Postoji više od 60% verovatnoće da će se do kraja ove godine razviti „super El Ninjo“ koji bi mogao uzrokovati još veći rast temperature od onog kojem poslednjih godina svedočimo.
Reč je o najsnažnijem obliku ovog klimatskog fenomena koji nastaje kada temperatura površinskog sloja mora u tropskom delu Tihog okeana poraste za više od dva stepena Celzijusa. Tokom super El Ninja okean oslobađa dodatnu toplotu u atmosferu, što doprinosi rastu globalnih temperatura. Pošto klimatske promene već zagrevaju planetu, ovakav događaj mogao bi da pogura prosečne temperature na najviše nivoe ikada zabeležene.
Pretnja za morski svet
Porast temperature površine mora mogao bi da izazove ozbiljne posledice po morski ekosistem i ribarstvo. Kako se okeani zagrevaju dolazi do jačeg raslojavanja vode: na površini ostaje toplija voda siromašna hranljivim materijama, dok hladnija i hranljivija voda ostaje zarobljena u dubljim slojevima.
Zbog toga hranljive materije teže dospevaju do površine, pa opada broj fitoplanktona – mikroskopskih biljaka koje predstavljaju osnovu morskog lanca ishrane.
Manje fitoplanktona znači manje hrane za zooplankton, ribe, morske ptice i morske sisare. Ovaj efekat posebno je izražen u istočnom delu tropskog Pacifika, gde Humboldtova struja obično donosi hladnu i hranljivim materijama bogatu vodu na površinu, stvarajući jedno od najproduktivnijih morskih područja na svetu. Tokom El Ninja taj proces biva ozbiljno poremećen.
Dramatične posledice po ribarstvo
Snažni El Ninjo događaji poznati su po tome što ozbiljno pogađaju populaciju peruanskih inćuna (Engraulis ringens). Tokom super El Ninja početkom sedamdesetih godina ulov ove vrste opao je za 55 odsto 1972. i za 51 odsto 1973. godine, što je izazvalo ozbiljne ekonomske posledice.
Peruanski inćuni predstavljaju osnovu najvećeg pojedinačnog ribolovnog područja na svetu, čija se vrednost procenjuje na između jedne i tri milijarde dolara godišnje. Oko petine svetske proizvodnje ribljeg brašna potiče upravo iz ovog ribolova, a ono se koristi za proizvodnju približno polovine stočne hrane namenjene globalnoj akvakulturi.
Zbog El Ninja vlasti danas često smanjuju ribolovne kvote ili privremeno zatvaraju ribolov. Trenutno je ribolov peruanskih inćuna obustavljen, što je dovelo do rekordnog rasta cena ribljeg brašna na oko 2.500 dolara po toni. To će povećati troškove uzgoja ribe širom sveta.
Slične posledice beleže se i drugde. Na obali Kalifornije tokom godina El Ninja naglo opada ulov lignji, dok su u Indijskom okeanu zabeleženi padovi ulova tune. Promene u kretanju ribljih populacija dovele su čak i do porasta sporova između država u Južnom kineskom moru, jer ribari prate migracije ribe u tuđe ekonomske zone.
Umiranje koralnih grebena
El Ninjo može ozbiljno da ugrozi i morska staništa. Najpoznatiji efekat odnosi se na koralne grebene. Više temperature mora izazivaju izbeljivanje korala, odnosno izbacivanje mikroskopskih algi od kojih zavisi njihovo preživljavanje. U težim slučajevima korali uginu.
Tokom godina El Ninja masovno izbeljivanje korala postaje uobičajeno širom tropskog Pacifika, Indijskog okeana, jugoistočne Azije i severoistočne Australije.
Nedavni El Ninjo iz perioda 2023–2024. izazvao je nezapamćen toplotni stres u okeanima, a masovno uginuće korala zabeleženo je u zemljama poput Meksika, Australije i Kostarike.
Glad među morskim sisarima
Veliki morski sisari takođe trpe ozbiljne posledice tokom snažnih El Ninjo događaja. Na Galapagoskim ostrvima zabeleženo je masovno uginuće krznenih foka i morskih lavova usled gladi, dok je u Peruu došlo do drastičnog smanjenja populacija morskih ptica. Naučnici su primetili da su ženke foka ostajale na moru duže nego ikada ranije, verovatno u potrazi za sve oskudnijom hranom.
El Ninjo takođe može da podstakne cvetanje štetnih algi koje proizvode toksine opasne za životinje i ljude. Takvi događaji već su doveli do masovnog uginuća kitova koji su se hranili u pogođenim priobalnim područjima.
Naučnici upozoravaju da je teško proceniti pune razmere posledica koje bi super El Ninjo mogao imati po morski svet. Međutim, s obzirom na to da su okeani već pod velikim pritiskom klimatskih promena i da mnoge populacije još nisu uspele da se oporave od El Ninja iz 2023–2024, naredni bi mogao biti najrazorniji do sada.
Izvor: The Conversation
Foto: mariya_m, Pixabay