Uspeh u preduzetništvu ne zavisi od okolnosti, već od čoveka. To je svojim životnim i poslovnim odlukama dokazao Mišo Radovanović, osnivač i vlasnik preduzeća Bohor. Ovo preduzeće iz Užica počelo je kao mala privatna radnja pre 45 godina, u vreme društvene svojine. Danas dnevno proizvede oko 30 tona elemenata za suvu gradnju i sarađuje sa brojnim kompanijama iz celog sveta.
Mišo Radovanović je počeo svoju preduzetničku karijeru u jeku socijalizma, kada je 1978. otvorio malu radnju za uslužne delatnosti. Zatim je 1991. godine, pred raspad tadašnje zajedničke države, registrovao preduzeće za proizvodnju elemenata za suvu gradnju.
Rat, ekonomski potresi, inflacija, sankcije i drugi problemi koji su usledili, nisu bili prepreka za Radovanovića da uspostavi saradnju sa svetski poznatim proizvođačem metalnih plafona i fasada, italijanskom kompanijom Atena. Zahvaljujući ovom partnerstvu, Bohor je dobio pristup novim tehnologijama, stručnom znanju, finansijski oslonac za istraživanja i razvoj, podršku da poboljša marketinške i distributivne kapacitete i da unapredi celokupno poslovanje.
„Saradnja sa čuvenom firmom iz inostranstva omogućila nam je stabilnost u teškim vremenima, pomogla da izgradimo ugled na tržištu i tako privučemo nove partnere, klijente i investitore. Ovo partnerstvo, koje i danas traje i u međuvremenu je preraslo u kumstvo i veliko prijateljstvo, bilo je ključno za dugoročan uspeh našeg preduzeća“, ističe Radovanović.
Prednosti suve gradnje
Proizvođač iz Užica je potom, 1999. godine koju pamtimo po NATO bombardovanju, otvorio ćerku firmu Atena-Bohor u Crnoj Gori. Naš sagovornik kaže da nije želeo da odustane od ove investicije čak ni u takvim okolnostima, jer su pre toga sproveli temeljno istraživanje susednog tržišta i zaključili da ono može biti strateški važno za dalje širenje poslovanja u oblasti suve gradnje.
„Hteli smo na vreme da se pozicioniramo na crnogorskom tržištu, nismo čekali jer smo verovali da će se prilike u regionu stabilizovati tokom vremena“, objašnjava vlasnik Bohora kako se u praksi primenjuje kalkulisani rizik. Naime, danas ova ispostava užičke firme u Crnoj Gori ima 45 zaposlenih, svoju logistiku i magacine, i postala je nezaobilazni partner u gradnji luksuznih objekata kao što su Porto Montenegro, Porto Novi, Luštica Bay…
Bohor „potpisuje“ i veliki broj značajnih građevinskih projekata na domaćem terenu, kao što su TC Inđija, TC Galerija u Beogradu na vodi, fabrika Grundfos, preko 20 maloprodajnih objekata u sastavu trgovinskog lanca Lidl i mnogi drugi. Preduzeće proizvodi noseću strukturu za spuštene plafone svih vrsta, ispune za metalne plafone i elemente za unutrašnju rasvetu u pogonima nadomak Užica, gde je i sedište firme, a u Beogradu ima predstavništvo i dva logistička centra.
Govoreći o tome zašto je odlučio da proizvodi elemente za suvu gradnju, Radovanović navodi više razloga:
„Suva gradnja omogućava bržu izgradnju u odnosu na tradicionalne metode. Montaža elemenata, poput gips-karton ploča, panela ili drvenih konstrukcija, zahteva manje vremena od sušenja betona ili malterisanja. Možete lakše da se prilagodite promenama u građevinskim planovima, što je posebno korisno kod preuređenja enterijera. Suva gradnja omogućava efikasniju ugradnju izolacionih materijala i tako poboljšava energetsku efikasnost zgrada, a sama proizvodnja najčešće produkuje manje otpada. Takođe, možete da proizvodite različite elemente u zavisnosti od toga kakva su kretanja na tržištu i šta traže klijenti“.
Poslovanje može biti lakše u manjim sredinama
Proizvodni i magacinski prostor na 8.000 kvadratnih metara nalazi se u Sušici, na glavnoj magistrali koja s jedne strane vodi ka Zlatiboru i i Crnoj Gori, a s druge ka Beogradu. Radovanović napominje da proizvodnja na takvoj lokaciji ima velikih prednosti a pored toga, u manjim industrijskim centrima je jednostavnije organizovati poslovanje. Užice ima dugu industrijsku tradiciju što olakšava pronalaženje kvalifikovanih radnika. U manjim mestima ljudi se bolje poznaju a često je i manja konkurencija među preduzećima u potrazi za odgovarajućim profesijama.
„To omogućava da ponudite bolje uslove rada a da imate manje troškove zapošljavanja, jer su i troškovi života niži. Trenutno zapošljavamo 80 radnika, nemamo poteškoća sa pronalaženjem ili odlivom kadrova. Taj problem je sve izraženiji u Srbiji u poslednjih desetak godina, ali tokom tog perioda niko nije otišao iz naše firme. Naprotiv, stalno primamo nove radnike“, naglašava Radovanović i dodaje:
„Pored toga, preduzeća u manjim industrijskim centrima uglavnom imaju lakši pristup zemljištu, vodi, sirovinama i drugim najvažnijim resursima, što pojednostavljuje i pojeftinjuje proizvodnju. Prošle godine smo podigli solarnu elektranu, koja će nam obezbediti stabilnije i povoljnije snabdevanje energijom i kao obnovljivi izvor doprineti održivom razvoju“.
Gledamo daleko unapred
Bohor dnevno proizvede oko 30 tona gotove robe – profila, metalnih plafona, pribora i svih elemenata iz programa suve gradnje. Najvažniji repromaterijal u njegovoj proizvodnji je pocinkovani lim, koji je ova firma godinama nabavljala od preduzeća Dak komerc iz Novog Sada i Pan komerc iz Požege. Ali nakon poremećaja koje je u lancima snabdevanja izazvao korona virus, užički proizvođač je proširio listu dobavljača i započeo saradnju sa Jugometalom iz Kraljeva i Monting grupom iz Stare Pazove.
„Takođe, za proizvodnju su nam važni aluminijumski lim i aluminijumski profili, a kako je reč o sirovinama koje su berzanska roba, tokom 2021. godine one su bile skuplje i do 150% u poređenju s periodom pre pandemije. Zahvaljujući tome što stalno razmišljamo dugo unapred, ove poremećaje smo prilično uspešno prebrodili jer smo u tom trenutku imali zalihe koje su pokrivale 55% godišnje proizvodnje. Srećom, od prošle godine cene repromaterijala su se relativno stabilizovale“, komentariše naš sagovornik.
Proizvođač iz Užica trenutno sarađuje sa više od 500 poslovnih partnera i dogovorio je nekoliko važnih projekata sa poznatim investitorima u Beogradu, Nišu, Čačku, na Zlatiboru i u drugim mestima. Bohor najviše izvozi u zemlje regiona i nastoji da poveća plasman svojih proizvoda na tržištu Evropske unije.
Saradnja na obostranu korist
Na pitanje da li poslovanje u specijalizovanoj građevinskoj niši predstavlja prednost ili rizik u kriznim vremenima, Radovanović odgovora da to zavisi od različitih faktora. „Kada ste specijalizovani za određenu oblast, to vam obezbeđuje da mnogo bolje razumete šta je potrebno klijentima i da se uspešnije prilagođavate njihovim zahtevima u odnosu na konkurenciju. Ako ste zaista dobri u tome što radite i postanete prepoznatljivi po svojoj profesionalnosti i kvalitetu, možete da računate na veću lojalnost klijenata i dugoročnu saradnju“.
„S druge strane“, dodaje naš sagovornik, „ukoliko u toj oblasti dođe do naglih promena i velike krize, to može značajno da umanji prihode. Zato je jako važno da pratite tehnološki napredak i da uvodite inovacije – nove proizvode, nov način montaže u suvoj gradnji, jer tako povećavate šanse da zadržite tržište i kada dođe do poremećaja“.
Bohor prati i novosti u standardizaciji proizvodnje, pa pored ISO sertifikata za upravljanje kvalitetom, poseduje i ateste za otpornost pregradnih zidova na požare, a novina su i sertifikati za akustičnost i izolacionu moć pregradnih zidova i zidnih obloga.
Pored inovacija, Radovanović kao glavne prednosti svoje firme ističe kvalitet, sposobnost prilagođavanja i povoljne cene. Prema njegovom mišljenju, domaća preduzeća iz građevinske industrije bolje poznaju lokalne prilike i regulativu nego strane kompanije koje dolaze ovde da posluju, ali strani investitori donose značajan kapital, tehnologiju i međunarodno iskustvo. „Zato saradnja između domaćih i stranih firmi može biti obostrano korisna“, zaključuje direktor Bohora, koji je uveren će preduzeće nastaviti da raste i ove godine i planira nova ulaganja u dalju automatizaciju proizvodnje.