Preduzeća u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim problemima koji proističu iz unutrašnje strukture privrede i njene prevelike zavisnosti od globalnih dešavanja. Sistemske slabosti dovele su do prekomernog oslanjanja na strane investicije, dok su istovremeno domaća privatna ulaganja među najnižima u Evropi. Zato, kada dođe do usporavanja svetske trgovine, pada stranih ulaganja zbog globalnih tenzija ili najava carina, Srbija to odmah oseti. To je glavni rizik za period koji sledi, upozoravaju stručnjaci.
Kako se ova poslovna godina bliži kraju, tako se smanjuju predviđene stope privrednog rasta za Srbiju. Za razliku od projekcije Ministarstva finansija sa početka godine da će BDP Srbije u 2025. dostići 4,2%, NBS je u oktobru iznela procenu da će rast iznositi 2,75%. Slična je i prognoza Svetske banke za Srbiju (2,8%) EBRD predviđa 2,5%, a MMF daje još nižu procenu (2,4%).
Kraj godine obeležile su energetska neizvesnost usled sankcija NIS-u i moguće obustave dotoka ruskog gasa, kao i najave o smanjenju kvota i rastu carina na izvoz srpskog čelika u Evropsku uniju. Od naredne godine, dodatnim troškovima biće izložene i domaće firme koje izvoze na evropsko tržište, a posluju u oblastima koje su obuhvaćene EU mehanizmom prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika (CBAM).
Kakve su perspektive domaće privrede, imajući u vidu spoljašnje nestabilnosti, veliku političku krizu unutar zemlje i samu strukturu privrednog rasta?
Domaća privatna ulaganja među najnižima u Evropi
Stručnjak Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović kaže za B&F da Srbija ima relativno izbalansiranu privredu, bez izrazito dominantnog sektora, što je dobro. Prednjače prerađivačka industrija, trgovina, informisanje i komunikacije, dobro se kotira i građevinarstvo podstaknuto velikim javnim investicijama, ali značajno učešće sektora nekretnina po njegovom mišljenju nije nužno pozitivno, jer ukazuje na prekomerno investiranje u pregrejano tržište stanova.
Veliki priliv stranih investicija na nivou 6-7% BDP-a proteklih godina i izvoz koji se sa oko 55% BDP-a približava zemljama Višegradske grupe ukazuju, međutim, na veliku otvorenost i zavisnost privrede od spoljnog okruženja. „To u situacijama globalne neizvesnosti i trgovinskih napetosti može biti izvor rizika. Upravo je ta osetljivost jedan od razloga usporavanja privrede ove godine”, ocenjuje Jovanović.
On ističe da visoke javne investicije koje su sa 6-7% BDP-a među najvišima u Evropi pozitivno utiču na dugoročni potencijal rasta, jer znači da se zemlja infrastrukturno razvija. Ali, ključna slabost ostaju niska domaća privatna ulaganja koja su među najnižima u Evropi.
„Kada dođe do usporavanja svetske trgovine, pada stranih ulaganja zbog globalnih tenzija ili najava carina, Srbija to odmah oseti. To je glavni rizik za period koji sledi. Zato kreatori ekonomskih politika moraju razmisliti o promeni ekonomskog modela, i pružiti veću podršku domaćim firmama”.
Bečki institut je u jesenjoj prognozi o perspektivi srpske privrede oborio očekivanja za rast u ovoj godini na svega 2%, dok je prognoza za inflaciju povećana na 4,5 procenata. Prema ovoj analizi, ono što ohrabruje je snažan rast automobilskog sektora od oko 23% u prvoj polovini godine.
Raste odliv profita i dividendi
Ekonomista Dragovan Milićević smatra da je struktura privrede ustrojena privatizacijom posle 2000. godine, koja je bila motivisana imovinskim a ne profitnim faktorom, kao i prilivom direktnih investicija potpomognutih velikim subvencijama. Takva politika sem isplaćenih zarada, energenata i drugih uglavnom nematerijalnih troškova, nije imala podsticajan efekat na razvoj srpske privrede. Istovremeno, domaće firme stavljene su u neravnopravan položaj.
Rizici takve strukture su preveliki, kaže Milićević za B&F. U početku zbog priliva inostranih ulaganja rastu prihodi u primarnom dohotku, čime se pozitivno utiče na tekući račun platnog bilansa. Kasnije, kada kompanije počnu da vraćaju dobit i dividende u matične države, primarni dohodak postaje negativan jer pada priliv investicija.
„Druga opasnost je polako iscrpljivanje glavnih resursa zbog kojih su strane kompanije došle u Srbiju, kao i promene na međunarodnom investicionom tržištu i tržištu kapitala. Svedoci smo da se u drugoj polovini prošle i u ovoj godini regionalni raspored investicija menja i da pada priliv investicija u zemlje Istočne i Jugoistočne Evrope, samim tim i u Srbiju”, navodi Milićević.
Sa druge strane, energija je sve skuplja. Pitanje je kako će se odvijati situacija sa NIS-om i kakav će biti sporazum oko gasa sa Rusima, jer cena može biti značajno povećana. Skuplji energenti negativno utiču na konkurentnost praktično svih sektora, pa je teško reći koju granu bi to najteže pogodilo. Da ne pričamo o negativnom uticaju koji bi imala rastuća inflacija.
Do visokih tehnologija ni brzo ni lako
Srpska privreda se tako nalazi između konkurentnih siromašnih zemalja sa niskim platama i razvijenim industrijama i bogatih država, dominantnih u industrijama koje prolaze kroz brze tehnološke promene. „Strane direktne investicije mogu doneti znanje, tehnologije, pristup novim tržištima i najvažnije, ulaganja u ljudski kapital. Nažalost, ta vrsta koristi najčešće je dostupna samo razvijenim zemljama“, ukazuje Milićević.
On ističe da prekomponovanje privredne strukture traži velike materijalne, kadrovske i organizacione resurse i ne dešava se brzo. Srbija bi morala da privuče ulaganja u razvoj privrednih grana u kojima bi dominirale više i visoke tehnologije, uz primenu novih znanja i novih zanimanja. Bez toga nema izlaska iz „sklapačke“ ekonomije, niti iz klopke srednje razvijenosti.
Metalski sektor već trpi
Kako sistemske slabosti mogu da se odraze na poslovanje konkretnog sektora pokazuje primer metalske industrije. Ova industrija beleži godišnji izvoz od oko 10 milijardi evra i zaslužna je za svaki treći evro zarađen iz inostranstva. Veliki broj firmi i dobavljača zapošljava oko 200.000 radnika. Posluju već dugo u makroekonomskim uslovima koji su krojeni za uvoznike.
Zoran Pekez, direktor Vojvodina metal klastera, kaže za B&F da kao i u mnogim drugim delatnostima, i u metalskom sektoru već se oseća nedostatak posla, dok istovremeno rastu cene repromaterijala a sve veći problem je i energija. Tražnja pada ne samo zbog teškoća u kojima se već duže vreme nalazi autoindustrija u EU, već i zbog problema na domaćem terenu.
„Problema je sve više i u finansiranju izgradnje velikih državnih infrastrukturnih projekata. U tom lancu javljaju se sve veće poteškoće u naplati. Pored toga, evidentno je da inflacija uzima maha i da devizni kurs koji je fiksan pogoduje uvoznicima i guši izvoznike. Ima dosta metalaca koji izvoze i to im postaje sve teže i nerentabilnije”, ističe Pekez. Proizvodnja i izvoz električnih vozila koja je počela u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu, prema njegovoj oceni, nije mnogo popravila situaciju.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić u publikaciji Kvartalni monitor upozorava da poslovanje u Srbiji u nekim delatnostima, naročito u sektoru razmenjivih dobara poput industrije, poljoprivrede i nekih usluga postaje skupo i ekonomski neisplativo, jer se cene u evrima u Srbiji brzo približavaju evropskim cenama. To je posledica kombinacije visoke inflacije i fiksnog kursa dinara prema evru.
Prema nivou razvijenosti Srbija je u 2023. godini bila na 46% EU, dok je prema nivou cena bila na 68% EU, pa se znatno brže približavamo Evropi po cenama nego po nivou razvijenosti. Tako su cene kod nas bliže evropskim nego u Rumuniji i Bugarskoj, iako su one razvijenije od Srbije. U takvoj situaciji, jedina šansa za održivi rast Srbije je preorijentacija ka visokoproduktivnim delatnostima, koje mogu profitabilno da posluju sa visokim cenama, zaključuje Arsić.
Jelena Stjepanović
Biznis Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis i finansije, novembar 2025.
Foto: NewAfrica, Depositphotos