne svojine predstavlja važan adut u privlačenju investitora.
Finansije
20. SRBIJA I NIS U PROCEPU IZMEĐU VELIKIH SILA: Nije moralo biti ovako, da se država nije „pravila mrtva“
Kada je Srbija sklopila energetski sporazum sa Rusijom da bi obezbedila energetsku stabilnost, malo ko je pomislio da će petnaestak godina kasnije ova odluka i potonji sled događaja zemlju dovesti na ivicu provalije. Tome je najpre kumovalo zaoštravanje geopolitičkih prilika, ali i odluka srpske strane da se „pravi mrtva“ tokom čitavog perioda sprovođenja sporazuma.
24. ZARADE U RUDNICIMA U SRBIJI: Jeftiniji rudari iz Kine sve brojniji u rudarskim jamama
Predstavnici sindikata tvrde da su najgori uslovi rada u rudnicima JP PEU Resavica, dok su u ostalima uglavnom bolji nego pre desetak godina. Ipak, primetno je da kompanije koje su u kineskom vlasništvu, a naročito njihovi podizvođači, dovode sve više radnika iz Kine, pa i iz Afrike i drugih zemalja sa jeftinijom radnom snagom, čije plate su nepoznanica i sindikalcima. Procenjuje se da je zbog borskih rudnika pristiglo oko 12.000 Kineza, što je trećina stanovništva ove opštine.
26. BEZGOTOVINSKO PLAĆANJE ZA TAKSI USLUGE: Taksisti se žale na previsoke naknade
Bezgotovinsko plaćanje je omogućeno u velikom broju usluga u Srbiji, a jedan od najnovijih primera je obaveza za sve taksiste koji rade na beogradskom aerodromu da prihvate plaćanje platnim karticama. U Savezu taksi udruženja očekuju da plaćanje plastičnim novcem pređe ubrzo polovinu ukupne naplate u Beogradu, dok su u niškom Siti taksiju uveli instant plaćanja preko android mobilne aplikacije. Rešenja za bezgotovinsko plaćanje ne nedostaje, ali taksisti smatraju da su naknade za ovakve transakcije previsoke i da bi trebalo da ih plaćaju njihove mušterije.
Temat – Privreda pod teretom loših institucija
29. POVERENJE I PRIVREDNI RAST: Vlada je objavila rat kriminalu, ne trpi ona konkurenciju*
Izrazito nisko poverenje u institucije u Srbiji prenosi se s kolena na koleno, što ozbiljno podriva ekonomski prosperitet. Najveća žrtva nezdravih institucija je zdrava privreda, jer neformalne mreže moći pretvaraju državni aparat u predatorski sistem za sprovođenje interesa uske grupe ljudi i kriminalizuju društvo. Usled selektivnih odluka onih na vlasti, privrednici će trošiti mnogo više resursa na to kako da se dodvore vladajućim interesnim grupama ili kako da se od njih odbrane. Autokratska društva kao što je Srbija, postaju lak plen velikih svetskih sila, „koje kao lešinari oglođu sve što je u njihovom interesu, posebno prirodna bogatstva zemlje“.
* Živko Prodanović
32. KAKO SE USVAJA PRIVREDNA REGULATIVA U SRBIJI: Loši zakoni su najgora vrsta tiranije*
Prilikom donošenja privrednih zakona u Srbiji, godinama unazad nije urađena ozbiljna analiza ni za jednu industriju, a strukovna i poslovna udruženja se konsultuju sporadično, „forme radi“. Politički vrh kroji zakone „personalizovano“, prema trenutnim potrebama određenih interesnih grupa bliskih vlastima, pa je i njihov rok trajanja – trenutan.
*Onore de Balzak
34. TRGOVINA UTICAJEM I ZLOUPOTREBA SLUŽBENOG POLOŽAJA: Ruka ruci, po preporuci*
Trgovina uticajem i zloupotreba službenog položaja sistemski su ukorenjeni u Srbiji, a tužilaštvo reaguje tek kada s političkog vrha stigne „zeleno svetlo“ za pojedine slučajeve. Javni resursi se koriste za lične interese pod okriljem netransparentnih međudržavnih sporazuma, vezanih kredita i „skrojenih zakona“. Takvi slučajevi su postali toliko česti, da čak i zemlje EU, koja načelno osuđuje ovakvu praksu, imaju sa Srbijom sporazume koji isključuju primenu Zakona o javnim nabavkama.
*Jovan Mokrinski
36. DEGRADIRANE INSTITUCIJE I KLIJENTELIZAM NA TRŽIŠTU: Kupujmo domaće, naši ljudi su jeftiniji*
Sa domaćeg tržišta se povlače strani investitori za čiji ukus više nismo dovoljno jeftini, ali Srbija je i dalje suviše siromašna da bi ovaj sistem tako nemilice trošio novac van legalnih kanala. U ekonomiji u kojoj javnost rada zamenjuju zakulisne radnje, uporno se devastira tržište kapitala i institucije degradiraju u korist klijentelizma na tržištu, jačaju insajderske firme bliske političkom aparatu, čiji je poslovni model zasnovan na iscrpljivanju državnih resursa a ne na inovacijama koje su nužne za privredni rast.
*Radoje Nikolić
38. PARTIJSKO KADRIRANJE U JAVNOM SEKTORU: Diplomirao sam na temu korupcije, praksu ću odraditi u državnim organima*
Javni sektor ima sve više teškoća da zaposli i zadrži stručnjake. Jedan od razloga su niske plate za najodgovornija mesta u poređenju sa privatnim sektorom. Taj jaz bi mogao da se smanji kada bi se rešio mnogo veći problem – partijsko kadriranje koje je postavljanjem sve nesposobnijih a poslušnih i korumpiranih kadrova, drastično srozalo ugled državnih organa i javnih preduzeća.
*Aforizam Ninusa Nestorovića
40. Aforizmi o lošoj državi
Intervju
42. PREDRAG PETROVIĆ, BIOLOG I VELIKI BORAC ZA OPSTANAK SRPSKOG SELA: Zavičaj ne može biti stan u soliteru
„Smatram da moramo kad-tad formirati katedru na Poljoprivrednom fakultetu za srpsko selo, da bi mladi učili različite stvari. Onaj ko živi na selu mora biti malo i mehaničar, mora da poznaje osnove medicine, veterine i poslovanja. Ja huškam mlade ljude da se vrate na selo, ali ne sutra, nego odmah. Sutra je najčešće ’malo sutra’“, upozorava biolog Predrag Petrović, koji je svoje rodno selo Paštrić učinio poznatim i van granica Srbije.
Skener
46. IZNAJMLJIVANJE DOMAĆIH ŽIVOTINJA NA MALIM GAZDINSTVIMA: Poljoprivrednici u fotelji
Srbija je dobila svoje prve poljoprivrednike „iz fotelje“, koji mogu da iznajme kokošku, nabave meso, sir, jaja ili povrće proizvedene na prirodan način preko posebnih digitalnih platformi za te namene. Posrednici između proizvođača i kupca uvereni su da ovakva praksa, koja ima sve više pristalica u Srbiji, donosi višestruke koristi. Kupci obezbeđuju sebi i svojoj deci zdravu, za njih uzgojenu hranu, a ljudi na selu, posebno mladi, dobijaju priliku da pristojno žive od svog rada.
48. ODBRANA OD BUJIČNIH POPLAVA: Što ode niz vodu, ne vrati se uz vodu
Bujične poplave predstavljaju najčešći prirodni rizik u našoj zemlji, gde je registrovano oko 11.500 bujičnih vodotokova. Erozija zemljišta je jedan od uzroka poplava na 75% teritorije Srbije. Nakon katastrofalnih poplava u maju 2014. godine, izgrađeno je malo novih objekata kojima bi se pojačala otpornost na poplave sličnih razmera. Da bi se to postiglo, država bi u zaštitu od poplava tokom naredne decenije morala da ulaže 90 miliona evra godišnje.
Nove tehnologije
50. RUSKE KOMPANIJE NERADO PRELAZE NA DOMAĆI SOFTVER: Zamena uvoza „na mišiće“
Nakon masovnog odlaska zapadnih tehnoloških kompanija iz Rusije, država je uvela različite podsticaje za domaću IT industriju i dala rok privredi da do 1. januara ove godine zameni strana softverska rešenja onima koja su proizvedena u zemlji. Iako je taj rok istekao, supstitucija uvoza ide traljavo, jer se ruske firme masovno žale da je domaći softver „sklepan na brzinu“ i da je zato lošeg kvaliteta, a skoro trećina se nada da će ovaj problem rešiti uvozom IT rešenja iz Kine.
Nauka
52. ŽENE I POLITIČKO NASILJE: Da li je terorizam isključivo muškog roda?
Nije. Iako su žene većinom žrtve terorizma, one trenutno čine trećinu članstva u militantnim pokretima širom sveta, pri čemu se njihov broj intenzivno povećava u poslednjih desetak godina, sa usponom islamskog fundamentalizma. To je podstaklo naučnike da se mnogo više posvete izučavanju ovog fenomena i otvorilo pitanje o kojem se ranije nije mnogo govorilo – koliko su majke u patrijarhalnim sredinama odgovorne za radikalizaciju svoje dece, posebno sinova?
Koktel
52. PALATA NAUKE: Dobro došli među radoznale
„Naš cilj je da popularizujemo nauku i da pružimo podršku naučnim istraživanjima“, ističe Nemanja Đorđević, upravitelj Zadužbine Miodraga Kostića koja je otvorila Palatu nauke, prvi centar za istraživanje i popularizaciju nauke u Srbiji i najveći u regionu. Ovo zdanje otvorilo je širom vrata za naučnike iz različitih oblasti i za sve posetioce, radoznale da se upoznaju sa istraživanjima koja oblikuju budućnost. Izložbe su koncipirane tako da se u njih aktivno uključuju i mladi koji odrastaju uz nove tehnologije i na taj način razvijaju kritičko mišljenje i naučnu pismenost.
56. ALEKSANDRA MILIĆ, BY ALLE ART: Novi, umetnički život drevne Vinče
Aleksandra Milić, vlasnica porodične firme By Alle Art, svoje duboko poštovanje prema vrednostima vinčanske kulture deli sa drugima kroz umetničke slike koje izrađuje jedinstvenom tehnikom – ona kombinuje digitalne ilustracije sa ručno nanetom folijom zlatne boje. Njena dela, predstavljana na Instagramu, pobudila su veliko interesovanje i među stručnom javnošću, pre svih Narodnog muzeja Srbije.
Komunikacije
60. EKONOMIJA HAJPA: Digni prašinu i naduvaj cenu
Zbog sve nemilosrdnije borbe na tržištu više nije dovoljno da proizvod bude inovativan, već proizvođači moraju da ubede javnost da je to što oni nude „revolucionarno“. U reklamnom preterivanju zdušno im pomažu potrošači koji su opsednuti ciljem da prvi otkriju nešto novo i time uvere i sebe i druge da su i sami „ekskluzivni“. Ovakvo, udruženo „drogiranje“ javnosti, čini lošu uslugu stvarnim inovacijama, koje mogu ostati bez finansijera samo zato što se ne reklamiraju tako agresivno kao one „na mišiće“.
Reprint
62. SUMNJE U KORUPCIJU U IZGRADNJI PRUGE BUDIMPEŠTA-BEOGRAD: Koliko su se prijatelji ugradili?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu dolio je ulje na vatru u mađarskoj javnosti povodom optužbi da se železnička pruga Budimpešta- Beograd gradi na – korupciji. Prema pisanju mađarskih medija, iako je reč o najskupljem ulaganju u železnicu u istoriji Mađarske ugovor o izgradnji koji je mađarska vlada potpisala sa kineskim firmama je poslovna tajna. Dodatne sumnje budi činjenica da je u ovaj posao umešan najmoćniji mađarski oligarh Lorinc Mesaroš, blizak prijatelj mađarskog premijera Viktora Orbana. Mesaroševi poslovni poduhvati su često direktno povezani sa interesima Orbanove porodice.
Vremeplov
64. AFERA SA IZDAVANJEM PASOŠA U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI: Mito za iseljavanje iz zemlje
Korupcionaška afera oko izdavanja pasoša koja je u Jugoslaviji eskalirala 1923. godine, pokazala je da se zloupotrebom službenog položaja može masno zaraditi ne samo na građanima unutar zemlje, nego i na onima koji žele da je napuste. Pošto je Jugoslovena zainteresovanih za iseljavanje u SAD bilo višestruko više nego što je propisala američka administracija, korumpirani domaći činovnici mogli su na izdavanju jednog pasoša da zarade i tri mesečne plate. Ovaj „posao“ je bio toliko profitabilan, da su se u njega uključili i advokati, službenici parobrodarskih društava i brojni drugi „posrednici“, čak i obični građani.