Državni i privatni monopoli osvajaju Srbiju, što dodatno otežava položaj malih i srednjih preduzeća u situaciji kada se tržište EU zatvara zbog slabog rasta. Ipak, ovaj najsnalažljiviji deo Srbije uspeva da nađe nove mušterije, od Skandinavije, Bliskog Istoka, Afrike i Azije, do Južne Amerike. Mala privreda svoje poslovanje i dalje najviše finansira iz sopstvenih sredstava, jer sve izraženija koncentracija i na bankarskom tržištu nije donela povoljnije uslove kreditiranja. Biti sam svoj gazda u Srbiji znači da vlasnik firme mora da radi i po 15 sati dnevno i gradi preduzeće koje će jednog dana uspešno poslovati i bez njega. Sa smenom generacija i zamahom digitalizacije, pojavljuje se nova vrsta serijskih preduzetnika, koji podižu „instant firme“ s ciljem da ih za što kraće vreme prodaju za što veće pare.
Periskop
6. ŠTA JE OSTALO OD SIRIJE: Više straha nego nade
Analitičari ne isključuju rizik da nakon pada Asadovog režima, Sirija zbog brojnih militantnih frakcija uđe u novi građanski rat. Tokom prethodnih 14 godina razaranja, zemlja je izgubila 85% svog bruto domaćeg proizvoda i sada je po privrednom razvoju na nivou palestinskih teritorija. Gladnih u Siriji ima koliko i stanovnika u američkoj državi Ilionis. Iako se trenutna situacija procenjuje kao „ekstremno nestabilna i neizvesna“, u zemljama EU rasplamsale su se rasprave kako da se sirijskim izbeglicama poželi „srećan put“ kući.
8. PANIKA NA BRITANSKOM TRŽIŠTU UMJETNINA: Poreznici rastjeruju kupce
Teška vremena su nastupila za sve one koji hljeb nasušni zarađuju tako što prodaju, preprodaju, procjenjuju, osiguravaju, transportuju, skladište umjetnine u Velikoj Britaniji. Doba džentlmenskog poslovanja je završeno i sada država traži da prodavac utvrdi ne samo ko mu je kupac, nego i odakle mu pare. Ukratko, katastrofa.
10. VELIKI POSAO SA POLOVNIM LOPTICAMA ZA GOLF: Jednog dana bićete milioner, ako preživite aligatore
Više od 25 miliona Amerikanaca redovno igra golf svake godine. Pošto nisu svi podjednako vešti kao proslavljeni igrač Tajger Vuds, na terenu izgube oko 300 miliona loptica godišnje. Ali, nečiji loši zamasi golferskom palicom, za druge predstavljaju poslovnu priliku. Na njoj je izraslo tržište polovnih loptica za golf, čija vrednost u SAD iznosi oko 200 miliona dolara godišnje, a ovim poslom se uglavnom bave manje firme. Ako ste voljni da se u mutnoj vodi punoj kojekakvog đubreta otimate za izgubljene loptice sa aligatorima i lovcima „na crno“, možete postati milioner.
Biznis
14. PROIZVODNJA NOVIH SORTI STRNIH ŽITA: Novac klija iz inovacija
„Inovacije i pogled u budućnost su ključ uspeha, tu leži novac“, ističe Borislav Kobiljski, vlasnik novosadskog preduzeća Biogranum, proizvođača novih sorti strnih žita koje su prilagođene klimatskim promenama i otporne na ključne bolesti. Prednost Biogranumovih sorti je u tome što su dobijene primenom konvencionalnih metoda, biotehnoloških inovacija i ukrštanjem genetičkog materijala iz više od 50 država širom sveta. Vlasnik novosadskog preduzeća je osnovao i kompaniju Unigenetic u Bugarskoj, radi lakšeg pristupa evropskim fondovima i brže registracije i plasiranja novih sorti na tržište.
16. „PAMETNA“ AMBALAŽA ZA MEDICINSKE I KOZMETIČKE PROIZVODE: Posao započeli kutijom za Pavlovićevu kremu
„Očekujemo veliku krizu na tržištu jer je Nemačka u recesiji nekoliko kvartala, što će se preliti i na Srbiju, pa je najvažnije održati firmu u životu. Ali za ove 33 godine preživeli smo svašta. Mi nismo ljudi koji kukaju, oslanjamo se na sebe“, kaže Đorđe Jovanović, direktor porodičnog preduzeća „Uniplast“ iz Čačka, koje proizvodi farmaceutsku, medicinsku i kozmetičku ambalažu za domaće i inostrano tržište. Tokom korone osmislili su aktivnu ambalažu koja ima antimikrobno dejstvo, proizvod je uspešno komercijalizovan, a u toku su pregovori i za izvoz u Ujedinjene Arapske Emirate.
18. TRADICIJA KAO INOVACIJA I IZVOZNI ADUT: Diplomatija Walter ćevapa
Kako se izdvojiti svojim ćevapima u zemlji ćevapa? Recept sadrži kombinaciju tradicionalne bosanske gostoljubivosti i beogradskog šmeka otvorenog i modernog grada. „To je nas formiralo kao ličnosti i to smo preneli u naše restorane“, kaže Mladen Paunić, generalni direktor kompanije „Walter BBQ“ u razgovoru za B&F kako je ova porodična firma od tradicije napravila inovaciju, a od ćevapa svojevrsnu kulturnu i ekonomsku diplomatiju na tržištu Evropske unije.
Finansije
22. KAKO DOMAĆE INSTITUCIJE PRATE PRIVREDNA KRETANJA: Za podatke putuj u svet
Institucije koje prate ekonomska kretanja nisu uvek dovoljan i pouzdan izvor podataka jer često ne grupišu delatnosti na isti način i drugačije definišu iste pojave, pa se razlikuju i rezultati koje objavljuju kao zvanične. Razlikuju se i metodologije koje se često menjaju, što praćenje određenih grana ili ekonomskih tokova čini komplikovanijim a istraživačima otežava sagledavanje celokupne ekonomije. Objavljeni podaci se periodično koriguju i usaglašavaju, pa nismo sigurni da se to neće dogoditi i sa sadašnjim iskazima o visini privrednog rasta, industrijskoj proizvodnji ili udelu određenih grana u BDP-u.
24. KAKVO JE OSIGURANJE RUDNIKA U SRBIJI: Imovina i odgovornost prepušteni slučaju
Osiguranje rudara i drugih radnika u rudnicima je obavezno u Srbiji, dok je osiguranje imovine i osiguranje od odgovornosti rudarskih kompanija dobrovoljno. Ove vrste dobrovoljnog osiguranja u praksi su skoro nepostojeće, prvenstveno zbog loše regulative. Važeći zakoni ne podstiču rudarske kompanije da koriste ove vidove osiguranja, ali ni osiguravajuće kuće da ponude dovoljno široko i pristupačno osiguravajuće pokriće, naročito u pogledu zaštite životne sredine.
26. PORESKA BITKA ZA MLADE U EU I SRBIJI: Tuđe hoćemo, svoje ne damo
Na mladima svet ostaje, ali sa demografskim trendom da je u svakoj generaciji sve manje dece, države će morati da se bore za svakog novog stanovnika. Zato se u svetu uveliko vodi i poreska bitka za mlade, a „oružje“ su različiti podsticaji da se zaustavi odliv i obezbedi priliv mozgova. Srbija takođe nudi više ovakvih olakšica, ali našoj zemlji trenutno nedostaje opšti poreski podsticaj za mlađu populaciju.
Temat: Mala i srednja preduzeća
29. KAKO SE POVEĆANJE KONCENTRACIJE NA DOMAĆEM TRŽIŠTU ODRAŽAVA NA POSLOVANJE MSPP: Mala privreda sve manja
Domaćim tržištem vladaju privatni i državni monopoli, od kojih su neki vidljivi a neki nevidljivi. Jedna od najtežih posledica takve ekonomske politike je slabljenje malih i srednjih preduzeća, upozoravaju preduzetnici. Da se mala privreda smanjuje, a srpska ekonomija postaje sve zavisnija od poslovanja multinacionalnih kompanija potvrđuje i zvanična statistika. Srbija je doživela da čak i strani investitori ističu da je potrebno podstaći ulaganja domaćih firmi.
32. KOLIKO SU ZA MSP IZ SRBIJE ISPLATIVA DALEKA TRŽIŠTA: Iznuđena aleternativa
Zbog krize na tržištu EU, domaći proizvođači su prinuđeni da traže alternative za izvoz širom sveta. Ali što je destinacija udaljenija, to su troškovi veći, naročito u situaciji kada zbog ratnih žarišta roba sve češće „krstari“ zaobilaznim putevima. Ovo je posebno problem za manje firme koje proizvode hranu, od kojih neke poručuju nadležnima da ne menjaju ministra poljoprivrede tri-četiri mandata, da nešto nauči o oblasti o kojoj odlučuje.
34. LIČNE I POSLOVNE FINANSIJE U PORODIČNIM FIRMAMA: Kad novčanik nema pregrade
Domaći preduzetnici, uključujući i porodične firme, po pravilu obezbeđuju početni kapital iz lične ušteđevine ili pozajmicama od rodbine i prijatelja. Međutim, i kada se posao ustali, u Srbiji je teško zadobiti poverenje banaka, te nije retkost da se zbog daljeg razvoja firme ponovo posegne za porodičnim novcem. Ali, ako se privatni novčanik ne razdvoji od onog koji pripada preduzeću što pre, to kasnije može jako zakomplikovati život vlasniku. Najveći rizik od „zbrkanih“ finansija u porodičnim firmama javlja se u trenutku kada posao treba da nasledi druga generacija.
36. SERIJSKI PREDUZETNICI: Procvat „instant firmi“
Zarada je svima motiv kada ulaze u preduzetničke vode, ali oni koji žele da pokrenu posao u tradicionalnom smislu, spremni su na godine rada i odricanja, često sa željom da ga ostave u nasleđe i svojoj deci. Digitalizacija je donela i preduzetnike koji podižu „instant firme“ sa potpuno drugačijim ciljem – da bi ih prodali za što veće pare. Ovaj fenomen je odnedavno prisutan i u domaćoj privredi i čini se da ima sve više pristalica.
38. MITOVI O PREDUZETNIŠTVU: Da je lako, to bi mogao svako
U domaćoj javnosti i dalje vladaju brojni stereotipi o preduzetništvu, od toga da kada si sam svoj gazda radiš koliko hoćeš a ne znaš šta ćeš od novca, do optužbi da se domaći privatnici bogate preko noći na račun zaposlenih i „izvrdavajući“ zakonske obaveze. A kako to zaista izgleda kada neko „od nule“ gradi uspešnu firmu? Vlasnik radi po 15 sati dnevno, snosi najveću odgovornost i posledice u kriznim situacijama, mora da bude primer zaposlenima kako treba da se radi i da gradi preduzeće koje će jednog dana uspešno poslovati i bez njega, ističu dugogodišnji preduzetnici.
40. Rang liste preduzeća po dobiti i poslovnom prihodu
Intervju
48. DEJAN ČUPIĆ, EKONOMSKI STRUČNJAK I VELIKI PUTNIK: Istinski sam srećan kada na putovanju naučim nešto novo
„Svima preporučujem da detaljno istraže destinaciju koju planiraju da posete, jer bez toga nikada ne možete znati šta sve možete da vidite. Za putovanje su dve stvari najbitnije – da čovek ume da se dobro organizuje i da zna šta hoće. Kada krenete negde morate da znate gde idete i zašto idete, jer ako ne znate, vama će tamo biti dosadno“, kaže za B&F Dejan Čupić, magistar ekonomije koji je rešio da „doktorira“ na putovanjima. Zanimljivo je da je ovaj stručnjak za pisanje projekata počeo intenzivno da putuje onda kada je ceo svet bio u karantinu – tokom pandemije korona virusa.
Skener
52. BUŠENJE I ODRŽAVANJE BUNARA: Puno posla, a veliki rizik
Bušenje i održavanje malih i srednjih bunara na području Vojvodine je razvijeno tržište, a naručioci su domaćinstva i poljoprivrednici. Ipak, oni koji se bave ovom delatnošću ističu da je to rudarski rad i da nikada nisu sigurni da li će biti vode na mestu gde buše, te da je za njegovu isplativost potrebno sklopiti oko 50 poslova godišnje. Cene se kreću od 25.000 dinara do više miliona, u zavisnosti od veličine i kapaciteta bunara, kao i od dubine iz koje se izvlači voda.
54. POTKIVANJE KONJA: Od pet konjskih srca, o četiri brinu potkivači
Potkivači kažu da konj ima pet srca – jedno u grudima a ostala u kopitima. Prvo srce štite mišići i kosti, a preostala četiri potkovice. Međutim, dok u Srbiji broj konja raste, već godinama postoji svega desetak potkivača koji koriste savremeni alat i nova znanja. Oni su najtraženiji na tržištu, mada i manje poznati potkivači imaju dovoljno mušterija. Cene njihovih usluga kreću se od 50 do 100 evra po konju, u zavisnosti od iskustva, načina rada ali i od toga da li pružaju uslugu ortopedskog potkivanja.
Nove tehnologije
56. BABYFM, PAMETNI UREĐAJ ZA KONTROLU TEMPERATURE KOD DECE: Roditelji će se konačno naspavati
Startap BabyFM napravio je inovativno rešenje za kontinuirano merenje temperature i rano dijagnostifikovanje infekcija kod dece, sa alarmom i podsetnikom za doziranje lekova. Uređaj prati anatomiju deteta i osigurava da ne dođe do prekida signala kada se ono pomera. Sistem podržava i mobilna aplikacija za utvrđivanje koliko je primenjena terapija efikasna i za savetovanje sa pedijatrima. Proizvod bi trebalo da se nađe na tržištu početkom sledeće godine, a pored roditelja – koji će se konačno naspavati – za ovaj proizvod su zainteresovane bolnice i druge zdravstvene ustanove.
Nauka
58. KAKO LJUDSKI MOZAK IZLAZI NA KRAJ S NULOM: Ništa koje može sve
„Ako pogledate nulu videćete ništa, ali ako pogledate kroz nulu videćete ceo svet“, govorio je američki matematičar Robert Li Kaplan za broj koji je iznedrio zakone univerzuma, modernu matematiku i računare. Ovaj ekscentrični rođak u porodici brojeva i danas nam zadaje glavobolje, jer su njegova svojstva potpuno suprotna našem svakodnevnom iskustvu. Ali najnovija istraživanja pokazuju da ljudski mozak reaguje na nulu tako što stvara nešto ni iz čega.
Koktel
60. NAJPLAĆENIJE ZANIMANJE NA SVETU: Hvatanje krivina na poslu
Ako je rad stvorio čoveka, šta je onda lenjivac u kancelariji? To je najplaćenije zanimanje na svetu. Koliko god da su zabušanti plaćeni, preplaćeni su jer ne rade gotovo ništa. A ponekad su baš dobro plaćeni da se ne mešaju u svoj posao. Zabušanti „od karijere“ su socijalno izuzetno inteligentni, ali najveće zasluge za to što opstaju, pa čak i napreduju na poslu na štetu onih koji zaista rade – snosi poslovodstvo.
62. PRAZNOVERICE PREMA ŽENAMA U BALKANSKOJ TRADICIJI: Strah od „slabijeg pola“
U patrijarhalnoj balkanskoj kulturi žene su bile potčinjene, prezrene i ponižavane, ali je u isto vreme vladao strah od njihovih magijskih moći, jer sve što je pratilo sposobnost rađanja povezivalo se sa nečistim silama. Ipak, praznoverice su bile najizraženije prema starijim ženama, pa je tako i Vuk Karadžić zapisao da se vešticama nazivaju žene „tek poslije svoje 50. godine, jer nijednoj mladoj i lijepoj ženi ne kažu da je vještica, nego sve babama“.
Komunikacije
64. SUDBINA ŠTAMPANIH VIZITKARATA U DIGITALNO DOBA: Ledolomac i podsetnik
Zagovornici digitalnih vizitkarata tvrde da oni koji u vreme elektronskih komunikacija još uvek koriste štampane vizitke, vode svoje poslovanje u „kliničku smrt“. Protivnici ovakvog stava odgovaraju da je prerano za takvu dijagnozu, jer fizički kontakt u sklapanju iole ozbiljnijeg posla i dalje ništa ne može da zameni. U susretu „licem u lice“, originalna vizitkarta značajno doprinosi prvom utisku, ona je „ledolomac za uspostavljanje poslovne komunikacije i podsetnik koji ostaje za vama kada se sastanak završi“. To naročito važi za vlasnike manjih firmi, tvrde marketinški stručnjaci, ali i preduzetnici.
Reprint
66. AUSTRALIJANAC O SVAKODNEVNOM ŽIVOTU U ARGENTINI: Preselio sam se iz države gde skoro nema inflacije u zemlju sa najvećom inflacijom
Vlasti u Australiji su se uspaničile zbog predviđanja da bi trenutna inflacija od 2,8% mogla sledeće godine da skoči na 3,7%. Preselio sam se iz te države u Argentinu, gde je međugodišnja stopa inflacije u oktobru iznosila 193%. Drugima je potpuno neshvatljivo kako su Argentinci uspeli da se naviknu na život sa astronomskom inflacijom, što sam morao i sam da naučim, piše australijski novinar Gary Nunn. Svakodnevnica koju opisuje dobro je poznata onima koji su preživeli hiperinflaciju devedesetih u Srbiji.
Vremeplov
68. PROTESTI PROTIV ČEŠKOG „KRALJA CIPELA“ U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI: Ulični obračuni zbog „Batinih“ jeftinih opanaka
Češki „Kralj cipela“ Tomaš Bata, bio je oličenje američkog preduzetničkog duha u međuratnoj Evropi. On je toliko uništio konkurenciju, da su protiv njega protestovali proizvođači cipela u mnogim evropskim zemljama. Švajcarska i Francuska su čak donele specijalne zakone „Lex Bata“ da bi zaštitile domaću industriju. U Kraljevini Jugoslaviji je pokrenut „ustanak“ protiv češke firme, a strasti su se otele kontroli kada su se pojavili „Batini“ jeftini gumeni opanci, kojima su seljaci, za razliku od obućara i njihovih radnika, bili „nepatriotski“ oduševljeni.