Albanija planira da do 2030. ukine keš i postane prva bezgotovinska država. Svetski trendovi pokazuju da već 70 % transakcija ide preko digitalnih kanala, ali stručnjaci upozoravaju da ukidanje fizičkog novca otvara pitanja privatnosti, digitalne isključenosti i državnog nadzora. Da li nas revolucija bez keša uvodi u novu eru transparentnosti ili preti osnovnim slobodama?
Postoji realan scenario u kojem fizički novac postaje muzejski eksponat, a svaka transakcija ostavlja digitalni trag. Prema podacima platforme CoinLaw, do 2023. godine čak 70 % transakcija u svetu obavlja se digitalno, dok se očekuje da broj korisnika mobilnih novčanika dostigne 1,9 mili‑jardi ljudi do 2024. godine.
Skandinavske zemlje prednjače – Švedska planira potpuno ukidanje keša do 2025, sa 80 % transakcija već bezgotovinskih. Evropa je na 67 % bezgotovinskih transakcija i očekuje rast na 75 % do 2025.
Ovaj trend podstaknut je brzim razvojem fintecha i pandemijom, ali i željom država da suzbiju sivu ekonomiju. Ipak, prelazak na isključivo digitalni novac otvara pitanje koje nadilazi praktične aspekte – da li ukidanje keša znači i ukidanje slobode?
Albanija kao laboratorija za bezgotovinsku budućnost
Albanski premer Edi Rama najavio je nedavno da želi da Albanija do 2030. godine postane prva država u svetu koja će u potpunosti ukinuti keš. Motiv je borba protiv sive ekonomije, koja prema procenama čini između 29 % i 50 % BDP‑a.
Selami Xhepa, profesor ekonomskih nauka na Univerzitetu u Tirani, smatra da je „eliminacija keša apsolutni prioritet za zemlje sa visokom neformalnošću i destabilizirajućim količinama ilegalnog novca u finansijskom sistemu“, prenio je politico.eu.
Međutim, politički i društveni kontekst čini plan kontroverznim. Albanija ima dugu istoriju nepoverenja u banke: manje od 50 % stanovništva ima bankovni račun, a svega 34 % građana veruje bankama. Bankarske naknade su visoke – transfer od 500 eura može koštati i do 50 evra, a trgovci plaćaju provizije do 3,5 % po transakciji.
Ne iznenađuje stoga da opozicioni političar Genc Pollo plan naziva „ubijanjem pilića artiljerijom“ i „napadom na ličnu slobodu“. Drugi poslanici sugerišu da je projekt više politički marketing nego borba protiv kriminala.
Argumenti za ukidanje keša
Smanjenje kriminala i sive ekonomije. Prof. Xhepa ističe da bezgotovinski sistem otežava pranje novca i korupciju. Američki ekonomista Kenneth Rogoff tvrdi da papirni novac „podstiče rast podzemne ekonomije, a velikim apoenima je posebno lako švercovati i skrivati“. U studiji „The Case Against Cash“ naglašava da se „smanjivanjem fizičkog novca smanjuju troškovi utaje poreza i kriminala“, a smatra da bi „društvo sa manje gotovine bilo pravednije i sigurnije“
Povećanje transparentnosti i prihoda države. Digitalne transakcije se evidentiraju i time otežavaju fiskalnu evaziju. Zemlje poput Grčke i Italije već ograničavaju gotovinske transakcije na 1.000–1.500 evra kako bi povećale poreznu bazu. Albanija planira uvođenje limita na gotovinska plaćanja i priključiti se SEPA sistemu instant plaćanja.
Efikasnost i praktičnost. Prema CoinLaw‑u, beskontaktna plaćanja već čine 60 % u ličnim transakcijama, a mobilni novčanici imaju veliki udio u svetskom tržištu. Digitalni sistemi smanjuju troškove rukovanja novcem – trgovci beleže 45 % niže troškove gotovine.
Finansijska inkluzija kroz fintech. U zemljama sa razvijenim mobilnim plaćanjima, kao što je Indija, broj transakcija UPI sistemom porastao je 76 % na godišnjem nivou. Mobilni novčanici omogućavaju lakši pristup finansijskim uslugama osobama bez bankovnih računa.
Argumenti protiv ukidanja keša
Privatnost i nadzor. Tradicionalni keš omogućava anonimnost i štiti građane od prekomernog nadzora. Američki ekonomista John Cochrane upozorava da je „anonimnost transakcija sigurnosni ventil koji štiti privredu od loših zakona i preterane regulacije“. Uklanjanje keša, prema njegovom mišljenju, najviše bi pogodilo siromašne i radnike u sivoj zoni, jer bi nestale gotovinske radne prilike.
Digitalni nadzor i CBDC. Liberalni think‑tank Cato Institute opisuje potencijalnu centralno‑bankarsku digitalnu valutu (CBDC) kao distopijsku: vlada bi imala „potpun pristup svim finansijskim aktivnostima građana“ i mogla bi zamrznuti transakcije u trenutku. Organizacija upozorava da bi CBDC „ukinula preostale oblike finansijske privatnosti“.
Digitalni jaz. Studija Evropske centralne banke napominje da uprkos rastu digitalnih plaćanja, keš i dalje ostaje važan za značajan dio stanovništva. Autori ističu da „prevalencija korišćenja keša, čak i među digitalizovanim grupama, potvrđuje da je keš i dalje relevantan u sve digitalnijoj ekonomiji“. Napominju i da je grupa bez digitalnih alata raznolika i da se razlozi njihove vezanosti za gotovinu ne mogu svesti na puku tehnološku nepismenost.
Finansijska isključenost i troškovi. U Albaniji, na primjer, manje od polovine stanovnika ima račun u banci. Za siromašne i starije osobe troškovi digitalnih transakcija mogu biti veći od koristi; naknade za kartične transakcije (do 3,5 %) i skupi bankarski transferi obeshrabruju poslovanje u legalnim tokovima. Cochrane upozorava da bi ukidanje keša uklonilo mogućnost siromašnih da rade za gotovinu i dodatno ih izguralo iz ekonomskog sistema.
Sigurnost i otpornost. Digitalni sistemi su ranjivi na hakerske napade i nestanke interneta. Keš je važan u vanrednim situacijama – tokom prirodnih katastrofa ili nestanka struje jedini je način plaćanja. Evropska centralna banka u svojoj strategiji stoga naglašava nužnost održavanja dostupnosti keša paralelno sa razvojem digitalnih valuta.
Balans između inovacije i slobode
Pitanje ukidanja keša nije crno‑belo. S jedne strane, digitalni alati za plaćanje povećavaju efikasnost, smanjuju troškove i otežavaju poreske prevare. Rogoff je u više navrata isticao da veliki apoeni olakšavaju kriminal i da bi „društvo sa manje gotovine bilo pravednije“. U kontekstu Albanije, borba protiv sive ekonomije i želja za približavanjem Evropskoj uniji daju logičan okvir za reforme.
S druge strane, privatnost, izbor i inkluzija su temeljne vrednosti koje se ne smiju zanemariti. Izveštaj ECB‑a pokazuje da digitalna podjela nije binarna i da mnogi koji koriste digitalne alate i dalje preferiraju keš. Cato Institute upozorava na opasnost da CBDC postane oruđe za masovni nadzor. Čak i zagovornik „manje gotovine“ Rogoff priznaje da potpuno bezgotovinsko društvo nije ni „izvedivo ni poželjno u skorije vreme“.
Stoga odgovor na pitanje iz naslova nije jednostavan. Ključno je pronaći balans: graditi pouzdanu digitalnu infrastrukturu koja smanjuje sivu ekonomiju i omogućava efikasnost, ali istovremeno zadržati keš kao opciju. Regulatorne reforme moraju obezbijediti transparentnost u prikupljanju i upotrebi podataka, te zaštitu od zloupotreba. Digitalne valute centralnih banaka, ukoliko se razvijaju, moraju biti dizajnirane uz ugrađenu zaštitu privatnosti i jasne mehanizme kontrole.
Šta se nameće kao zaključak?
Ukidanje keša ne mora nužno ukinuti slobodu, ali može ući u konflikt s njom ako se sprovede bez javne rasprave i adekvatnih zaštita. Proces digitalizacije ne smije biti prisila nego rezultat dobrovoljnog prihvatanja. Albanija će, ako istraje u nameri, postati važan eksperiment za region.
Ono što je sigurno jeste da keš još dugo neće nestati. Kao što zaključuje analiza ECB‑a, keš ostaje značajan i u najdigitalnijim zemljama.
Sveobuhvatno rešenje podrazumijeva koegzistenciju gotovine i digitalnih sredstava plaćanja, uz jačanje digitalne pismenosti, poverenja u institucije i zaštite privatnosti.
Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay