Račun Apoteka Beograd u blokadi je devet dana, a da stvar bude gora ova ustanova duguje nekoliko zarada zaposlenima.
Kako Forbes otkriva, tačan iznos blokade do juče je bio 15.562.045,29 dinara. Situacija u državnom lancu apoteka je daleko od ohrabrujuće: radnici, bar oni koji su preostali, su nezadovoljni jer im poslodavac duguje četiri zarade, a dobavljači masovno pokušavaju da se naplate od Apoteka Beograd.
No, iako ne isplaćuje plate ova apotekarska ustanova uredno dobija isporuke lekova, a Grad Beograd dotirao joj je deo sredstava za izmirenje duga prema dobavljačima. Ta sredstva bila su namenjena za podmirivanje velikih dobavljača, a uskoro na naplatu dolaze i potraživanja manjih koji su svoj novac tražili preko suda.
Kako je nekadašnji monopolista došao do prosjačkog štapa?
Kao jedan od razloga za urušavanje ove ustanove v.d. direktora Apoteka Beograd Nikola Prelević navodi ukidanje monopola na izdavanje recepata u državnim apotekama iz 2013. ali i činjenicu da od naredne godine ova institucija ne može ni da sprovodi javne nabavke lekova već to umesto nje čini RFZO. Tako je ona ostala bez mogućnosti da isplatom pre roka ostvari pravo na kase i bonitete, koji su u godinama pre ove znali da dostignu i do milijardu dinara, što bi podmirilo godišnje troškove za plate.
On je u intervjuu za Danas napomenuo da su prebrzo izjednačeni uslovi poslovanja privatnih i državnih apoteka a da državne nisu uspele u tako kratkom roku da se prilagode novim uslovima i da postanu konkurentne na tržtištu. Prema njegovim rečima, državnim apotekama je skuplje poslovanje i zato što rast plata njihovih zaposlenih prati rast zarada u medicinskom sektoru.
Prelević dodaje i da na sve to Beograd ima i veći broj apoteka nego što je potrebno: „Imate apoteku na svakom koraku danas. Državne apoteke su se uvek striktno pridržavale zakonske odredbe koja kaže da apoteka u svakoj smeni mora imati farmaceuta, što se u privatnom sektoru često ne ispoštuje. Farmaceuti su skuplja radna snaga nego farmaceutski tehničari, ali je njihovo znanje veće i neophodno je njihovo prisustvo prilikom izdavanja terapije ili davanja saveta pacijentu. Takođe, imali smo i obavezu da držimo nerentabilne apoteke u malim sredinama, jer se nismo rukovodili isključivo profitom već potrebom da građani imaju apoteku u svojoj neposrednoj blizini, gde god oni živeli na teritoriji grada Beograda“.
Hronologiju propadanja državnih apoteka možete pročitati ovde.
Izvor: Forbes, Danas
Foto: Mariano Baraldi, Unsplash