Preduzeće Mont Stubline svrstalo se na listu svetskih dobavljača kompanija Šel i E.ON, zahvaljujući inovacijama u poslovanju, a projekte koje je realizovalo u saradnji sa Mašinskim fakultetom u Beogradu finansijski je podržao Fond za inovacionu delatnost. „Naš razvoj nije bio lak, morate stalno da se borite, da podnosite svakodnevni pritisak, ali to nam je obezbedilo stalni rast, sve kvalitetnije proizvode i sve bolje klijente“, kaže za B&F sadašnji suvlasnik ove porodične firme Radovan Karić.
Preduzeće Mont, koje se nalazi u naselju Stubline sa tri hiljade stanovnika u opštini Obrenovac, osnovao je 1991. godine mašinski inženjer Miladin Karić, najpre za bravarsko-zavarivačke poslove, a zatim i za proizvodnju kotlova za centralno grejanje i održavanje sistema u termoelektranama. Firma je rasla i 2011. zapošljavala 17 radnika, kada su Miladinovi sin Radovan, mašinski inženjer i ćerka Ana, inženjer tehnologije preuzeli vođenje porodičnog posla. Preduzeće je tada promenilo proizvodni program, tokom naredne dve godine je uvelo standarde za izvoz u EU i na tom tržištu uvećavalo prodaju posuda pod pritiskom, tankova, procesne opreme i razmenjivača toplote za biomasu.
Radovan Karić priča da je Mont nekoliko godina po preuzimanju pozitivno poslovao, celokupnu zaradu su ulagali u organski rast, bez velikih skokova i ozbiljnijih zajmova od banaka. „To znači da ako poslujemo dobro, malo se širimo, ako poslujemo na nuli te godine samo pokrijemo troškove, ali smo od 2011. godine do sada povećali promet i broj zaposlenih tri puta, od 17 na 55 radnika. Najveći uspeh je to što smo otvorili tržište celog sveta, radimo svuda po Evropi, ove godine ćemo imati prvi projekat za Kanadu, a sledeće za SAD. To su poslovi vredni više stotina hiljada evra“, kaže za B&F suvlasnik porodičnog preduzeća iz Obrenovca.
Godišnji promet firme je dva do tri miliona evra, mada je prošle godine bio i veći, s tim što se to još ne vidi u brojkama jer je dosta opreme napravljeno za poslove koji će se realizovati ove godine.
Povezivanje naučnog i poslovnog sveta
Mont je u saradnji sa Mašinskim fakultetom u Beogradu, 2018. godine prvi put konkurisao za finansijsku podršku Fonda za inovacionu delatnost, sa projektom u sektoru biogasa. „Reč je o specijalnim razmenjivačima toplote“, pojašnjava Karić i dodaje: „Uspostavili smo saradnju sa Katedrom za procesnu tehniku Mašinskog fakulteta u Beogradu gde sam nekoliko godina, za vreme postdiplomskih studija, radio kao istraživač u Inovacionom centru“. Na taj način je povezao dva sveta, naučni i privredni, jer je već vodio porodični posao.
Karić je po sopstvenoj ideji sa kolegama sa Mašinskog fakulteta uradio projekat „Razvoj helikoidnog razmenjivača toplote za tečnu biomasu“. Naš sagovornik kaže da su napravili proizvod koji je dao ozbiljan naučni i poslovni rezultat i posle nekoliko godina je postao glavni proizvod. Fond je tada podržao ovaj projekat sa oko 307.000 evra, a kompanija je uložila 35% od te sume. Uslov je bio da se novac namenski troši za razvoj, testiranje i pravljenje prototipa proizvoda.
Drugi projekat koji je Mont realizovao uz podršku Fonda je završen pre tri meseca, a odnosi se na pripremu i pasterizaciju klaničnog otpada za dobijanje biogasa. „Sada se to postrojenje nalazi na testiranju u firmi Set GT u Šapcu, jer imaju biogasnu elektranu. Planiramo da to postrojenje posle testiranja ponudimo tržištu EU, a ima zainteresovanih klijenata i kod nas. Projekat je vredan oko 400.000 evra, od čega je Mont obezbedio 150.000 evra“, kaže Karić.
„Sredstva su bespovratna, a Fond taj novac ne vezuje za određene rezultate istraživanja, već ako misle da će projekat imati pozitivan uticaj na izvoz i bruto domaći proizvod, odobrava se finansiranje. Procedura prilikom konkurisanja nije komplikovana, a jedino može biti prepreka to što je obrazac na engleskom jeziku“, napominje suvlasnik Monta.
Zašto je važna podrška Fonda?
Projekat reciklaže klaničnog otpada, prema njegovim rečima, svi ocenjuju po tome koliko energije može da se dobije iz njega, ali to je samo jedan aspekt. Drugi je da se na taj način rešava i odlaganje otpada, koji je problematičan za životnu sredinu. Projekat predviđa da se klanični otpad koristi kao supstrat za dobijanje energije preko gasa (metanizacija), a posle izdvajanja gasa ostaje kompost vrhunskog kvaliteta za đubrenje zemljišta, „pa je to cirkularna ekonomija u praksi“, naglašava Karić.
Tehnologiju nije izmislio Mont, ali su sanitarno-tehnološki zahtevi visoki, zbog mogućnosti da životinjski patogeni, preko komposta kontaminiraju zemljište. Međutim ako se otpad istretira po propisima, može se koristiti kao energent, odnosno kompost. Za tu namenu Mont je napravio modularno tehnološko rešenje koje je visoko isplativo.
Preduzetnik iz Obrenovca ocenjuje da je njegova firma mogla da sprovede ovu ideju i bez podrške Fonda, ali ne u tom obimu i tom brzinom. „Mont ne bi mogao da uloži toliko novca i izašli bi sa proizvodom koji nije potpuno spreman za tržište i mnoge dečije bolesti koje su se prebolele na pilot postrojenjima morali bismo da lečimo na nekom dalekom tržištu“.
Novac koji su dobili od Fonda je omogućio da se postrojenje napravi u zemlji, simulira rad, eksperimentiše i optimizuje i tek tada krene u komercijalizaciju proizvoda. „To često nedostaje firmama koje se bave istraživanjem i razvojem“, naglašava Karić. Iz tog razloga, smatra da bi takvu podršku države trebalo više približiti privredi jer ima domaćih preduzeća sa dobrim idejama koja i dalje ne znaju za ovu mogućnost.
Kupci dolaze i bez reklame
Mont je 2012. godine počeo da sarađuje sa danskom firmom DenHeat ApS, koja je tražila proizvođača opreme za gasnu industriju. Prvi zajednički posao ova dva preduzeća bio je izvoz tankova za gas na američko tržište. Pored toga, Mont je dansku firmu angažovao kao agenta prodaje za Skandinaviju i EU.
„Radili smo razne projekte, a najveći dosadašnji bio je kada smo počeli da radimo za dansku kompaniju Nature Energy A/S, koja je trenutno najveći proizvođač biogasa na svetu. Kompaniju je 2023. kupio Šel za oko dve milijarde evra sa planom da do 2035. napravi još oko 30 bioelektrana, što je investicija od oko pet milijardi evra. Naš proizvod je prepoznat kao integralni deo svih budućih postrojenja, a naša fabrika je na putu da im postane strateški dobavljač. U tome vidim veliku priliku za dalji rast“, ističe Karić i dodaje da se u Montu dizajnira i proizvodi oprema, prevozi do ugovorene destinacije, gde je čeka terenska ekipa za instalaciju i puštanje u rad.
„Tehnološki smo savladali te proizvode i mislim da će naplata uloženog rada doći u periodu od 2025. do 2030. U Srbiji ne postoje firme koje se bave proizvodnjom opreme za biogas, a što se tiče posuda pod pritiskom i tankova, postoji desetak, ali bih rekao da mi imamo najbolje klijente jer smo ‘probili’ tržište“, uveren je naš sagovornik. E.ON od Monta kupuje razmenjivače toplote, novi klijent je i firma Lundsby A/S koja ima četiri projekta u Švedskoj za švedskog distributera gasa Gasum, a prvi projekat Monta se upravo završava u Švedskoj.
Karić komentariše da postoje i drugi poslovni modeli, da neke firme više rade sa državom i možda dobijaju unosnije poslove, a Mont se opredelio za slobodno tržište „bez tuđih leđa“. Mont, prema rečima vlasnika, za sada ne izdvaja sredstva za marketing jer kupci dolaze i bez reklame. Fabrika se prostire na 2.500 kvadrata, kupljen je plac i u izradi je projekat za proširenje proizvodnog kapaciteta.
Mašinski fakultet ima potencijala i za veću saradnju sa privredom
Profesor na Katedri za procesnu tehniku na Mašinskom fakultetu u Beogradu Srbislav Genić, koji je sa stručnim timom pomagao u realizaciji proizvodnje biogasnog postrojenja, ističe da fakultet ima potencijala da i više radi sa privredom, ali da ne može umesto privrednika da traži izvor finansiranja. „Karić je uspeo da se probije na evropskom tržištu. Obezbedili smo mu softver koji koristi pri projektovanju opreme za bioelektrane. Uspeli smo na fakultetu, možda među retkima u svetu, da tokom industrijskog merenja na njegovoj instalaciji dođemo do značajnih zaključaka u inženjerskoj nauci i on to koristi“, objašnjava Genić za B&F.
Svetlana Jovičić
Binis & finansije 221, maj 2024.