Najstrože kazne slede i za pokušaje sprečavanja prinudne naplate, odbijanje predaje zaplenjene imovine ili ometanje popisa i uvida.
Novi set izmena u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji donosi znatno strože sankcije za firme, preduzetnike i institucije koje ne poštuju poreske propise. Najveće kazne, u iznosu do dva miliona dinara, predviđene su za one koji prikrivaju podatke, ne prijavljuju poslovne prostore ili ometaju rad Poreske uprave.
Strože kazne za pravna lica i preduzetnike
Prema novim odredbama, pravna lica koja ne podnesu prijavu za registraciju, ne dostave tražene knjige i dokumentaciju ili onemoguće inspektore u obavljanju dužnosti, suočiće se sa kaznama od 100.000 do 2.000.000 dinara.
Najstrože kazne slede i za pokušaje sprečavanja prinudne naplate, odbijanje predaje zaplenjene imovine ili ometanje popisa i uvida. Posebno su na udaru firme koje ne obezbede pristup elektronskim evidencijama, poslovnim knjigama, softveru ili bazama podataka, što je u savremenom digitalnom poslovanju postala standardna obaveza.
Za odgovorna lica unutar kompanija predviđene su kazne od 10.000 do 100.000 dinara, dok preduzetnici mogu biti kažnjeni iznosima od 50.000 do 500.000 dinara.
Kazne i za banke, APR i fizička lica
Zakon predviđa i kazne za Agenciju za privredne registre (APR) – od 100.000 do 2.000.000 dinara – ukoliko izbriše firmu ili preduzetnika iz registra tokom poreske kontrole, izvrši promene u podacima ili registruje novo preduzeće osnivača kojem je ranije zabranjeno osnivanje zbog poreskih nepravilnosti.
Banke su, prema novim pravilima, pod još većim nadzorom. Ukoliko dozvole isplatu plata i drugih prihoda bez unetog broja odobrenja koji dodeljuje Poreska uprava, ili ne dostave podatke o računima i transferima u propisanom roku, mogu biti kažnjene istim rasponom kazni – od 100.000 do 2.000.000 dinara.
Kada je reč o fizičkim licima, kazne se kreću od 5.000 do 150.000 dinara. Sankcije slede za one koji ne prijave otvaranje računa u inostranstvu, ne obaveste Poresku upravu o punomoćniku, ometaju kontrolu, daju netačne podatke ili ne dostave traženu dokumentaciju.
Ni manje greške se više ne tolerišu
Nepružanje adekvatnog prostora inspektorima, odbijanje učešća u kontroli, kao i izostanak poreskog identifikacionog broja (PIB) u prijavi, sada se kažnjava sa 100.000 do 500.000 dinara.
Zakon uvodi i precizne kazne za kašnjenje u plaćanju poreza:
za dug do 50.000 dinara – kazna 10.000 dinara
za dug od 50.000 do 200.000 – kazna 20.000 dinara
za dug od 200.000 do 1.000.000 – kazna 40.000 dinara
za dug veći od 1.000.000 dinara – kazna 50.000 dinara
Takođe, svaki poreski obveznik koji zakasni sa podnošenjem prijave platiće kaznu od 10.000 dinara.
Novi zakonski okvir, poručuju nadležni, ima za cilj da poveća poresku disciplinu i onemogući zloupotrebe koje oštećuju budžet države. Inspekcijski nadzor biće pojačan, a digitalne evidencije i automatske kontrole biće ključne u otkrivanju nepravilnosti u realnom vremenu.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Pixabay