Delta Holding je tužio državu zahtevajući naknadu štete usled pritvaranja prvog čoveka kompanije Miroslava Miškovića pre više od 10 godina. Prema pisanju Forbesa Srbija, Delta zahteva isplatu 1,4 milijardi dinara i 390.000 evra.
Kako se navodi u tužbi u koju je ovaj medij imao uvid, Delta Holding je trpeo štetu zbog pritvaranja Miškovića koji je u tom trenutku bio zaposleni i predsednik borda direktora ovog privrednog društva. I ne samo zbog toga. Ali, idemo redom.
Hronologija događaja
Vlasnik Delte priveden je 12. decembra 2012. zajedno sa sinom Markom (i vlasnikom Nibens grupe Milom Đuraškovićem) zbog navodnih zloupotreba u poslovanju privatizovanih preduzeća za puteve. Određen mu je pritvor koji je produžavan više puta.
Četiri meseca kasnije, odnosno 19. jula, Viši sud dozvolio je da se pritvor zameni polaganjem jemstva kako bi Mišković izašao na slobodu. Da bi svom prvom čoveku omogućila izlazak iz pritvora, kompanija Delta Holding je po instrukciji suda položila jemstvo u iznosu od 12 miliona evra odnosno 1,36 milijardi dinara (tačnije 1.363.731.600 dinara). Kako ističu, to je bio jedini način da ga „oslobode pritvora“ kako bi se omogućilo nesmetano poslovanje i sprečavanje štete Delta Holdingu i povezanim kompanijama.
Međutim, do obrta dolazi u novembru iste godine kada je Ustavni sud presudio da je produženjem povređeno pravo Miškovića na ograničeno trajanje pritvora. Ustavni sud je i 2016. utvrdio da su povređena prava prvog čoveka Delte garantovana članom 31 Ustava koji reguliše trajanje pritvora.
U tužbi se navodi da dve odluke pokazuju da je pritvor bio protivustavan i nezakonit. Kako je takav pritvor zamenjen jemstvom, smatraju da je i mera polaganja jemstva neustavna i nezakonita.
Pritvor od 223 dana
Nakon ovoga sledi i donošenje presude Višeg suda u junu 2016. godine, potom i Apelacionog suda u septembru 2017. Tom presudom je Mišković oslobođen optužbe za krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica.
Sledi i presuda Apelacionog suda iz decembra 2021. kojom je Mišković oslobođen svih optužbi, čime je „definitivno okončan krivični postupak protiv lica Miroslava Miškovića“.
Delta Holding na osnovu svih ovih odluka smatra da nije bilo osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv prvog čoveka kompanije. Takođe, tvrdi da je bio neosnovano i nezakonito lišen slobode i da je proveo u pritvoru ukupno 223 dana.
Ali to nije sve. Tokom trajanja krivičnog postupka kod države je skoro devet godina stajalo jemstvo od 12 miliona evra. Ova kompanija smatra da je jemstvo nezakonito deponovano, odnosno da je taj novac mogao da bude upotrebljen za njen razvoj.
Šta traži Delta?
Pomenuto jemstvo je ukinuto tek 16. marta 2022. godine, zbog čega je kompanija i odlučila da tuži državu jer je njen „živi“ novac povučen iz platnog prometa i položen i držan nezakonito. On je mirovao na posebnom namenskom računu umesto da je korišćen u poslovanju. A u međuvremenu je nastupila i šteta u pogledu kursnih razlika.
Delta sada traži iznos na ime zateznih kamata koji je, zbog dužine perioda u kojem je zadržano jemstvo, narastao na brojku veću i od samog jemstva. Naime, iznos koji traži na ime zateznih kamata je 1,46 milijardi dinara (tačnije 1.461.204.032,83 dinara).
Takođe, zbog kursnih razlika Delta Holding traži od države da im isplati dodatnih 390.651,44 evra. Reč je o kursnim razlikama za devetogodišnji period u kojem je držano jemstvo. Kada je država 2022. vraćala položeni novac, to je učinila po kursu iz 2013. a ne 2022.
Iz ove kompanije rekli su novinarima da su u februaru 2023. podneli predlog za mirno rešenje spora Državnom pravobranilaštvu koje zastupa državu, ali da nisu dobili odgovor.
Zbog svega navedenog, Delta je podnela tužbu a ukoliko dobije spor, odštetu će, naravno, platiti poreski obveznici Srbije. To će biti samo jedna u nizu odšteta koje naša država isplaćuje zato što gubi u ovakvim postupcima.
Izvor: Forbes Srbija
Foto: Geralt, Pixabay